NEMAJU NI ISTRAŽIVANJE, NI STRATEGIJU, NI DOGOVOR! Opoziciji je sve matematika "kako pobediti Vučića i doći na vlast", a za godinu dana pokazali da NEMAJU NIŠTA
Blokaderska opozicija uporno se trudi da stvori utisak da je ozbiljna politička snaga koja zaslužuje vlast. Međutim, svakim novim nastupom, javnost je sve više uverena da unutar opozicionog blokada vlada opšta dezorijentisanost po pitanju nastupa na predstojećim izborima. Svedoci smo paradoksa da oni koji se najglasnije predstavljaju kao alternativa vlasti ostavljaju utisak da ni sami ne znaju kojim putem žele da idu, a taj utisak je još jači posle emisije "Utisak nedelje" u kojoj su o izborima pričali lider stranke Srbija centra Zdravko Ponoš i kopredsednika Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.
Potpuno konfuzno, na momente i konfrontirajuće, priče ove dvojice opozicionara otkrile su još jednu ogromnu šupljinu u delovanju cele opozicije, koja inače deklarativno traži što hitnije raspisivanje izbora. Osim što su spremni da odustanu od sopstvene politike i ideologije kako bi se ugurali u matematički najbolju izbornu kombinaciju, opozicione stranke same priznaju da nisu naručile nijedno istraživanje javnog mnjenja, što spada u svojevrsnu azbuku predizborne strategije svake ozbiljne stranke, ocenjuju sagovornici Kurira.
Nemaju svoja, ali zato kradom vire u tuđa istraživanja, što je otvoreno priznao Ponoš u emisiji. Uz to, on je otkrio da ima istraživanja koja govore da studentska lista, sa opozicijom u pozadini, ne može da pobedi na izborima.
- Da, ali ne mogu da citiram jer nismo mi naručili i nemamo pravo da govorimo o tome na taj način - izjavio je Ponoš.
Na pitanje kojom matematikom se vodio ZLF kada je zauzeo stav da oročeno i uslovno podrži studente samo ukoliko se izbori raspišu za letnji period, Lazović je izneo računicu, iako nema nikakva istraživanja.
- Naša matematika se vodila time da ne postoji dogovor za takve brze izbore da omogući da se uopšte napravi matematika. Matematika koju mi vidimo jeste da su stvari izjednačene i da stvari nisu gotove i da postoji puno prostora za Aleksandra Vučića - rekao je Lazović.
Potpredsednik Centra za nacionalnu politiku Ljubomir Đurić kaže za Kurir da je ceo razgovor delovao više kao političko nagađanje nego kao jasno postavljena strategija, baš zbog toga što nisu ponuđena konkretna istraživanja i podaci.
- Trenutno se u opoziciji ne vodi samo rasprava o strategiji, nego i borba za politički opstanak u potpuno novim okolnostima koje je napravio studentski pokret. On je očigledno preuzeo veliki deo opozicionih birača, ali i pažnje javnosti, pa sada opozicija pokušava da proceni šta joj je pametnije, da podrži studentsku listu ili da izađe odvojeno. Tu je važno odvojiti studentsku listu od klasičnih opozicionih stranaka, ali i videti da ni sama opozicija nije jedinstvena. Desni blok uglavnom već poručuje da će izaći samostalno, dok su najveće dileme trenutno u proevropskom delu opozicije. Jedni smatraju da ne treba ulaziti u konkurenciju sa studentskom listom i rasipati glasove, dok drugi veruju da postoji deo građanskih i liberalnih birača koji neće glasati za studentsku listu zbog određenih desničarskih tonova i narativa koji su se mogli čuti, pa zato misle da treba izaći odvojeno. Ali ono što je ostalo kao glavno pitanje jeste što za sve to nisu ponuđena konkretna istraživanja i podaci. Zato je ceo razgovor delovao više kao političko nagađanje nego kao jasno postavljena strategija - objašnjava Đurić.
I politički analitičar Srđan Barac kaže za Kurir da je u "Utisku nedelje" moglo da se jasno potvrdi ono što se već duže vidi, a to je da opozicija ne pati samo od nedostatka jedinstva, već i od ozbiljne strateške dezorijentisanosti.
- To više nije pitanje jednog lošeg nastupa, jedne emisije ili jednog nesporazuma među liderima. To je hronični problem političkog bloka koji se građanima preporučuje kao alternativa vlasti, a nije u stanju da odgovori na nekoliko osnovnih pitanja: sa kim ide na izbore, u koliko kolona ide, šta je zajednička politika, šta je odnos prema studentskoj listi i na osnovu kojih podataka donosi odluke. Posebno je zabrinjavajuće to što se u javnosti otvoreno priznaje da nema jasnih istraživanja na osnovu kojih se prave izborne strategije. Ako neko pretenduje da upravlja državom, a ne može da organizuje ni ozbiljno političko istraživanje, onda se logično postavlja pitanje: kako bi takvi ljudi upravljali javnim finansijama, bezbednosnim sistemom, energetikom ili međunarodnim pregovorima - naglašava Barac.
On smatra i da je problem opozicije što se ne dogovaraju i to zato što nemaju zajedničku političku osnovu.
- Jedni bi u jednu kolonu, drugi u više kolona, treći bi se sklonili pred studentima, četvrti bi zadržali stranački identitet, peti bi sve to kombinovali u zavisnosti od datuma izbora. To ne izgleda kao strategija, nego kao improvizacija. Ne može se država voditi iz improvizacije. Ne može se izborna strategija praviti po utisku, bez istraživanja. Ne može se od građana tražiti poverenje ako ni među sobom nemate poverenje. I ne može se tvrditi da ste alternativa ako ne znate da li ste jedna lista, dve kolone, tri kolone, studentska podrška, stranačka koalicija ili samo privremeni savez protiv Aleksandra Vučića. Opozicija je u ovoj emisiji pokazala da njen najveći problem nije Vučić. Njen najveći problem je što još nije uspela da uveri građane da je ozbiljna, organizovana i spremna za odgovornost. Najkraće rečeno: alternativa nije onaj ko samo želi vlast. Alternativa je onaj ko pokazuje da ume da donosi odluke. A u nedelju veče smo videli mnogo lutanja, mnogo taktičkih kalkulacija i vrlo malo državničke ozbiljnosti - zaključuje Barac.
