Hitno se oglasilo Ministarstvo za brigu o porodici zbog panike izazvane među roditeljima: U pitanju su NEISTINITE INFORMACIJE

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiјu hitno se oglasilo i najoštrije osudilo, kako navode u saopštenju, neistinite informaciјe i proizvoljne interpretaciјe koјe su se poјavile u јavnosti povodom izmena i dopuna Porodičnog zakona, a koјe su usmerene isključivo na pogrešno informisanje i dovođenje u zabludu građana, pre svega roditelja, kao i bespotrebno širenje panike.

- Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju najoštrije osuđuje neistinite informacije i proizvoljne interpretacije koje su se pojavile u javnosti povodom izmena i dopuna Porodičnog zakona, a koje su usmerene isključivo na pogrešno informisanje i dovođenje u zabludu građana, pre svega roditelja, kao i bespotrebno širenje panike.

Porodični zakon nije menjan punih 20 godina i bilo je potrebno da se prilagodi ranije izvršenim izmenama drugih zakona, pre svega u oblasti zdravstva i socijalne zaštite, te da se prilagodi realnom životu i praksi. Iznad svega, cilj je da se, kroz izmene i dopune zakona, dodatno unapredi porodičnopravna zaštita. Takođe, bilo je potrebno i to da se domaći pravni okvir uskladi sa međunarodnim važećim standardima i ratifikovanim konvencijama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta, zaštite osoba sa invaliditetom i zaštite žena od nasilja i nasilja u porodici.

Neke od promena koje zakon predviđa jesu ukidanje maloletničkih brakova i telesnog kažnjavanja dece tokom čuvanja, podizanja i vaspitanja od strane roditelja, hranitelja, staratelja i svih drugih lica kod kojih se dete nalazi, a jedna od novina jeste i ukidanje instituta potpunog lišenja poslovne sposobnosti.

Što se tiče zabrane telesnog kažnjavanja dece, koje je i dovelo do najvećih polemika u javnosti, predloženi član kojim se ukida fizičko kažnjavanje dece netačno je interpretiran i to na potpuno neprihvatljiv način "država šalje kontrolu u kuću", "država oduzima decu", "država krivično goni zbog šamara i ćuški" itd. Zbog svega ovoga, u javnosti se stvorila pogrešna slika da će svaki fizički kontakt roditelja i deteta automatski dovesti do kontrola, sankcija, kazni, oduzimanja dece. Takođe, izvode se i paušalni zaključci kako se roditeljima ovim zakonom, navodno, oduzima pravo da vaspitavaju decu, da se daje previše slobode deci i da se razara porodica.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ukazuje ovom prilikom na to da Porodični zakon nije nikakav instrument za kažnjavanje roditelja niti mehanizam za davanje samovolje deci, nego normativni okvir koji nam pokazuje put i način kako da se kao društvo razvijamo i usmeravamo.

U interesu javnosti i istinite informisanosti građana, navodimo da je predmetni član i ranije postojao u Porodičnom zakonu, a da je ovog puta samo dodato "telesno kažnjavanje dece", te da taj član u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona doslovno glasi:

"U čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta.

Zabrane iz stava 1. ovog člana odnose se i na hranitelje, staratelje i sva druga lica koja se staraju o detetu ili sa detetom dolaze u kontakt u porodici ili drugoj sredini.

Lica iz stava 1. i 2. ovog člana dužna su da štite dete od postupaka navedenih u stavu 1. ovog člana."

Inače, sam pojam fizičkog kažnjavanja, takođe, nije nikakav novitet koji se na mala vrata uvodi u naše zakonodavstvo, nego je u našem sistemu postojao i ranije. Podsećamo javnost da je, rukovodeći se svim međunarodnim standardima i okvirima, Vlada Republike Srbije 2022. godine usvojila Opšti protokol za zaštitu dece od nasilja, gde se na jasan način definiše šta jeste nasilje, a šta je telesno kažnjavanje. Ovaj protokol obavezuje druge državne organe da donesu posebne protokole za zašitu dece od nasilja u pojedinim oblastima: obrazovanje, zdravlje, socijalna zaštita, itd.

Treba, dakle, razlikovati pojmove telesnog kažnjavanja od zlostavljanja deteta. Prema Opštem protokolu Vlade, i jedno i drugo ponašanje jesu vidovi nasilja nad detetom. Međutim, s obzirom na posledice po dete, i odgovor države prema roditeljima je različit. Za zlostavljanje deteta roditeljima može biti izrečena od strane suda mera lišenja roditeljskog prava, a za telesno kažnjavanje deteta, kao vaspitnog sredstva, Nacrtom zakona su predviđene mere preventivnog i korektivnog nadzora, koje sprovodi centar za socijalni rad. Osnovna ideja kad govorimo o posledicama telesnog kažnjavanja, dakle, jeste edukacija, a ne kažnjavanje. Preventivni i korektivni nadzor koji je predloženi u ovom slučaju podrazumevaju savetovanje, obuke i edukaciju o nenasilnim metodama vaspitavanja dece i odgovornom roditeljstvu, svakako ne znače direktno ili prekomerno mešanje države u porodičnu sferu, a sigurno ne povlači sa sobom automatsku sankciju oduzimanja dece od roditelja.

Na sve ovo nadovezuje se i panika koja se stvara oko navodne aplikacije koja se razvija za prijavu roditelja od strane dece. Ovaj navod, takođe, je krajnje pogrešno shvaćen, istrgnut iz konteksta i iskonstruisan na osnovu predloga odredbe kojom se želela postići bolja saradnja, kontrola postupanja, izveštavanja, te koordinacije rada organa i institucija i to isključivo u slučajevima nasilja nad decom, a ne fizičkog kažnjavanja dece. Srbija je zemlja koja razvija nultu toleranciju na porodično nasilje, samim tim i na nasilje nad decom. Još jednom ističemo da aplikacija nije bila usmerena ni u kojem obliku za prijavu fizičkog kažnjavanja dece, već na prijavu nasilja koje je jasno definisano u predmetnom članu i odnosi se na: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenje telesne povrede, zatim prisiljavanje, navođenje ili ucenjivanje na seksualni odnos itd. Napominjemo i da ovo rešenje upravo zbog zlonamernog tumačenja tokom javne rasprave nije ostalo u Nacrtu zakona.

Iz svega izrečenog jasno je da bi narativ, koji je tokom poslednjih dana trajanja javne rasprave u pojedinim slučajevima krenuo u totalno pogrešnom pravcu i na kojem se bezrazložno potencira, trebalo vratiti na jedini ispravan i krajnje precizan put, a to je da se roditeljima i starateljima pruži podrška u nenasilnom načinu vaspitavanja dece. Cilj je, dakle, prevencija i podrška.

Suština ukidanja telesnog kažnjavanja dece, koje je privukao interesovanje javnosti, jeste da se pažnja usmeri na to da se fizičko kažnjavanje dece ne smatra dobrim načinom vaspitanja i trebalo bi koristiti prikladnije vaspitne metode, a kojima se ostvaruje svrha vaspitanja. Odgovorno i savesno roditeljstvo danas zahtevaju da se osmisle "kazne i granice" koje ne vređaju dostojanstvo i ljudskost deteta, već mu pomažu da uči i da se razvija, što je suština predloženog zakonskog okvira. U tome roditeljima podršku mogu pružiti stručni radnici, centri za socijalni rad i druge ustanove osposobljene za pomoć porodicima. Obaveza države jeste da obezbedi relevantne programe podrške roditeljima u vršenju odgovornog roditeljstva, i da ih kroz različite obuke usmeri ka pozitivnim vaspitnim metodama.

Posebno napominjemo da nečitanje ili pogrešno tumačenje zakonskih odredaba Nacrta zakona doprinosi jedino i samo urušavanju integriteta osoba koje izgovaraju neistine kakve smo mogli pročitati prethodnih dana da bi manipulisali javnošću, bez ikakvog pravnog uporišta.

S tim u vezi, paušalni navodi da se u zakonu pominju roditelj broj 1 i roditelj broj 2, da se zadire u samu definiciju porodice, menja njena suština i da ovo predstavlja svojevrsan eksperiment nad porodicom, neprihvatljivi su, kako za javni diskurs, tako i za temu izmena i dopuna Porodičnog zakona, dok sasvim nisu prikladni za argumentovanu upotrebu, budući da Nacrt zakona ne sadrži definicije porodice, ne omogućava istopolne brakove niti roditelje jedan i dva.

Takođe, u javnosti su se pojavila zlonamerna tumačenja pojma "ekonomskog nasilja", koje je uvedeno na osnovu norme međunarodnog prava, a koje se u praksi najviše odnosi na nasilje nad ženama, gde im se ne omogućuje da se zaposle ili upravljaju novcem. Napominjemo i to da se ekonomsko nasilje nalazi, između ostalog, i u delu obrazloženja Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, te da je cilj donošenja tog zakona upravo sprečavanje ekonomskog nasilja nad decom, u smislu nedavanja izdržavanja/alimentacije, i da se ovaj pojam svakako ne odnosi na kupovinu skupocenih patika ili luksuznog letovanja. Svako zlonamerno banalizovanje međunarodno ustanovljenih vrsta nasilja nanose ogromnu i neprocenjivu štetu domaćoj javnosti.

Ono što je, takođe, izazvalo polemiku u javnosti jeste to što Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona sadrži odredbu koja je usklađena sa članom 1. Konvencije o pravima deteta UN-a, a koja glasi "da je dete svako ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života". Na ovaj način, tvrde neupućeni, navodno, se briše krivična odgovornost deteta od 14 godina. Ministarstvo upućuje na to da granica od 14 godina kao uzrast koji definiše dete ne postoji u Porodičnom zakonu, ali da postoji u drugim zakonima, npr. u Krivičnom zakoniku, i za potrebe tog zakonika ima svoju svrhu koja se odnosi na granicu krivične odgovornosti.

Kada je u pitanje mišljenje deteta, predloženim Nacrtom zakona se ukida starosna granica od 10 godina za izražavanje mišljenja deteta u upravnim i sudskim postupcima u kojima ono učestvuje. Takvo rešenje nije novo. Ovo pravo deteta već postoji u važećem Porodičnom zakonu, samo je sada brisana ova starosna granica, čime se domaće pravo u potpunosti usklađuje sa članom 12. Konvencije o pravima deteta, koji propisuje da države članice obezbeđuju detetu koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje, pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta. U tu svrhu, detetu se posebno daje prilika da bude saslušano u svim sudskim i administrativnim postupima koji se odnose na njega, bilo neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu sa proceduralnim pravilima nacionalnog zakona. Dakle, Konvencija ne predviđa uzrast deteta za davanje mišljenja, već je važna sposobnost formiranja mišljenja, što se ocenjuje u svakom konkretnom slučaju. Ponavljamo, Konvencija kao univerzalni međunarodni dokument o pravima deteta ne predviđa uzrast deteta u kontekstu ostvarivanja ovog prava. Dakle, svako dete ima pravo na izražavanje mišljenja, ali se to mišljenje, kao i što je do sada to bio slučaj, ceni u skladu sa godinama života i zrelošću deteta. Kao i do sada, institucije su tu i stručnjaci koji procenjuju. Ponavljamo i to da član 4. navedene Konvencije propisuje da države članice preduzimaju sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovoj konvenciji.

Takođe, Nacrtom nije menjana starosna granica od 15 godina, kada dete može da se izjasni sa kojim roditeljem želi da živi. I dalje postoji ta odredba u Porodičnom zakonu koja daje pravo detetu starijem od 15 godina da odluči sa kojim roditeljem želi da živi. O tome se dete pita, na primer, u slučaju kada se vodi postupak razvoda. Skrećemo pažnju na to da je pravo deteta na izražavanje mišljenja druga vrsta prava od ovoga.

Navodimo da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju kad je krenulo u izmenu i dopunu Zakona, vodilo računa o tome da je u pitanju sistemski zakon. Radna grupa koja je radila na izradi Nacrta zakona, i čiji je sastav javno objavljen, sastavljena je od predstavnika svih relevantnih organa, od ministarstava nadležnih za rad i socijalnu zaštitu, zdravlje, prosvetu, unutrašnje poslove, državnu upravu i lokalnu samoupravu, preko republičkog i pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, kao i pokrajinskog sekretarijata, do Zaštitnika građana. Takođe, na osnovu javnog poziva u rad Radne grupe uključene su organizacije civilnog društva.

Nakon utvrđenog Nacrta, krenulo se u javnu raspravu i o tome je Ministarstvo izdalo saopštenje svim medijima, a na ovu temu su predstavnici ministarstva dali izjave za medije. Javna rasprava je održana u periodu od 27. marta do 16. aprila, i obuhvatila je četiri okrugla stola u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Na okrugle stolove, uglavnom, su pozivani centri za socijalni rad, centri za porodični smeštaj i usvojenje, zaposleni u opštinskim organima uprave, ali i sudovi i tužilaštva. Takođe, komentari, predlozi i sugestije mogli su da se šalju ministarstvu redovnom poštom, putem naznačene mejl adrese i Portala eKonsultacije.

Napominjemo da je ministarstvo dobilo 258 komentara, predloga i sugestija na pojedinačne odredbe Nacrta zakona. Od tog broja 52 komenatara je prihvaćeno, dok je 10 delimično prihvaćeno. Nije prihvaćeno 196 komentara. Medijska hajka na zakon započeta je pretposlednjeg dana javne rasprave i to od strane dela javnosti koji nije dostavio niti jedan komentar u cilju unapređenja teksta nacrta zakona.

Ministarstvo ostaje posvećeno daljem unapređenju života porodice i dece, kao i samog teksta zakona. Verujemo da će nakon usvajanja svih dobrih komentara i sugestija Nacrt zakona biti još kvalitetniji. Verujemo i da će sve iznete neistine i netačnosti biti samo deo nekonstruktivnog pokušaja da se umanji njegova vrednost.

Skrećemo pažnju i na to da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju započelo rad na izradi Programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, jer je prethodna strategija istekla 2023. godine, kao i da je ponovo osnovan Savet za prava deteta. Takođe, funkcioniše Savet za porodicu i demografiju, Alimentacioni fond, subvencije za stanove majkama na osnovu rođenja deteta se dodeljuju svakog meseca, a povećan je i prag za dečiji dodatak.

Porodice i deca se u Srbiji ne brane rečima, nego delima - navodi se u saopštenju ministarstva.

Kurir.rs