Najkraći mandat u istoriji Srbije okončan ubistvom

Pavle Grković bio je poslanik samo tri sata

Kada je knez Milan Obrenović za mesto predsednika vlade Kneževine Srbije novembra 1873. godine postavio konzervativca Jovana Marinovića, koji je loše govorio srpski, a on u istu uveo liberale Čedomilja Mijatovića i Aćima Čumića, mnogi su poverovali da će ta nova vlada biti stub parlamentarne demokratije.

Veća sloboda štampe, nezavisno sudstvo i ministarska odgovornost, ali i brojni reformski zakoni bili su znak da je zemlja na pravom putu, ali niko nije pretpostavljao da će godinu dana kasnije na izborima pasti i prva žrtva takvog režima.

Na izborima koji su se desili 24. oktobra 1874. godine ubijen je novoizabrani narodni poslanik Pavle Grković iz Gornjeg Milanovca, koji je bio poznat kao veliki protivnik Marinovićevog režima i policijskog terora tadašnjeg ministra policije Aćima Čumića, koji je na političku scenu Srbije uveo „ruženje i blaćenje protivnika”.

Grković je ubijen svega tri sata posle izbora za narodnog poslanika i to je bio najkraći mandat u skupštinskoj istoriji Srbije. Takođe, to je bio i prvi put da je prekinuta neka sednica Skupštine Srbije.

Grkovićeva udovica Anica lično je optužila Čumića za smrt svog muža, tvrdnjom da „niko ne može odreći da je Pavle poginuo zato što je za poslanika izabrat, jer pogibe baš onog dana kad bi izabran za poslanika”. Ne postoji drugi motiv, kako Anica piše u svom pismu, jer Pavle „nije ubijen bilo za pare, bilo iz osvete, dakle, ne iz koristoljublja ili mržnje”.

Ona tvrdi da je ubistvo izvršio izvesni Koča Radovanović, telegrafista iz Gornjeg Milanovca, koji je po varoši vodio kampanju za Čumićeve ljude, i koji je „još od letos počeo piskarati po novinama protiv Pavla, bacao paškvile u opštinskoj kasi, gde ubijeni Pavle beše predsednik”.