Najnovije vesti

KNEZ MILOŠ SEJAO DECU NA SVAKOM KORAKU! Imao je 8 naslednika sa suprugom, ali i najmanje još toliko sa ljubavnicama!
Foto: Profimedia

Vanbračna deca srpskih vladara

KNEZ MILOŠ SEJAO DECU NA SVAKOM KORAKU! Imao je 8 naslednika sa suprugom, ali i najmanje još toliko sa ljubavnicama!

Specijal

Obrenovići su ubistvom kralja Aleksandra 1903. ostali bez zakonitih muških potomaka i ugasili se kao loza. A na početku uopšte nije ukazivalo na to da će biti tako jer samo rodonačelnik im - knez Miloš - imao je čak osmoro zakonite i bar toliko vanbračne dece.

I ubedljivo je bio bez premca među evropskim vladarima po broju potomaka, što ukupno, što onih ostavljenih svojim ljubavnicama.

Robinje I sluškinje

A samo jednu zakonitu ženu je imao - dobro znanu kneginju Ljubicu, s kojom se oženio 1804, sa 24 godine. Izrodili su četiri sina i isto toliko ćerki, ali su ga nadživeli samo Petrija i Mihailo. Ali gde god je knez boravio, ostavljao je i vanbračnu decu, pa su mu se kćeri i sinovi rađali po Srbiji, ali i Beču i Bukureštu. Ljubavnice su uglavnom bile otkupljene robinje ili sluškinje, a kad bi ih se zasitio, lepo ih je udavao uz bogat miraz ili im je davao dobru „otpremninu“ samo da ih se ratosilja.

Ubila jednu Miloševu ljubavnicu... Kneginja Ljubica
Ubila jednu Miloševu ljubavnicu... Kneginja Ljubicafoto: Arhiva

Daleko najpoznatija je Petrija, koju ubi ljubomorna kneginja Ljubica. Legenda kaže da je Ljubica na samrti rekla da jedino žali što ubi „ono dete“, misleći na Petriju. Tek posle toga ubistva Miloš za kneginju mario nije, ona je jedva isposlovala oprost, pa je s ljubavnicom Jelenkom svugde i javno išao, te ona bi nazvana i „mala gospođa“. Kad ga Karađorđevići skinuše s čela Srbije 1842, vanbračna deca počeše se rađati i u Beču - uglavnom su služavke ostajale u drugom stanju. Sudbina dvoje dece je nepoznata, ali jeste poznato da je Miloš njihove majke isplatio samo da nestanu iz njegovog života.

Uz kneza do smrti

Na putu do povratka na srpski presto, Miloš, iako duboko zagazio u osmu deceniju, nije prestajao sa avanturama, iza kojih su ostajala i deca. Tako je sa 77 godina dobio sina Milana u Bukureštu. I Milan, kao i gotovo sva ostala vanbračna deca, umro je u ranom detinjstvu. Miloš se 1858. vratio u Srbiju, gde je i umro 1860. u 80. godini. S njim je bila poslednja ljubavnica - Ruskinja Marija, koja je i rodila Milana.

VANBRAČNI SINOVI I ĆERKE

1. Velika - 1819. dobio je s čuvenom Petrijom, ženom Hadži Prodanovog brata Mihaila, koju Miloš spasi turskog ropstva i dovede svojoj kući „da se nađe kneginji Ljubici“. A ona se, naravno, nađe Milošu i rodi mu ćerku. Do tada je s Ljubicom izrodio sina Petra (umro 1914) i tri ćerke, te nije imao muškog naslednika, a još se pričalo da Ljubica više ne može ni da rađa, pa Petrija bi viđena za rađanje naslednika. Ali Ljubica osta u drugom stanju, osili se, ko i Petrija, te je ubi marta 1819. Ljubica je u oktobru iste godine rodila Milana, ali je brinula i o Velikoj, koja je umrla s četiri godine, od velikih boginja.

2. Gavrilo ili Marija - dobio sa Stankom, koju su kneževi momci spasli Petrijine sudbine. Kneginja Ljubica je kažnjena batinama, a Stanku je Miloš udao.

3. Gavrilo - 1826. dobio s Jelenkom, Turkinjom iz harema, s kojom se i javno pojavljivao, pa je prozvana „mala gospođa“. Gavrilo je umro s nepune dve godine 1828, a Miloš je s Jelenkom bio u vezi sve dok je nije udao 1835.

4. Teodor - najverovatnije u Beču 1842, dobio ga s Danicom, koju je kao roblje kupio na carigradskoj pijaci 1835, kada je imala 13-14 godina, i ima joj dao. Teodor je umro u Beču 31. maja 1846, a Miloš je uz bogati miraz godinu dana ranije udao Danicu za jednog trgovca. Nije bio na venčanju, ali jeste na gozbi s novom ljubavnicom - Franciskom Hitenberg.

5. Aleksandar Gustav - do kraja 1846, dobio ga sa služavkom Franciskom Hitenberg, sudbina deteta je nepoznata.

6. Marija - do kraja 1846, majka Sidonija Rajhel, služavka, koju je isplatio, a sudbina i tog deteta je nepoznanica.

7. Marija Klara - 1847. dobio je s Marijom Graf, kojoj daje pare za izdržavanje deteta.

8. Milan - 1857. dobio ga s Ruskinjom Marijom, kada je imao čak 77 godina. S Marijom je došao u Srbiju 1858, Milan je umro sledeće godine, a Miloš 1860.

* podaci istoričarke Zorice Janković, Vreme, 2009.

Milivoje Petrović Blaznavac DOBRO UNOVČIO TVRDNJE DA JE MILOŠEV SIN

foto: Arhiva

Majka Milivoja Petrovića Blaznavca, poznatog kao potonjeg ministra vojske, služila je na Miloševom dvoru u Kragujevcu, a pretpostavka je da je s knezom zatrudnela, pa se udala za Petra iz Blaznave. Milivoje je koristio te priče kako bi napredovao na funkcijama. Kao dokaz da je Obrenović po krvi uzima se to što je 1873. sahranjen u grobnici Obrenovića u manastiru Rakovica. Međutim, treba navesti i to da se Blaznavac 1868, malo posle atentata na kneza Mihaila, oženio Katarinom Konstantinović, nesuđenom kneževom ženom, koja je bila ćerka Anke Obrenović i unuka Jevremova.

Velimir Mihailo Teodorović

NEŽELJENI SIN KNEZA MIHAILA - VELIKI DOBROTVOR

Kao jaje jajetu... Knez Mihailo i Velimir
Kao jaje jajetu... Knez Mihailo i Velimirfoto: Arhiva

Velimir Mihailo Teodorović bio je vanbračni sin kneza Mihaila, koga ovaj jeste prihvatio, ali nikada i zvanično priznao. Upravo zato je srpski presto po ubistvu kneza Mihaila, koji nije imao bračne dece, nasledio potomak Jevrema Obrenovića, čime je vladarska loza skrenula s Miloševe na liniju njegovog brata. A neželjeni sin je u istoriji ostao upamćen kao srpski dobrotvor.

Velimir je plod avanture kneza Mihaila i Slovenke Marije Berghaus, ćerke marvenog lekara, koja se desila kada je srpski vladar 1848. boravio u banji Rogaška Slatina.

Tu se 8. maja 1849. rađa Viljem, jer je dečak kršten u katoličkoj crkvi, pa Marija i sin dobijaju kuću u Beču i redovne prihode od kneza Mihaila. Ali Marija se udaje za izvesnog dr Šustera, koji je tu bio samo da bi od nje izvlačio Mihailove pare, pa kad je kuća morala na doboš zbog njegovih dugova, otkupljuje je upravo knez preko advokata i ovog puta prepisuje na Viljemovo ime. Knez Mihailo odlučuje da 1857. sina dovede u Srbiju, a 1866. ga prevodi u pravoslavlje, kada i dobija ime Velimir Teodorović, uzimajući staro prezime Obrenovića, u koje stavlja i Mihailo, po ocu. Na oca je mnogo ličio, a kažu da je čak imao i njegov glas i pokrete. Velimir 1867. upisuje gimnaziju pokraj Ženeve, gde i poslednji put viđa oca, koji mu svraća na povratku sa Svetske izložbe u Parizu i poklanja brilijantski prsten. Knez Mihailo tada odustaje od namere da ga zvanično prizna kao naslednika, pošto je kanio da se oženi Katarinom Konstantinović, te je mislio da će dobiti zakonite naslednike. Ali, to ne biva jer je ubijen već 1868, a kako nije ostavio testament, uz pomoć mitropolita Mihaila i njegove sestre Petrije, Velimiru je dodeljeno imanje Mošija Negoja od 4.000 hektara u Maloj Vlaškoj i rumunske obveznice u vrednosti od 30.000 dukata. Odlazi u Minhen, a po završetku studija Obrenovići mu zabranjuju povratak u Srbiju, bojeći se za presto.

Pošto je bezuspešno u Minhenu prosio ćerku ruskog poslanika, više nije ni pokušavao da se oženi, potomaka nije imao. Tad se i povukao iz javnog života, pomagao učene Srbe i iznenada umro 31. januara 1898. u Minhenu. Tek će nakon Prvog svetskog rata, na inicijativu Nikole Pašića, Velimirovi posmrtni ostaci biti preneti su na Novo groblje u Beogradu.

Testamentom iz 1889. za jedinog naslednika odredio je Kraljevinu Srbiju, celo imanje postalo je zadužbina „Velimirijanum“ zarad pomaganja razvoja nauke, umetnosti, industrije, a dalji i bliži naslednici Obrenovića, među kojima i kraljica Natalija, osporavali su testament tražeći svoj deo. Tek je dolaskom Karađorđevića „Velimirijanum“ zaživeo, pošto je kralj Petar 1905. potpisao Zakon o radu zadužbine. Sredstva su dobijale brojne humanitarne organizacije, SANU, Beogradski univerzitet... Do rata je sve dobro funkcionisalo, potom jedva, a poslednja pomoć dodeljena je 1971.

Odbio Austrougre „Sav sam Srbin“

Austrougri su Velimira pritiskali da im bude podanik, nudeći mu kneževsku titulu i vladanje nekom srpskom oblašću u carevini, što je odbio uz reči: „Ja želim da ostanem sav Srbin. Za mene je najveća počast što sam Srbin.“

Đorđe Hristić

KRALJ MILAN IŠAO I NA POROĐAJ LJUBAVNICE

Ljubav kratko trajala... Kralj Milan, Đorđe i Artemiza
Ljubav kratko trajala... Kralj Milan, Đorđe i Artemizafoto: Arhiva

Kralj Milan ostao je upamćen po raspusnom životu, razvodu s kraljicom Natalijom, abdikaciji, ali i tome da je lično išao u Carigrad kad mu je ljubavnica rađala sina - Đorđa Hristića.

Carigradska Grkinja Artemiza Joanides, udata za diplomatu Milana Hristića, imala je troje dece kada se kralj spetljao s njom i bez stida, javno dolazio u njenu kuću. Milan se 1888. razveo, 6. marta 1889. abdicirao, a istog meseca se rodio Đorđe. Slobodan Jovanović je pisao da je došlo do „jedinstvenog slučaja da neko zapne čak na hadžiluk samo da bi mogao usput prisustvovati porođaju svoje naložnice“.  

Policiju zvao u pomoć

Artemiza i Milan su s detetom živeli u Parizu, a kad je ona konačno dočekala razvod, više mu nije bilo stalo do, sada ugojene, orijentalke. Krenulo je proganjanje, pa je Milan i policiju zvao u zaštitu. - Ja te mnogo više volim nego što ti misliš, a moj Đorđe, živ, umiljat i divan kao što je, jemstvo je i veza između nas, sa kojom ćemo se saživeti i sećati se onih dana kada smo, mladi oboje, govorili jedno drugom reči možda milije i strasnije, ali manje ozbiljne i manje sigurne - pisao je Milan Artemizi u jednom od pisama, koje je ona ustupila sultanu u zameni za ogromnu godišnju penziju.

Kao opravdanje crnorukcima za ubistvo poslednjeg Obrenovića, korišćeno je i to da kralj Aleksandar navodno nije ni bio Srbin jer mu je majka, kraljica Natalija, bila Ruskinja, a otac, kralj Milan - Rumun, što je i za ovu priču o Đorđu važno. Vasa Kazimirović u knjizi „Crna ruka“ pisao je da su se radikali, pre svih Jaša Tomić i Stojan Protić, pozivali na tekst objavljen 1899. u Parizu, gde piše da je kralj Milan sin Rumunke Marije Katardži, što i jeste, ali začet s izvesnim Rumunom Raznovanom, a ne s mužem Milošem Obrenovićem (sinom Jevremovim). Protić je 1904. napisao pet tekstova u Samoupravi pod naslovom „Kuzićima i Raznovanovićima“, gde veli i da je Milan poslat u škole u Pariz pod imenom Emil Raznovan, a podseća i da je Marija Katardži bila ljubavnica kneza Kuze, koji je ujednio Vlašku i Moldaviju.

Kraljevi nisu Srbi

Posle Majskog prevrata 1903, u bečkom listu Cajt, kako navodi Kazimirović, pojavljuje se tekst o Đorđu Hristiću kao legalnom pretendentu na srpski presto, dok su Srbiju, a naročito Niš, preplavile njegove fotografije poslate iz Rumunije na kojima je pisalo: „Ovo je pravi i jedini naslednik srpskog prestola“. - Zaboravili su bednici da ljudi znaju i da se to danas kriti ne može, da ni Milan i Aleksandar nisu Obrenovići, a kamoli da može biti to Artemizin sin, čak i kad bi se moglo uzeti da je Đorđu otac pokojni kralj Milan, a ne Milan F. Hristić. U tom slučaju, on bi bio samo jedno vanbračno dete, kao i pretpostavljeni mu otac - napisao je Protić.

Đorđev sin Stefan bio je kapetan u francuskoj konjici, a unuk Panta Obrenović (preuzeto je nekadašnje prezime), koji je umro 2002. u Parizu, osnovao je Fond „Obrenović“ i bio poslednji muški potomak po toj liniji.

Teorije Čerčil - vanbračni sin srpskog kralja

Srbi ga svojataju... Vinston Čerčil
Srbi ga svojataju... Vinston Čerčilfoto: Profimedia

Među Srbima odavno kruži priča da je čuveni Vinston Čerčil sin kralja Milana jerbo je srpski kralj zaista poznavao Čerčilovu majku Dženi. A njena sestra je u svojom dnevnicima navodno pisala da je kralj Milan i imao avanturu s Dženi, a opisala ga je kao „jednog od najnecivilizovanijih ljudi koje je ikad upoznala“, ali i čoveka koji je obe sestre fascinirao. Brojni britanski i srpski istoričari odbacuju ovu tezu kao smešnu.

Kurir.rs/ autor: Jelena S. Spasić Foto: Profimedia

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...