Pušenje, polno prenosive bolesti, infekcije, pokvareni zubi i druge loše navike majke, kao i sve starije trudnice glavni su uzroci što su preminule čak 102 bebe od 348 umrle novorođenčadi u Srbiji u 2016. godini.
Zdravstveno stanje majke i njen životni stil, loša ishrana i stres dovode do prevremenih porođaja, koji su, kako tvrdi dr Snežana Rakić, načelnica porodilišta u GAK „Narodni front“, najčešći uzrok smrtnosti beba.
- Broj prevremenih porođaja raste i iznosi između 10 i 11 odsto u ukupnom broju umrlih beba, a to su porođaji pre navršene 37. nedelje. To je najčešći uzrok smrtnosti beba, kako kod nas tako i u svetu. Pored toga, uzroci smrtnosti beba su anomalije koje uzrokuju tri do četiri procenta umrlih beba. Tu su i način života, starost porodilje i pojava hipertenzije u trudnoći, što su glavni razlozi koji dovode do smrti beba u ranom neonatalnom periodu - kaže dr Rakić.
Hronične bolesti
Prevremeni porođaji glavni su razlozi što najveći broj beba premine u periodu od prvog do šestog dana života.
- Granica rađanja je spuštena na 26 nedelja starosti trudnoće, pa nadalje. Što je starost trudnoće niža, to je smrtnost beba veća. Ako se beba rodi sa 25, 26 ili 28 nedelja, onda je smrtni ishod najčešći u ranim danima, od prvog do šestog dana života bebe. Osim većeg broja prevremenih porođaja, nema drugih razlika u odnosu na ranije godine - ističe dr Rakić.
Što se preventive tiče, najbolje rešenje je rađanje dece između 25 i 30 godina, kao i predupređenje hroničnih bolesti.
- Granica rađanja pomerena je na 35 godina, a nekada je bila 25 godina. Optimalno vreme rađanja je između 25 i 30 godina. Druga stvar koju bi trebalo preduzeti je predupređenje hroničnih bolesti poput dijabetesa, nasledne trombofilije i infekcija, jer su to stvari o kojima treba voditi računa - objašnjava dr Rakić.
U kakvom će se zdravstvenom stanju roditi beba, najviše zavisi od majke i njenih životnih navika. Ukoliko su životne navike majke loše, to će se, kako kaže dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova“, odraziti i na opšte zdravstveno stanje bebe.
- Glavni razlozi za smrtnost beba su loša trudnoća, veliki broj veštačkih oplođenja i suviše čest ultrazvuk u toku rane trudnoće. Studija iz Kine pokazuje da do osme nedelje ne bi smeo da se radi ultrazvuk, a posle do dva ultrazvuka u toku trudnoće u trajanju do dva minuta. Pored toga, na smrtnost beba utiču strahovito veliki broj infekcija kod majki, veliki broj polno prenosivih bolesti, loša ishrana, loše kontrolisane trudnoće, neregulisan šećer. Bez cinka nema uspešne trudnoće. Pušenje, zloupotreba alkohola, mobilni telefoni na stomaku majke, sve u svemu, pogrešan način života majke plaćaju bebe - ističe dr Nestorović.
Kontrolisati zdravlje
Da bi bebe bile zdrave, trudnoća mora da se planira, a majka da se odrekne svih loših navika.
- Prevencija bi bila da majka izbaci štetne navike. Žena koja planira trudnoću mora da prestane da puši, da se zdravo hrani i ne sme da bude pod stresom. Dete i majka stalno komuniciraju i sve što fali majci, fali i detetu. Trudnoća mora da se planira. Žene ne bi trebalo tek tako da ostanu u drugom stanju. Majka mora da bude optimalno zdrava, da kontroliše šećer, pritisak, da sanira kariozne zube jer će se bakterijske infekcije odraziti na zdravlje deteta. Ima hiljadu faktora majke koji utiču na zdravlje deteta. Kad ostanu trudne, treba da izbace loše navike, nema diskoteka, nema duge vožnje i telefoniranja, treba da unose dosta minerala i šetaju po svežem vazduhu - zaključuje dr Nestorović.
Kurir.rs /Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock, Printscreen
NE PROPUSTITE
