"MIGRANTI KOJI SU IMALI EKPLOZIV SU BILI VOJNO SPOSOBNI" Pokušaj sabotaže kod Kanjiže, meta energetska bezbednost Srbije i regiona

Pokušaj sabotaže gasovoda u blizini Kanjiže otvorio je ozbiljna pitanja o bezbednosti ključne energetske infrastrukture u Srbiji, ali i o potencijalnim posledicama koje bi ovakav napad mogao imati ne samo po zemlju, već i po širi region i deo Evrope. Istovremeno, slučaj je pokrenuo dileme o motivima napada, mogućoj destabilizaciji i značaju pravovremene reakcije nadležnih službi.

Težinu incidenta dodatno povećava činjenica da je reč o delu sistema „Turski tok“, gasovoda od ključnog značaja za snabdevanje gasom jugoistočne i centralne Evrope, ukupnog kapaciteta od 31,5 milijardi kubnih metara godišnje. Nakon obustave tranzita preko Ukrajine početkom 2025. godine, ovaj pravac postao je praktično jedini za dotok ruskog gasa ka Evropi, uz zabeležen rast protoka od 22 odsto u martu ove godine u odnosu na prethodnu.

Značaj ove rute potvrdio je i mađarski premijer Viktor Orban, ističući da je gasovod „od vitalnog značaja za Mađarsku“, koja oko 60 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava upravo ovim putem. Mađarske vlasti su, nakon incidenta, dodatno pojačale vojnu zaštitu svoje deonice trase.

Istovremeno, slučaj je dobio i geopolitičku dimenziju. Dok iz Moskve stižu tvrdnje o mogućoj umešanosti ukrajinskih struktura, zvanični Kijev to odlučno negira. Iz Beograda poručuju da istraga mora biti sprovedena do kraja, bez politizacije i preuranjenih zaključaka.

"Da se incident dogodio, Mađarska bi imala ogroman problem"

Govoreći o značaju gasovoda i energetske stabilnosti, politički analitičar Stevica Deđanski podsetio je gostujući u emisiji "Redakcija" na Kurir televiziji da je Srbija izgradnjom nastavka „Turskog toka“ obezbedila stabilno snabdevanje gasom u poslednjih nekoliko godina, uprkos pritiscima i izazovima na evropskom energetskom tržištu. On je naglasio da bi, bez ove diversifikacije pravaca snabdevanja, i Srbija i Mađarska bile suočene sa ozbiljnim nestašicama gasa, naročito nakon izbijanja rata u Ukrajini.

"Da se ovakav incident dogodio, Mađarska bi imala ogroman problem, jer bi izgubila 60 odsto snabdevanja, što je praktično stoprocentni problem. I mi bismo imali posledice u delovima zemlje. Verujem da bismo štetu sanirali, ali bi posledice svakako postojale. Važno je što se pokazalo da imamo dobar bezbednosni sistem i što štitimo ključne objekte. Energetska infrastruktura mora da se čuva, to je od ključnog značaja", rekao je Deđanski.

Advokat Dragoslav Ljubičanović ocenio je da je još rano za konačne pravne kvalifikacije i zaključke, ističući da se u javnosti često iznose nedovoljno proverene informacije. On upozorava i na opasnost relativizacije incidenta, naglašavajući da takav pristup može dovesti do nespremnosti u slučaju stvarnih bezbednosnih izazova.

"Migranti koji su imali eksploziv su bili vojno sposobni"

Sa druge strane, stručnjak za bezbednost Miroslav Bjegović ukazuje da bi eventualna realizacija napada imala višestruke posledice - od ugrožavanja bezbednosti građana i energetske stabilnosti, do političkih implikacija i narušavanja poverenja u institucije. On smatra da bi ovakav čin, s obzirom na potencijalnu političku pozadinu i moguće učešće stranih faktora, mogao imati elemente terorizma.

"Izvođači su, prema dostupnim informacijama, migranti sa određenom vojnom obukom, što dodatno ukazuje na organizovanost. Dakle, migranti koji su imali eksploziv su bili vojno sposobni. Ako posmatramo širi kontekst, ugrožene su i Srbija i Mađarska, a izbor vremena i mesta nije slučajan. Sve ukazuje na to da postoji šira politička pozadina i povezanost sa aktuelnim dešavanjima u regionu i Evropi. Zato smatram da ovaj slučaj ima elemente spoljnog državnog terorizma", rekao je Bjegović.

 Kurir.rs