Američko društvo odalo je počast Mihajlu Pupinu na mnogo načina. Veliko zdanje laboratorije za fiziku na Kolumbija univerzitetu, koje je pod zaštitom države, nosi Pupinovo ime.
Na stogodišnjicu rođenja Mihajla Pupina uspostavljena je na Kolumbiji prestižna Pupinova medalja, koja se dodeljuje u znak priznanja za izuzetne doprinose u „služenju naciji u oblasti inženjerstva, nauke i tehnologije“.
Krater na Mesecu nazvan je po velikom naučniku, mala planeta isto, a čak je i jedan brod američke mornarice tokom Drugog svetskog rata poneo Pupinovo ime. Tako je brod „Mihajlo Pupin“ bio deo flote „Abraham Linkoln“.
Sva čuda koja nam je ostavio Mihajlo Pupin kao zaštitnik ne bi imala snagu bez njegovog naučnog doprinosa. Gledajući u njegov lik, mi gledamo u oca telekomunikacija. Jedna od nepravdi koje su mu učinjene posle Drugog svetskog rata bilo je i prekrivanje njegove nauke.
U boljim interpretacijama prepoznavali su ga kao dobrog čoveka i naučnika važnog za svoje vreme. Kada skidamo neistinu i zaborav s Pupina, jednog od najvećih Srba u našoj istoriji, to prvo moramo učiniti sa njegove nauke. Svaki svoj veliki naučni doprinos, od kalemova do tjunera, povezivao je s iskustvima u dečaštvu, srpskim narodnim tradicijama i pastirskim igrama.
Tako će otkriće čuvenog podešivača frekvencije na radiju Pupin povezati s time što je slušao gajdaše kako štimuju svoje gajde kada je bio dečak. Veliki kalemovi, piše, došli su kao posledica dečačkih igara, kada su kao čobani, braneći od krađe svoje volove, spuštali glavu na zemlju i uočavali da se zvuk brže prenosi tako nego vazduhom.
Dečački dani
Zamislite kako Pupin dobija najveće priznanje koje daje Amerika - Medalju Džona Frica, kako ustaje, gleda najpoznatije naučnike i industrijalce svog vremena i kaže im: „Dok sam sedeo ovde, slušajući ljubaznu pohvalu koju mi je moj dobar prijatelj posvetio večeras, nisam mogao a da se ne prisetim nekih uspomena iz mojih dečačkih dana. Video sam, kao u viziji, poznata lica nekoliko seljana iz mog rodnog sela koji su bili moji školski drugari pre više od šezdeset godina. Zamislio sam kako sede u prvom redu i zaneseni briljantnošću ove radosne prilike pitaju me: „Mihajlo, reci nam koji su te sveci i nebeski anđeli vodili na tvom putu od pašnjaka našeg malenog sela do mesta časti u ovoj veličanstvenoj palati američkih inženjera?“
Ili sliku kada na naučnom skupu ustaje, širi ruke, govoreći da ga je nauka učinila boljim hrišćaninom. Da gleda u naučnike Amerike i glasno izgovori da je on bio prost govedar u Banatu i da je uzet od svojih goveda da javlja ljudima dela Gospodnja u prirodi.
Znamo ga po Pupinovim kalemovima. Bez tog doprinosa ne bi bilo moguće koristiti telefon na velikim udaljenostima. Možete pronaći članke u najvećim listovima čiji naslovi kažu da je zahvaljujući Mihajlu Pupinu, američki predsednik podigao slušalicu i prvi put razgovarao s Evropom.
To je metod za povećanje dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova u telekomunikacijama - ‘’pupinizacija’’. Prema nekim izvorima, 1936. godine u SAD je bilo u upotrebi 8,5 miliona Pupinovih kalemova na oko pet miliona milja kablova i četiri miliona vazdušnih vodova.
Borac za pravdu
Svoj izum prodaje „Simensu“ i telefonskim sistemima „Bel“. Postaje bogat čovek i aktivan borac za pravo, pravdu i slobodu srpskog naroda. Ali to je samo početak. Niže preko 36 vrednih patenata, od kojih mnogi žive i danas, ali ih mi ne prepoznajemo kao Pupinove. Od tri osnovne komponente koje se nalaze u svim telekomunikacionim uređajima, dve su patenti Mihajla Pupina. Dao je patente za frekvencijski, vremenski multipleks, za oscilator, čak je upravo on smanjio vreme snimanja Rendgenovim aparatom i napravio prvi medicinski snimak kao pripremu za operaciju. Za ovaj veoma važan doprinos nikada nije želeo da uzme novac, smatrajući da ono što pomaže zdravlju čoveka ne može imati cenu. Otkriće sonara i način komunikacije među avionima u letu dao je tokom Prvog svetskog rata američkoj vojsci, ali je zauzvrat dobio ogromnu moć lobiranja i zaštitu. Njegova mudrost vezana je za neverovatne izume, a njegova pamet za sposobnost da ima najbolje advokatske timove kako bi svoje izume zaštitio na različitim kontinentima, ne samo u Americi i Evropi već i u Indiji ili na Novom Zelandu. Odatle veliki novac koji je koristio da humano, kulturno i politički pomogne naš narod.
Predavao 40 godina
Na koledžu Kolumbija Mihajlo Pupin je predavao i stvarao 40 godina. I kada se povukao sa nastave, bio bolestan, njegovi su studenti dolazili kod njega na imanje da bi, kako sami pišu, bili blizu svog profesora.
Skromna laboratorija koju je dobio na korišćenje, posle njegovih velikih ličnih zalaganja, desetina popularnih predavanja koja je držao radi prikupljanja sredstava, bila je spremna za ozbiljna eksperimentalna istraživanja. Institut elektronskih i elektrotehničkih inženjera svrstao ga je među pet najboljih profesora elektrotehnike svih vremena. Njegovi đaci su kasnije bili čuveni naučnici, izumitelji, a neki od njih dobitnici Nobelove nagrade.
Učenici pišu da je bio markantan, da je imao prodoran glas, kao i upečatljiv akcenat. Da bi na tabli pisao brzo i puno, a da su se oni, da bi ga stigli pre nego što obriše tablu i počne da ispisuje novu, delili u timove. Tako su beleške pisala po trojica, četvorica momaka i smenjivali se kako bi uhvatili misli svog profesora. Pišu i da je bio nasmejan, da bi im pokazivao kako da misle, da im je uz znanje davao i gradu za pravog naučnika. Voleli su ga, vezivali se za njega i uz nauku, učili o tome kakvi ljudi da budu.
Svi mu se klanjaju
„U severozapadnom delu kampusa Univerziteta Kolumbija u Njujorku uzdiže se visoka, prostrana zgrada u kojoj se, od njenog završetka 1927. godine, nalazi Odsek za fiziku. Ova zgrada dobila je naziv Laboratorija za fizičke nauke „Pupin“ u znak poštovanja prema velikom naučniku. Pupin, koji se od 1879. godine, nalazio na koledžu Kolumbija (kasnije Univerzitetu), i kao student i kao nastavnik, bio je naučnik, pronalazač, pisac i predavač svetskog glasa. U njegovim poznijim godinama njegovi pronalasci doneli su mu bogatstvo i slavu. Ugled i uticaj koji je stekao svojim pronalascima Pupin je koristio u borbi za porast idealizma u američkoj nauci. Iskreno je verovao da je osnovni cilj nauke nepatvoreno shvatanje prirode. U svojim mnogobrojnim javnim nastupima na tribinama naučnih i prosvetnih institucija on je pokušavao da svoju duboku ljubav prema čistom naučnom saznanju i fundamentalnom istraživanju ulije i drugima. Njegova želja se ostvarila čak i iznad njegovih očekivanja. Laboratorija za fizičke nauke „Pupin“ iškolovala je i stvorila generacije i generacije istaknutih naučnika i pružila otkrića koja su od fundamentalnog značaja... Američko ministarstvo za unutrašnje poslove proglasilo je 1966. godine zgradu laboratorije „Pupin“ za nacionalni istorijski spomenik zbog njene izuzetne vrednosti u obeležavanju ili prikazivanju istorije Sjedinjenih Država.
Vu Čjen Šjung, zvali su je - prva dama fizike. Ona potresno piše i o tome da mu se svi naučnici SAD, zbog njegovih ogromnih doprinosa, klanjaju. Pupin je stalno isticao da je „ljubav prema večnoj istini i njihov rad da otkriju ovu istinu za dobrobit čovečanstva vodio naučnike i inženjere do njihovih velikih uspeha i otkrića“.
U sledećem nastavku feljtona:
Ko je i zašto u Srbiji napadao Pupina. Ko je pokušao da ga slomi u Americi. Kako se odbranio ovaj veliki čovek. Šta su našem konzulu rekli kad je polazio u Njujork, a šta je tamo video gledajući Pupina. Ko je napisao u trenutku najveće slave našeg naučnika: „Šta hoće ovaj bata iz Banata?“
(Kurir.rs/Aleksandra Ninković Tašić /Foto: Privatna arhiva)
NE PROPUSTITE
