"TREĆI ENTITET“ KAO PROBNI BALON: Maksimalistički zahtevi i realnost na terenu – šta pokazuje nova mapa koja deli region
Granice na Balkanu nikada nisu bile samo linije na karti, već linije moći, interesa i sukoba. Danas, dok se tiho provlače nove mape, ključno pitanje je ko ih crta i u čije ime.
Povod za uzbunu ovih dana stigao je iz Zagreba, sa manifestacije TradFest, međunarodnog festivala koji okuplja konzervativne lidere, intelektualce i aktiviste iz Hrvatske i inostranstva. Festival je, nakon simptomatične šestogodišnje pauze, ponovo održan u Zagrebu. Organizator je bila udruga Vigilare, uz podršku ideološki srodnih organizacija, a tema ovogodišnjeg okupljanja glasila je: "Pad liberalizma i uspon kršćanskih nacija“.
Skup je otvoren molitvom i uvodnim obraćanjem vrhbosanskog nadbiskupa u miru, kardinala Vinka Puljića, koji je naglasio značaj vere i identiteta u suočavanju sa savremenim izazovima.
Najveću pažnju izazvala je debata održana drugog dana festivala, u okviru panela pod nazivom "Bosna i Hercegovina: neuspela država i nužnost trećeg, hrvatskog entiteta". Temu "trećeg entiteta“ otvorio je gost iz SAD, Džejms Džej Karafano, viši savetnik predsednika fondacije Heritage, koja je bila vidno zastupljena na ovom zagrebačkom skupu ultrakonzervativaca.
O ovoj temi u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović, govorili su: Karlo Dulović, stručnjak za terorizam, Milan Glamočanin, bivši visoki oficir savezne policije, Rajko Petrović, politikolog i Perko Matović, posebni savetnik ministra informisanja
Mapa "trećeg entiteta" kao probni balon
Karlo Dulović ocenjuje da je reč o svojevrsnom probnom balonu, čiji je cilj da se ispita reakcija javnosti i političkih aktera.
- Mislim da su Srbi ugroženi u toj novoj podeli, jer taj distrikt koji je ostavljen deli Republiku Srpsku na dva dela. Ja samo ne znam kome pripadamo, da li tom zapadnom delu ili istočnom, odnosno ruskom i kineskom uticaju – kaže Dulović i dodaje:
- Republika Srpska treba da se podeli na dve regije, a Federacija takođe na dve regije, uz formiranje samostalnog kantona Sarajevo. Ovi kantoni moraju biti ukinuti jer je reč o nefunkcionalnoj i neodrživoj državi, osim Republike Srpske koja je održiva. Muslimani su nezadovoljni postojećom podelom jer su prirodni resursi mahom na teritoriji Republike Srpske. Sada dolazi do pokušaja kontrole tih resursa. Muslimani, zajedno sa određenim strukturama iz Evrope, žele da stave te resurse pod kontrolu. Srbi to ne smeju da dozvole. Pitanje je koliko smo uopšte moćni da se odupremo i šta je od planova EU i SAD zaista na stolu - ističe Dulović.
Moguća prevaga stranih uticaja i nova preuređenja
Milan Glamočanin ocenjuje da je nejasno u čiju korist se ovakva mapa zapravo pravi, uz dilemu da li bi njen ishod mogao značiti slabljenje Republike Srpske i bošnjačkog faktora, odnosno otvaranje prostora za jačanje hrvatske pozicije u regionu.
On takođe postavlja pitanje kakav je uticaj zapadnih i istočnih struktura i ko bi uopšte mogao da deluje kao njihov oslonac u ovom procesu, uz ocenu da predlozi koje podrže zapadne službe u velikoj meri imaju šansu da budu i realizovani.
- Ne verujem da će doći do novog sukoba, ali je očigledno da su karte vrlo interesantno postavljene, posebno kada je reč o centralnoj Bosni i označenim zonama. Međutim, važno je istaći da pitanje ratnih zločina u BiH još uvek nije u potpunosti procesuirano - navodi on. kaže Glamočanin.
Različita tumačenja iste mape i otvorena pitanja
Prema jednom tumačenju, ovakva mapa mogla bi se različito interpretirati u zavisnosti od političke perspektive. Bošnjacima bi bile umanjene zabrinutosti u vezi sa separatizmom, Srbima bi se potvrđivala konstitutivnost Republike Srpske, dok bi Hrvatima bila omogućena veća ravnopravnost u okviru federalno uređenog sistema.
Perko Matović ističe da konstitutivnost Republike Srpske nije predmet potvrđivanja, jer je ona međunarodno verifikovana Dejtonskim sporazumom, potpisanim od strane Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.
- Sve u svemu, ja apsolutno podržavam ovu ideju, iako smatram da mapa u praksi neće izgledati baš ovako, već će se svesti na hercegovačke kantone koji direktno graniče sa Hrvatskom. Sve što dovodi do nervoze u Sarajevu ja podržavam, a verujem i da bi to dugoročno moglo doprineti stabilizaciji - kaže Matović.
Podela, američki uticaj i sporna pitanja granica
Postoje i mišljenja da ovakav koncept nije nimalo bezazlen, kao i da posebno zabrinjava percepcija da određeni američki partneri mogu imati razumevanja za takva rešenja.
- Donald Tramp kad je ponovo došao na vlast u SAD-u jeste rekao da će Amerika podržati sva lokalna rešenja koja mogu da se postignu bilo gde u svetu, naravno podrazumeva se i ukoliko je to u njihovom američkom interesu. Mislim da je to slučaj ovde i slažem se sa gospodinom Dulovićem da ovo jeste svojevrsni probni balon. Prva stvar koju treba istaći u vezi ove karte jeste da je ovo nesumnjiva želja apsolutne većine, gotovo 100% Hrvata u Bosni i Hercegovini. Dakle, to nije nešto što neko želi da nametne sa strane, već izborna volja jednog od triju konstitutivnih naroda. Druga stvar koja je važna jeste da su ovo krajnje maksimalistički zahtevi od strane Hrvata, jer pored teritorija koje jesu nesumnjivo apsolutno većinski naseljene Hrvatima, koje vidimo na ovoj karti, ovde vidimo i neke krajnje problematične tačke po Bošnjake u praktičnom smislu, u smislu situacije na terenu - kaže Petrović i dodaje:
- Prvo imate Mostar i Stolac u Hercegovini gde bošnjački živalj čini značajan procenat. Prosto je nemoguće zamisliti da bi negde blizu 100.000 Bošnjaka bilo ostavljeno u toj hrvatskoj zajednici.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
