UJEDINJENE NACIJE UPOZORAVAJU: Ne zavaravajmo se „pauzom“ PRETI nam NOVI TALAS NAPADA!

Ujedinjene nacije upozorile su da se trenutna pauza u sprovođenju terorističkog nasilja uskoro može završiti novim talasom napada, moguće i pre Nove godine, piše britanski list Gardijan.

UN su objavile izveštaj u kom se izražava zabrinutost da će globalni islamistički terorizam nastaviti da predstavlja ozbiljnu pretnju, uprkos tome što se u poslednje vreme činilo da je taj pokret počeo da slabi.

Razlog za brigu

Autori izveštaja UN navode broj od 30.000 boraca, koliko ih je došlo u „kalifat“, a koji su potencijalno još uvek živi. - Njihovo buduće kretanje će biti razlog za međunarodnu zabrinutost u bliskoj budućnosti. Neki će se pridružiti Al kaidi ili drugim terorističkim grupama koje će se pojaviti - navodi se u izveštaju.

Izveštaj je sačinjen, kako navodi Gardijan, na osnovu informacija koje su sakupile bezbednosne službe država članica i predstavlja presek mišljenja bezbednosnih struktura širom sveta.

U ovom izveštaju se navodi i da uprkos tome što je kalifat Islamske države prestao da postoji geografski, u mnogim državama se veruje da svi oni faktori koji su doveli do uspona IS i dalje postoje, što znači da se pretnja od Al Kaide ili sličnih grupa neće smanjivati u budućnosti. Izveštaj se bavi posledicama delovanja IS, kao i Al Kaidom, za koju se navodi da je ostala otporna, ali se ističe i da je lider organizacije El Zavahiri lošeg zdravstvenog stanja. Gardijan podseća i da su američki zvaničnici potvrdili da je Hamza bin Laden, sin Osame bin Ladena, ubijen, a on je bio viđen kao potencijalni voda Al Kaide u budućnosti.

Radikalno u Africi

Veliki deo izveštaja posvećen je zapadu Afrike, prostoru koji je viđen kao mesto u kom raste nasilje motivisano islamskim radikalizmom.

Obaveštajne službe podeljene su oko toga da li su nove organizacije, navodno pridružene ISIS, koje se osnivaju u centralnom delu Afrike istinska pretnja. U tom delu sveta postoji strah da će privući preostale borce kalifata.

TERORISTIČKE GRUPE U SVETU

ISIS Ideološki cilj joj je sunitska teroristička organizacija, radikalnija od Al Kaide, što je i ugradila u svoje ime: Islamska država u Iraku i velikoj Siriji. Ostvarenje velike „božje države“ obuhvata Siriju, delove Iraka, Liban, velike delove Palestine i Jordana; od toga ne odustaju. Finansira se privatnim donacijama iz Katara i Saudijske Arabije, iz naftnih polja na severu Sirije, pranjem novca, drogom, putem sistemskih ucena. Procena je da ima 20.000-30.000 boraca (na vrhuncu moći 100.000). Pridružilo im se 40.000 stranih boraca (6.000 iz zapadne Evrope). Ima spavače u brojnim državama. ISIS slede 34 terorističke grupe u svetu. Prisutni na ovom području.

Al Kaida

Baza ili „temelj“ stoji iza napada na SAD 11. septembra 2001. Matična organizacija globalnog džihada nije umrla, Ajman el Zavahiri, nekada hirurg u Egiptu, postao je lider kad je 2011. ubijen Osama bin Laden. Smatra da su se Izraelci i saveznici SAD, Velika Britanija, Francuska i Rusija, „raširili po svetu“ i da ih treba progoniti „kreativnim i inovativnim metodama“ terorizma. Cilj je osnivanje „božje države“ (sve islamske zemlje i područja). Danas je mreža uglavnom autonomnih ćelija, deluju u brojnim zemljama: u Magrebu (Tunis, Alžir, Maroko), pre svega u Alžiru, na severu Malija i u Jemenu. U Iraku se ISIS otcepio od Al Kaide, sada pregovaraju o mogućoj alijansi. Prisutni na ovom području. U ratu u BiH učestvovalo je 20.000 mudžahedina.

Boko haram Ime ove islamističke terorističke organizacije prevodi se kao „zapadno obrazovanje je greh“. Dejstvuje pretežno na muslimanskom severu Nigerije, zalaže se za uvođenje šerijatskog zakona u zemlji. Izaziva veliku pažnju otmicama. Siromaštvo i nezaposlenost olakšavaju im regrutovanje novih boraca, kojima nigerijske bezbednosne snage nisu dorasle. Od 2003. u napadima Boko harama poginulo je nekoliko hiljada ljudi, 2014. samo u prva četiri meseca 2.000. Prikrivaju se među Nigerijcima koji ilegalno ulaze u Evropu.

Al Šabab Islamistička milicija, osnovana 2004-2006. u Somaliji, koju je 15 godina potresao građanski rat. Kontrolišu veliki deo srednje i južne Somalije. „Omladina“, što znači njeno ime, bori se za „božju državu“ na jugu Afrike, a njihova radikalna islamistička ideologija ne poznaje granice. Napade vrše i u istočnoj Africi. U obuci boraca sarađuju sa Al Kaidom, povezani su sa Boko haramom.

Front Al Nusra Službeni izdanak Al Kaide. „Front podrške sirijskom narodu“ je jedna od najvažnijih pobunjeničkih grupacija u Siriji. Cilj je osnivanje islamističke države u Siriji, potom na čitavom prostoru istočnog Sredozemlja. Broji između 5.000 i 7.000 članova koji su aktivni, pre svega, na severu Sirije. Prisutni u Evropi.

Hezbolah

Libanska šiitska organizacija Hizb Alah (Božja stranka) osnovana je 1982. kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban; uživa podršku Irana i Sirije. U Bejrutu su pre nekoliko dana organizovali antivladine proteste jer su izgubili bazu dok su se borili u Siriji, Iraku i Jemenu. SAD i EU militantno krilo smatraju terorističkom organizacijom. Vojni deo raspolaže sa 1.000 vojnika, 10.000 su rezervisti, čuveni su po bombašima-samoubicama. Ograđuju se od Al Kaide. Iran ih je prošle godine pomogao sa 700 miliona dolara. Pretpostavka je da mogu da okupe 65.000 boraca. Prisutni u Evropi.

Hamas „Islamistički pokret otpora“, osnovan 1987, palestinski je ogranak Muslimanske braće. Pored Fataha, druga je najvažnija politička snaga na palestinskim područjima. Za razliku od Fataha, nije nikada priznao Izrael. Cilj im je uništenje Izraela, ne prežu od terorističkih metoda. Deluju po džamijama i socijalnim ustanovama i u Evropi, negiraju postojanje Holokausta.

DESNIČARSKI EKSTREMIZAM CVETA Masakr na Novom Zelandu

Napadi u El Pasu (Teksas) i Dejtonu (Ohajo), sa ubijenom 31 osobom, samo su neka u nizu masovnih ubistava u 2019. u SAD koja policija istražuje kao moguće zločine iz mržnje. Za napad u El Pasu osumnjičen je Patrik Krusijus. U tekstu koji je objavio na internetu napisao je da je „napad odgovor na latinoameričku invaziju na Teksas“.

U martu 2019. dogodio se napad na džamije u Krajstčerču (Novi Zeland), ubijena je 51 osoba, a više desetina ranjeno. Osumnjičeni Brenton Tarant je napade prenosio uživo na Fejsbuku. U manifestu je naveo da želi da „stvori atmosferu straha“ i „podstakne nasilja“ prema muslimanima.

Neonacista Štefan Balijet iz pokrajine Saksonija-Anhalt ubio je 9. oktobra dve osobe u napadu na sinagogu u Haleu (Nemačka), planirao je da izvrši masakr. Prenosio je napad na Fejsbuku.

Kurir.rs/ Autori Branka Mitrović, Rajko Nedić Foto: Profimedia