VUČIĆ NEMA KONKURENCIJU! Gosti "Usijanja" o predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima: "Političke ambicije rektora Đokića nisu došle preko noći"
Nakon novih konsultacija sa političkim strankama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da želi da ispuni obećanje dato građanima i da se ide ka političkom raspletu, uz ocenu da vanredni parlamentarni izbori formalno i pravno najranije mogu biti održani 31. maja ove godine. Istovremeno, naglasio je da traži način da izbegne kandidaturu za predsednika Vlade, ali isključivo pod uslovom da Srbija ostane u sigurnim i odgovornim rukama.
Istovremeno, sve više se otvara i pitanje druge strane političke scene - ko se zaista kandiduje, a ko ostaje iza protesta, blokada i navodne nadstranačke borbe. U pojedinim medijima i delu političke javnosti rektor Vladan Đokić već se pominje kao potencijalni nosilac “studentske”, odnosno blokaderske liste, dok istovremeno izostaje jasan i direktan politički stav.
U takvom kontekstu, dodatno se nameće pitanje političke odgovornosti i poverenja. Ako predsednik Vučić poručuje da ne želi da ostavi zemlju "u najgorim rukama", pred Srbijom se otvara ključno pitanje - ko danas realno može da garantuje stabilnost institucija, nastavak razvoja i odgovorno upravljanje državom.
O ovim temama razgovarali su gosti emisije „Usijanje“ na Kurir televiziji: Valentina Arsić Arsenijević, profesorka Medicinskog fakulteta, Ibro Ibrahimović, savetnik potpredsednika Vlade, i Perko Matović, savetnik ministra informisanja.
Aleksandar Vučić je ključni faktor izbora
Perko Matović prokomentarisao je kako tumači poruku da će se predsednik truditi da izbegne kandidaturu za prvog čoveka Vlade:
- Sasvim je sigurno da Aleksandar Vučić nema konkurenciju u političkom smislu u ovom trenutku. To je čovek koji je procentualno imao više glasova nego svojevremeno čak i Nikola Pašić. Srpska napredna stranka je, isključivo politikom Aleksandra Vučića, postala jedna od najrespektabilnijih partija u Evropi. Ali ta izjava da može da dođe do pobede bez njega, bez toga da on predvodi tu listu i da bude kandidat za prvog čoveka Vlade, po mom mišljenju je nerealna i da će ipak morati on, možda i protivno nekim svojim željama, da povede tu borbu, pogotovo u ovom trenutku. Ja smatram, ne zato što Srpska napredna stranka ne može da pobedi, jer sa druge strane postoje ljudi koji nemaju nikakvu politiku, koji nemaju praktično političko iskustvo, a imaju vrlo problematičnu ideologiju, ali bez kohezivnog faktora da vodi ovakvu logističku operaciju kakvi će biti sledeći izbori, a da na čelu toga nije Aleksandar Vučić, smatram da to ne bi bilo dobro po Srbiju i molim predsednika da uputi sve svoje snage u to da još jedan mandat povede Vladu Republike Srbije.
Ko su kandidati i šta zapravo nudi blokaderska lista
Formalno i pravno najavljeno je da bi izbori mogli da budu održani već 31. maja. Ipak, tokom prethodnih meseci nije bilo jasne političke kampanje – nisu se čule konkretne ideje, osim zahteva, niti su predstavljeni programi i načini sprovođenja zamisli blokaderske liste. U javnosti i dalje vlada neizvesnost kada je reč o kandidatima i tome ko bi se mogao naći na toj listi.
- Zalažem se za promene, jer su one uvek potrebne društvu koje želi i mora da napreduje. Nažalost, sva dešavanja vezana za studentski pokret predstavljaju neku vrstu magle koja je ponuđena građanima Republike Srbije. Razlog za to je što nije jasno definisan program, niti lider – jer lider se postaje i mora neko da preuzme odgovornost imenom i prezimenom kako bi postojala jasna konkurencija. Ono što će, verovatno, politikolozi i filozofi tek analizirati jeste kako je opozicija, koja je "de facto" plaćena od građana Srbije da bude opozicija, uspela da gotovo nestane sa političke scene i čak ustupi prostor nekome ko je bezimen i neregistrovan - ističe Arsić Arsenijević.
U trenutku globalnih tenzija: Da li Srbija treba da ide na izbore
Ne samo naš region, već i čitav svet trenutno se nalazi u veoma izazovnom bezbednosnom, energetskom i ekonomskom trenutku. Ipak, region je posebno pogođen bezbednosnim izazovima, što potvrđuje i činjenica da pojedine zemlje gotovo preko noći formiraju vojne saveze. U takvim geopolitičkim okolnostima postavlja se pitanje da li su izbori u ovom trenutku prioritet i kome odgovara da se Srbija bavi isključivo unutrašnjim pitanjima.
Ibrahimović smatra da Srbiji izbori ove godine ne odgovaraju, ukazujući na to da su politička previranja prisutna gotovo u svim zemljama Evrope i sveta.
- Ovo više nije samo politička tema, već pitanje kako će Srbija funkcionisati u narednom periodu. Poziv predsednika na dijalog dolazi u trenutku visokih tenzija koje traju već godinu i po dana, kao i u okolnostima kada postoji više različitih političkih tokova koji se međusobno sudaraju. Postavlja se ključno pitanje – da li možemo da sednemo i razgovaramo ili ćemo nastaviti da živimo u atmosferi u kojoj politička kriza dominira i svakodnevno utiče na naš život. Pitanje je i da li su izbori nešto što će doneti stabilnost i mir, odnosno oko čega možemo da postignemo zajednički dogovor. Ključna tema je, ponavljam, dijalog.
Iznenadna politička ambicija rektora Đokića
Rektor Đokić ističe da nije imao političke ambicije, a onda je pre nekoliko dana izjavio da će, ukoliko ga studenti pozovu da bude nosilac liste, prihvatiti tu ponudu. Matović komentariše da njegova ambicija nije nastala preko noći.
- Naravno da nije! Naše visoko obrazovanje već decenijama trpi uticaj raznih interesa, uključujući fondacije sa svojim agendama, što je dovelo do toga da se na fakultetu može izroditi rektor kao što je rektor Đokić. On vodi svoju političku kampanju sa položaja rektora – kaže Matović i dodaje da, sa pozicije autoriteta, rektor univerziteta utiče na veoma mlade ljude, koji su u razvojnom i formativnom periodu. Đokić je znao da se tako nešto sprema za njega.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
