SEOSKE LUDE NA MAĐARSKOJ SVADBI! Srpska opozicija igra za flašu piva dok joj kroz kuću duva promaja - umislili da im je Peter Mađar rod najrođeniji

Ima kod Srba izraz za seoske lude i uopšte za osobe sa slabijom moći rasuđivanja, koje dođu pred šatru u selu kad je u nekoj kući svadba, i za flašu piva igraju i pevaju kao da im se ženi rod najrođeniji. "Veseli se na tuđoj svadbi“, zato se kaže za takve.
Ovih dana, od nedelje uveče tušta i tma takvih veselnika koji slave dolazak na vlast Petera Mađara i pad Viktora Orbana.

A šta je u ovom slučaju "džabe pivo" zbog kojeg naši opozicionari padaju u amok i dižu ruke uvis, zbog čega se toliko vesele rezultatima izbora u stranoj zemlji?

Razloga ima mnogo, što rekao ona pop kad ga je vladika pitao zašto ga nisu pozdravili zvonima, da bi potom bio obavešten da selo nema zvonaru… Elem, razloga za radovanje naše opozicije mađarskim izborima je mnogo, a najvažniji je taj što opozicija o izborima pojma nema.

Što reče neko zajdljivo, zašto je Peter Mađar pobedio u Mađarskoj objašnjavaju nam oni što četrnaest godina nisu pobedili u Srbiji!

Neznanje, to je odavno poznato, rađa sujeverje. Otuda ni u čemu utemeljena ubeđenje da posle Orbanovog poraza neizostavno sledi Vučićev, kao što će krava obavezno pobaciti ako joj na Svete Vrače ne okitiš rogove vrbovim lišćem. Taj i toliko pouzdan rad.

Plod neznanja je i verovanje da su ishodi izbora nešto poput korone kojom možeš nekog namerno da zaraziš preko mreže X, samo ako imaš dovoljno uticjanih i dokonih tviteraša.

Otuda poplava optimizma na ovoj društvenoj mreži i rašireno ubeđenje da je Vučić gotov i da su izbor samo formalnost. I inače su društvene mreže inkubator vefre u svetliju budućnost, setimo se samo raspoloženja uoči lokalnih izbora u Kosjeriću, pa Negotinu, i sad u ovim opštinama - to nije moglo da se sačeka osam sati da se zatvore birališta, ražanj se za zeca deljao od ranog jutra, kad ono…

Mada, ima još nešto što bi moglo da objasni iznenadnu srpsku ljubav prema rezultatima izbora severno od naše granice. Kao ledeni vazduh kroz rasušen prozor, kroz opoziciono biračko telo struji strah od izbora u Srbiji koji tek što nisu. Ima među njima dovoljno trezvenih ljudi koji shvataju koliko je puta opozicija sebi pucala u noge.

Izjalovio se pokušaj da se blokaderi Srbima prodaju kao nova snaga i da se njihovi pretpostavljeni ugled i snaga iskostiste za smenu legalne vlasti u Srbiji, a da se onda isti ti blokaderi ili uključe u stranke ili šutnu. Kao u svakoj verziji priče o Frankenštajnu, čudovište se osamostalilo i počelo da pravi probleme.

I druge blokaderske igre su propale: setimo se samo letošnjeg pražnjenja kontejnera na ulice da bi nas kaznili što im ne pomažemo dovoljno, pa navodnih istorijskih skupova , falsifikata ala zvučni topovi i ubijeni valjevski tinejdžer, šetnji po Srbiji i do Strazbura, fejkovanih štrajkova glađu… setimo se svih tih navodnih zemljotresa koji su, kao u poslovici, porodili miša - predsednićkog kandidata Vladana Đokića!

I sa njime blokaderi i opozicija idu na izbore!

Ko god iole među njima misli, mora da oseti strah, mora da mu zebe srce od onog ledenog vazduha koji podmuko struji kroz prozore.

I šta se radi u takvom slučaju?

Kad Srbin noću prolazi preko groblja, on zviždi da rastera strah.

Kad srpski opozicionar čeka izbore za koje zna i oseća da će ih izgubiti, šta mu drugo ostaje nego da strah tera od sebe pričajući o mađarskim izborima.