BIVŠI ŠEF KRIMINALISTIČKE POLICIJE MILE NOVAKOVIĆ ZA KURIR: Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića nikada neće biti otkrivena

Mile Novaković, načelnik Uprave kriminalističke policije u vreme kada se vodila istraga o ubistvu Zorana Đinđića, kaže za Kurir da je 16 godina od atentata na srpskog premijera ubeđen da se nikada neće otkriti politička pozadina.

- To je jedna od prvih stvari na koje pomislim kad se približi taj 12. mart. Evo i sada, posle toliko godina, vidi se da od toga nema ništa, da se to neće ni istraživati. Ko bi sad mogao da se vrati na te okolnosti, saslušava Vojislava Šešelja, ekipu oko Koštunice... Verovatno se misli na te ljude kada se misli na političku pozadinu, ne znam na koje bi druge - priča Novaković.

Podeljen predmet

Šansa da se to zaista istraži propuštena je, kako kaže, onda kada je podignuta prva krivična prijava.

- U njoj su bili navedeni neki ljudi koji su mogli da se podvuku pod političku pozadinu. Kasnije, u procesu, tužilac je od tog dela odustao pod obrazloženjem da će za to biti vremena i da treba sad da se bavimo direktnim izvršiocima. Tako je maltene podelio predmet. Prvi deo je završen s presudama i velikim kaznama, a ovaj drugi deo je kasnije otpao i niko ga više nije ni dotakao - objašnjava nam ovaj pukovnik policije u penziji.

Novaković kaže da teško podnosi razne teorije koje se svih ovih godina raspredaju o atentatu.

- Svih ovih godina ponavljam jednu istu priču, jer držim do istine, onoga što je radila policija, što je potvrdilo tužilaštvo i što je na kraju sud presudio. Sve ostalo su manipulacije i gluposti. Od onoga što je tada utvrđeno ništa nije pomereno ni za milimetar, jer niko od tih raznih što pričaju razne priče nije izneo nijedan dokaz - naglašava Novaković i priznaje da mu je jedna stvar ostala bez objašnjenja:

- Jedna od teško objašnjivih stvari je šta je jedna bagra i banda htela ubistvom Đinđića. Teško da može da se objasni da iza toga ne stoji neka velika organizacija, neka tajna služba...

Osećaj krivice

Naš sagovornik je i jedan od retkih koji je uvek otvoreno govorio o odgovornosti svih kojima je bio posao da sačuvaju premijera, pa i o svojoj. On se priseća da mu je Žarko Korać, koji je vodio državnu komisiju za ispitivanje sistema obezbeđenja premijera, rekao da je jedini koji je priznao sopstvenu krivicu. S posebnom gorčinom govori o tretiranju slučaja kod hale „Limes“, za koji se ispostavilo da je bio ozbiljan pokušaj atentata. Novaković smatra da je u spletu hiljadu stvari koje su Đinđića koštale života, jedna od njih sigurno olako postupanje u tom slučaju.

- Nema zbora da svi koji smo bili u tom lancu snosimo deo krivice. Žarko Korać je saslušao između 40 i 50 ljudi, i meni se obratio rečima: „Ovo pitam sve, da li osećate krivicu?“. Rekao sam: „Veoma osećam krivicu zato što sam bio radnik policije u vreme kad je ubijen premijer.“ Korać mi je tada rekao da sam jedini tako reagovao, a da su svi ostali odmah skočili uvređeni zbog pitanja. Zaista mislim da smo svi koji smo u to vreme radili, morali da imamo makar tu gorčinu i moralnu odgovornost u sebi - smatra Novaković.

Pokušaj ubistva kod „Limesa“

PUŠTANJE BAGZIJA BIO JE STRAŠAN PROPUST

Mile Novaković objašnjava da je posle incidenta na auto-putu kod hale „Limes“ u februaru 2003. napravljen ogroman propust, jer je Dejan Milenković Bagzi predat saobraćajnoj policiji, a kasnije se ispostavilo da bi kod njega, da je bio pretresen, bila nađena dva specijalna telefona koje su „zemunci“ koristili za komunikaciju i podaci o vozilima iz premijerove pratnje.

- Očigledno su ga tretirali kao neku budalu koji je bio neoprezan u saobraćaju, a ne kao ozbiljnog izvršioca. Pošto ga niko nije pratio, Bagzi je, vozeći sam svoj kamion, uspeo da baci taj telefon kroz prozor i uništi sve što je kod sebe imao. U Upravi saobraćajne policije se lagodno ponašao, sve dok se nije shvatilo da je on u pitanju, a onda se digla veća frka. Da bi se sve to utvrdilo, ekipa iz 29. novembra je obavila s njim razgovor i određen mu je pritvor od nedelju dana. Na nesreću sud je odlučio da ukine to rešenje o pritvoru i on je posle dva dana pušten. Od Bagzija nije bilo ništa - priseća se Novaković.

Niz grešaka

Naš sagovornik podseća da je „zemunski klan“ pre 12. marta 2003. još tri puta pokušao da organizuje atentat na Đinđića. Slučaj Dejana Milenkovića Bagzija i njegovo presretanje Đinđićeve kolone za Novakovića je niz propusta u lancu obezbeđivanja premijera.

- Svi snosimo deo odgovornosti, a najviše BIA, odnosno služba koja je zadužena da brine o njegovoj bezbednosti, jer se time ne bavi obična i kriminalistička policija. I Đinđićevo lično obezbeđenje nije diglo stepen čuvanja na najviši nivo, a to su tadašnje okolnosti podrazumevale. Istina je i da su oni imali problem zbog Đinđićevog odnosa prema sopstvenoj bezbednosti - napominje naš sagovornik.

NEUSPELI ATENTATI

KOD BUBANJ POTOKA

Sredinom februara 2003. bio je isplaniran napad zoljom na Đinđića prilikom njegovog povratka s Kopaonika. Zaseda je bila postavljena kod naplatne rampe Bubanj potok, ali su ipak odustali.

KOD HALE „LIMES“

Gotovo identičan napad zoljom planiran je i 21. februara 2003. Njegovu kolonu vozila, koja su se kretala auto-putem, kod hale „Limes“, presreo je kamionom Dejan Milenković Bagzi. Milenković je tada priveden samo zbog falsifikovanja isprava i određen mu je osmodnevni pritvor, ali je pušten ranije uz obrazloženje da je trgovački putnik i da mora da izdržava porodicu.

ISPRED SKUPŠTINE

„Zemunci“ su za svega nekoliko dana, 7. marta 2003, prešli na plan da Đinđića likvidiraju snajperom u centru Beograda, ispred zgrade tadašnje Savezne skupštine. Snajperista je planirao da iz automobila sa gornjeg nivoa tadašnje garaže na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša ubije premijera, ali se i od toga odustalo.

Kurir / Ivana Kljajić, Katarina Blagović

Foto: Stefan Jokić