"EVROPSKA UNIJA OSTAJE KLJUČNI PUT U KOM SE VIDI BUDUĆNOST SRBIJE!" Otvara li se novo poglavlje za Srbiju? "Svi aspekti govore da EU nema nikakvu alternativu"
Paralelno sa tim, unutar Srpske napredne stranke održavaju se važni sastanci koji potvrđuju kontinuitet politike i jasno usmerenje ka očuvanju političke stabilnosti, ključnog preduslova za svaki dalji napredak.
U fokusu je i plan "Srbija 2030" strateški okvir koji donosi ambiciozne ciljeve u oblasti ekonomije, infrastrukture, digitalizacije i modernizacije društva. Reč je o viziji koja ima za cilj da Srbiju dodatno pozicionira kao stabilnu i perspektivnu zemlju, spremnu da odgovori na izazove budućnosti.
Koliko fleksibilnost u spoljnopolitičkoj strategiji i preispitivanje dosadašnjeg evropskog kursa utiče na dugoročne strateške ciljeve Srbije, za Kurir televiziju, govorili su Ibro Ibrahimović - potpredsednik Vlade Srbije, Predrag Marković - istoričar i Aleksandar Lukić - iz Instituta za političke studije.
- Problem male zemlje poput Srbije jeste to što mnoge stvari ne zavise isključivo od nje same. U poslednjih nekoliko godina imali smo dva velika udara - pandemiju koronavirusa, koja je pogodila ceo svet, i rusko-ukrajinski rat, koji nas je doveo u ozbiljna iskušenja i pod snažne pritiske. Zbog takvih okolnosti, teško je postaviti dugoročnu strategiju. Na primer, 2022. godine delovalo je da je politika balansiranja između različitih strana najbolji mogući pristup - rekao je Marković.
Između pritisaka i neizvesnosti
Marković je ukazao na to da globalne krize i neujednačen pristup evropskih integracija dodatno komplikuju poziciju Srbije.
- Međutim, izbijanje rata u Ukrajini dodatno je otežalo naš položaj, pa mala zemlja poput Srbije mora biti spremna da se brzo prilagođava promenama na globalnoj sceni. Kada je reč o evropskim integracijama, Evropska unija je često pokazivala nedovoljno razumevanja za specifične probleme regiona. Njena politika na Balkanu deluje nedosledno - neke zemlje se favorizuju, dok su druge, poput Severne Makedonije, neopravdano zapostavljene, često zbog unutrašnjih nesuglasica unutar same Unije - objasnio je.
Kako je Lukić naveo, sve češće se otvara pitanje da li Srbija treba da ostane na dosadašnjem putu ili da razmotri i druge opcije.
- Svakako je važno da se sagledaju svi aspekti dosadašnje politike koja je podrazumevala stav da Evropska unija nema alternativu. Vreme je da se preispita da li je taj pristup i dalje održiv. Već su stigle i određene poruke iz međunarodnih krugova, poput izjava Ričarda Grenela, koje ukazuju na potrebu da se razmotri da li Srbija treba striktno da ostane na evropskom putu ili da traži druge opcije. Pominje se i mogućnost oslanjanja na odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i koncept suverenističke politike - kaže Lukić.
- Pored toga, otvara se prostor i za razmatranje drugih alternativa, poput saradnje sa BRIKS-om ili jačanja koncepta neutralnosti. Srbija već ima definisanu vojnu neutralnost, ali se postavlja pitanje da li bi trebalo razmišljati i o političkoj neutralnosti kao dugoročnom strateškom pravcu. U takvim okolnostima, ključno je sagledati sve opcije i donositi odluke u skladu sa promenljivim međunarodnim okolnostima i sopstvenim interesima - naveo je.
Neutralnost na testu savremenog sveta
Ibrahimović je upozorio da globalne krize dovode u pitanje mogućnost potpune neutralnosti država.
- Neutralnost je danas izuzetno složen i teško održiv koncept, posebno u uslovima globalne međuzavisnosti. Savremeni konflikti, poput rata u Ukrajini, pokazuju da i regionalne krize imaju globalne posledice - od energetskih poremećaja do ekonomskih potresa koji pogađaju gotovo sve države. Zbog toga se postavlja pitanje koliko je realno govoriti o potpunoj političkoj ili spoljnopolitičkoj neutralnosti. Čak i zemlje koje teže takvom pristupu neminovno su uvučene u šire tokove međunarodnih odnosa i pritisaka - istakao je Ibrahimović.
- U tom kontekstu, preispitivanje spoljnopolitičkog pravca Srbije deluje opravdano. Ipak, Evropska unija i dalje ostaje ključni okvir - kako geografski, tako i ekonomski - i predstavlja prostor u kojem mnogi vide budućnost Srbije u narednih 5, 10 ili 15 godina. Istovremeno, savremene geopolitičke promene, uključujući i uticaj novih političkih tokova u Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno komplikuju globalnu scenu i ubrzavaju procese pregrupisavanja, što od država poput Srbije zahteva dodatnu fleksibilnost i oprez u donošenju strateških odluka - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
