Mihailo Idvorski Pupin, dečko od 15 godina, izašao je iz useljeničkog čamca u Kasl Gardenu u Njujorku i obazreo se oko sebe.
Čoveka obuzme prijatno osećanje kada nogom stane na čvrsto tle. Treća klasa na brodu hamburško-američke linije bila je zanimljiva s jedne strane, ali je malo odviše provesti u njoj dve nedelje.
Imao pet centi
Od novca koji je sabrao prodajom starog sata i knjiga, 11 dolara je otišlo za putni trošak; ostatak ceo iznosio je pet centi.
Mihailo je rodom iz sela Idvora, kao što se vidi iz njegovog srednjeg imena. Idvor je na austrijskoj strani Dunava, nekoliko milja na severu od Beograda, prestonice Srbije. On je bio Srbin od glave do pete, i ponosan što je Srbin, ali je bilo ipak razloga koji su ga nagnali da ostavi svoju otadžbinu.
Kao i američki dečaci, i Mihailo je čak u svome Idvoru čitao o životu Džordža Vašingtona i Bendžamina Frenklina, a u novinama je pročitao priču o Abrahamu Linkolnu. On je znao da je Amerika značila slobodu - i da je Amerika zemlja za njega.
Kolač od šljiva
Svoj kapital od pet centi Mihailo uloži u jedan kolač od šljiva čim se iskrca na obalu. A bilo je divota progutati nešto što će posigurno ostati u stomaku nakon dve nedelje putovanja po okeanu. Tako je ostao bez pet centi, ali je ostalo još pet čula, koje je on znao neobično zgodno upotrebljavati.
Kad je s broda sišao, Mihailo je imao na glavi čudnovatu kapicu, jer je svoj šešir izgubio uz put. Ta kapica (fes) mu je pomogla da nađe svoj put. S njom je pošao uz Brodvej (glavnu ulicu u Njujorku) da potraži svoju sreću. I nije kročio ni nekoliko koraka kad za njim povika jedan dečko što čisti cipele: „Ej, drž’te tog Ginija“, ili nešto slično tome.
Mihailo nije znao ni reči engleski, pa ga taj uzvik nije zbunio, niti ga je vređalo što su ga mnogi usput gledali sa osmehom na usnama. Ali kad je došao do ulice Vol, tu je već video šta se zbiva oko njega. Oko njega skupila se čitava četa zaludne dečurlije i počela ga ismevati. Za njegovu srpsku krv to je već bilo previše.
Prva pobeda
On se uputi jednom iz te gomile, ščepa ga za kaput i pozove na megdan, kazujući prstima šta želi. Ovaj prihvati izazov i gomila se sabere oko njih, ali i ako je bila neprijateljski raspoložena prema njemu, ipak je on tom prilikom osetio što znači američki običaj da se svakome dade jednak uslov za borbu - fer-plej.
Iz borbe Mihailo izađe kao pobednik. Ali pobeda, kao i poraz, ima svojih nezgoda. Njegov ponos je dobio prvu pobedu u zapadnom svetu.
(Ovaj članak napisao je američki pisac Armstrong Peri, a objavio ga je u časopisu Bojs lajf za mesec juli ove godine. Taj časopis je organ čuvene organizacije američke patriotske mladeži Boj skauts, koja sliči našim sokolima - s tom samo razlikom što je to organizacija školske omladine.)
(Kurir.rs/Aleksandra Ninković Tašić /Foto: Profimedia)
