Privatni detektivi bili su glavni ili epizodni likovi u svakom petom filmu proizvedenom u Holivudu u prošlom veku, a ne manjka ih ni u romanima i stripovima. U izvođenju majstora industrije zabave svi oni umeju sa oružjem i ženama, zločinački umovi za njih su prozirni kao planinska voda, a jedini istinski neprijatelj im je - dosada! A u zbilji?
Koristeći nedorečenosti u zakonima, privatni detektivi u postsocijalističkoj Srbiji pojavili su se još krajem osamdesetih godina. Ali, u to vreme bili su zanimljiviji novinarima nego klijentima, pa je njihova aktivnost brzo zamrla. Tek četvrt veka kasnije, 2013, država je donela Zakon o detektivskoj delatnosti, pa je zanimanje privatni detektiv postalo punopravno.
Ima li vaš partner pravo da vas vara?
Ali čačkanje po tuđoj intimi - na šta se često svodi njihov posao - osetljiva je stvar. Onoliko napora da se rad „državnih“ istražitelja, odnosno policije, stavi pod kontrolu zarad zaštite ljudskih prava, pa teško ide... a kamoli tek rad detektiva, čija su ovlašćenja mnogo manja - a zadaci i apetiti isti!
Da pojednostavimo: ima li pravo vaš bračni ili vanbračni partner da vas vara? Ima, ali u većini slučajeva vi baš niste sigurni da on to čini... Da li neko, da bi potvrdio vaše sumnje, ima pravo da ga snimi u krevetu sa preljubnikom, kroz prozor, ili tajno postavljenom kamerom? Između ostalog, i o tome pišemo na narednim tekstovima u razgovoru sa ljudima koji se bave ovim poslom.
A tema ovog teksta je pogled na svet privatnih detektiva iznutra. Ime glavnog junaka nećemo navesti, jer je to bio uslov da novinara Kurira vodi na teren, da mu poveri neke tajne svog zanata, da zajedno primaju klijente... Sedeo sam sa njegove strane kancelarijskog stola. Ispod fotelje je prašina, a tamo gde sede klijenti tepih je uvek bio uredno usisan...
Početak jedne karijere
Naš junak, zvaćemo ga Bane (ime je izmišljeno i svaka sličnost sa bilo kojom osobom, osim sa njim, potpuno je slučajna), dvadesetak godina radio je u policiji. Posle jednog od talasa kadrovskih promena dao je otkaz, uzeo otpremninu i zakupio dvosobni stan u širem centru Beograda. O sebi voli da misli kao o žrtvi svojih opozicionih političkih opredeljenja, mada njegove kolege pominju prečesta viđanja sa nekim „kontroverznim biznismenima“, tokom kojih su oni od njega saznavali više nego on od njih. Nekako baš u to vreme se i razveo... Šesta mu je godina da radi kao privatni detektiv. Još vozi „ford fokus“ koji mu je zapao u brakorazvodnoj parnici, stanuje u sobi do kancelarije i kaže, kucajući u sto, da mu ne ide loše.
- Najbolja je naplata dugova - vrti se polako u fotelji. - Naravno, samo uz sudsko rešenje, sve legalno... Postoje oni koji ne žele da se petljaju sa sudskim izvršiteljima. Imam ekipicu, tri-četiri momka, koja mi pomaže. Legalno... ali ne bih o tome, ni sa tobom.
O preljubama može... i sa mnom.
Nekada, pre nego što mu je stomak izobličio figuru, a dijabetes smanjio potenciju, važio je za sladostrasnika.
- Sada mogu još samo da gledam - šali se na svoj račun, dok polazimo u akciju. Dok se vozimo preko Brankovog mosta na Novi Beograd, objašnjava mi: „Muž je ubeđen da ga žena vara sa zubarom.“
Atraktivna tridesetpetogodišnjakinja jednom nedeljno odlazi u zubarsku ordinaciju, ostaje tamo jedan sat i vraća se mužu, direktoru srednjeg ranga u jednoj banci, svom vršnjaku.
- Zubar ima 58 godina, razveden, oronuo, kad ga vidiš, pomislio bi... Ali, raspitao sam se, kao jarac je. Problem je u tome što ne mogu da uđem u ordinaciju, ima dobar alarm. Ovo je treći put da je pratim, ako ni danas ništa ne uradim...
- Šta ćeš onda?
- Da potplatim njegovu tehničarku ili da je pritisnem... Ali, pre toga ću još ovo da probam. Možda sam joj našao slabu tačku...
- Koja joj je slaba tačka?
- Halteri! Kad ide kod njega, uvek nosi one kurvinske čarape sa halterima... Samo gledaj! - rekao je zagonetno.
Sačekali smo je u garaži jednog trgovačkog centra i bila je vredna svakog minuta sedenja u autu koji je zaudarao na benzin i buđ.
Na izlaznim pokretnim stepenicama Bane joj se na tren sasvim primakao, a onda ju je pustio da se udalji. Nekoliko puta slikao ju je s leđa, a onda mi dao znak da ga pratim do kafića.
- Tako... Sad samo možemo da pijemo dok je zubar jebe - rekao je brišući ruke vlažnom maramicom i naručio pivo.
- Šta si uradio?
- Vidi ovu sliku - pružio mi je telefon, ali ja sam samo video lepe noge i zadnjicu u tesnoj suknji do pola butina.
Objasnio mi je smešeći se samozadovoljno: na stepenicama joj je neprimetno prstom ostavio mrlju imalina na levoj nozi i to fotografisao. Zaista, na uvećanom snimku videla se fleka. I sad, kaže, ostajući zagonetan do kraja, čekamo.
- Šta?
- Da zubar završi vađenje - bio je prost - i da se ona obuče. Ako budemo imali sreće, zameniće čarape i fleka će se preseliti na desnu nogu. Ja ću to da slikam, i eto ti dokaza!
Imao je sreće, i poveo me je na ručak. Pojeli smo po parče pice s nogu, ispred radnje...
- Svašta ste učili u Kamenici - rekao sam žvaćući. U Sremskoj Kamenci bila je srednja milicijska škola.
- Ovo sam jednom davno čitao u Ilustrovanoj politici - osmehnuo se punih usta.
(Kurir.rs/ Momčilo Petrović Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
