Najnovije vesti

DRŽAVA TRAŽILA DOKAZ DA KRALJ ALEKSANDAR MOŽE DA NAPRAVI DETE! A onda je prestolonaslednik dobio vanbračnu ćerku!
Foto: Arhiva

VANBRAČNA DECA SRPSKIH VLADARA

DRŽAVA TRAŽILA DOKAZ DA KRALJ ALEKSANDAR MOŽE DA NAPRAVI DETE! A onda je prestolonaslednik dobio vanbračnu ćerku!

Specijal

Tog januara 1916, tokom Albanske golgote, tadašnji regent Aleksandar Karađorđević imao je u Skadru naživo operaciju testisa. Bio je neženja u 28. godini, naslednik prestola bez naslednika.

Država je već bila zabrinuta, a posle Skadra tek. Te je Jelena, vanbračna ćerka koju je dobio 1920, zapravo bila potrebna državnom vrhu kao dokaz da je Aleksandar, i dalje neženja, kadar da ostavi potomke. Državni projekat je uspeo, sad se mlada tražila, al‘ to je neka druga priča.

Šarlot Kotijar je poslednjeg dana 1920. godine, u sobi američkog konzulata u Beogradu, rodila devojčicu kojoj su dali ime Jelena, kako se zvala i Aleksandrova sestra. A na krštenju je dobila i ime Zorka, po Aleksandrovoj majci.

Ćerka i otac... Jelena i Aleksandar
Ćerka i otac... Jelena i Aleksandarfoto: Arhiva

Ni Pašić se nije bunio

Šarolt, koja je bila iz Bretanje, ali studirala medicinu na Sorboni, i Aleksandra je još pre Prvog svetskog rata u Parizu upoznao knez Pavle. Strast je, kako se pisalo, odmah planula, a rat ih je razdvojio. Međutim, Šarlot je po okončanju rata dolazila u Srbiju kao lekar u misiji Međunarodnog crvenog krsta. Romansa je obnovljena, a vezi se niko nije protivio, pa čak ni čuveni Nikola Pašić, što je svojevremeno potvrdio i princ Tomislav Karađorđević, Aleksandrov sin. - Kad god sam razmišljao o ovome, pitao sam se kako je mogla da opstane pored ondašnjeg beogradskog dvorskog okruženja. Odgovor sam dobio mnogo godina kasnije od nekih očevih prijatelja. Kada je završen Prvi svetski rat, Aleksandar je već imao 30 godina. Šaputalo se o njegovoj „muškoj nesposobnosti“: još kao mladić bolovao je od zapaljenja jednog testisa. Dugo je bio lečen, a posle prelaska Albanije 1915. godine stanje mu se pogoršalo, pa je morao da se operiše. Nikola Pašić, predsednik vlade, brinuo je da se zbog ove boljke ne prekine dinastija. Zbog toga je političarima odgovaralo da provere da li budući kralj može da ima decu - pričao je princ Tomislav, a svojevremeno prenele Novosti.

Pasoš s kojim je putovao kao  princ od Avale
Pasoš s kojim je putovao kao princ od Avalefoto: Arhiva

Vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca se 1922. oženio, dobio tri sina s kraljicom Marijom, ali ćerku nije zaboravio. Čovek koji je imao pasoš pod svojim punim imenom i pravom titulom, ali i onaj kao princ od Avale, prema nekim tvrdnjama, ovaj potonji je koristio i kada je odlazio u Francusku da vidi ćerku.

Pasoš s kojim je putovao kao vladar
Pasoš s kojim je putovao kao vladarfoto: Arhiva

Kraljica Marija slala poklone

Uglavnom, starao se o njoj sve do svoje smrti 1934, a kraljica Marija Jeleni je slala rođendanske poklone sve do 1940. i nemačke okupacije Francuske. Po ubistvu kralja Aleksandra, brigu o Jeleni zvanično je preuzeo knez Pavle.

Šarlot Kotijar je umrla 1953, a Jelena Juženidis, što joj je prezime muža, koji je bio i ministar spoljnih poslova Grčke, preminula je 19. januara 1998. u Atini. Ipak, bila je blista s Karađorđevićima, a izgleda ponajviše s princom Tomislavom, a dolazila je i na Oplenac, gde je ocu sveću palila.

Radmilo Moris

Najmanje dva sina kralja Petra ostala u Francuskoj

Pustolov... Kralj Petar
Pustolov... Kralj Petarfoto: Profimedia

Petar Karađorđević postao je kralj Srbije sa 59 godina, a do tada je čika Pera, kako su mu tepali, prošao buran život, u kome je, pre zvanične dece iz braka s kneginjom Zorkom, ostavio i onu vanbračnu. Tačan broj dece iz veza pre braka se ne zna, ali se pominje samo jedan sin pod imenom Radmilo Moris.

Rođen je 1844. u Beogradu, ali već 1858. Karađorđevići padaju s trona i moraju da beže, što dobrim delom određuje i sudbinu prognanog kneževića Petra. U Parizu je završio čuvenu vojnu akademiju Sen-Sir, pa otišao u Legiju stranaca i borio se u francusko-pruskom ratu 1870/71, i to pod imenom Pjer Kara. A onda je pod imenom Petar Mrkonjić bio u Bosanskohercegovačkom ustanku. Između svih ratovanja i borbi, vodio je izuzetno raspustan život, uz kocku, piće i lepe žene. Politički neprijatelji su mu spočitavali da je pre ženidbe, koja beše 1893. sa crnogorskom princezom Zorkom, dobio četvoro vanbračne dece.

Međutim, Petrovi biografi, kako navodi Čedomir Antić, sigurni su za dva sina s izvesnom Mari Korberon, s kojom je Petar jedno vreme živeo u Nici. Stariji je imao pomenuto ime - Radmilo Moris.

Eva Almaši ilić - otac je navodno nesuđeni vladar princ đorđe

U OPTICAJU ĆERKA IZ TOPONICE I ONA S PUŠKINOVOM UNUKOM

Život pun kontroverzi... Princ Đorđe
Život pun kontroverzi... Princ Đorđefoto: Arhiva

Đorđe Karađorđević, koji je samo nesuđeni vladar, kontroverzni naslednik prestola koji ga nikada nije nasledio, prvi sin kralja Petra, umro je bez zvaničnih naslednika, a oženio se u poznim godinama Radmilom Radonjić.

Međutim, u javnosti su se pominjale čak dve ćerke. Za jednu - Evu (Milevu) Almaši Ilić je istoričar Branislav Gligorijević tvrdio da ima dokaze da je Đorđeva ćerka, začeta u Toponici, dok priča o Jeleni Karađorđević, i to da je njena majka Puškinova unuka, ima i brojne nelogičnosti.

Rođena u Senti

Da je našao dokaze da je princ Đorđe ipak imao vanbračnu ćerku začetu tokom njegovog boravka u ludnici u Gornjoj Toponici, gde ga je smestio brat Aleksandar 1926, a oslobodili tek Nemci 1941, pisao je istoričar Branislav Gligorijević. - Prema prilozima za utvrđivanje identiteta Eve (Mileve) Almaši Ilić, rođene 1928. u Senti, koje mi je dao da pregledam Đorđe Mitrović, kustos Muzeja Srbije, ona bi mogla biti vanbračna kći princa Đorđa. Njena majka Katarina Šarkanji u vreme začeća nalazila se na radu u Toponici, gde je Đorđe tada bio na lečenju. Međutim, ni majka ni Đorđe, koji ju je posećivao posle rata, nisu otkrili ko je njen otac, a Eva je to saznala posle njihove smrti, otkrivši neke dokumente, i na osnovu njih je polagala pravo i tražila da se utvrdi da je njen otac Đorđe Karađorđević - pisao je Gligorijević.

Srpske medije, pa i one krajnje ozbiljne, 2010. preplavilo je saopštenje izvesnog grofa Gabrijela Konstantina Kasa-Hunjadi da je „princeza Marija Jelisaveta Karađorđević Jusupov, unuka princa Đorđa Karađorđevića i ćerka princeze Jelene Karađorđević, preminula u Lozani u 77. godini“. Dalje se navodi da je princeza rođena u Beogradu 1932, gde je i živela do Drugog svetskog rata, kada je emigrirala u London sa ostalim članovima kraljevske porodice. Posle smrti svog oca Feliksa Feliksoviča Jusupova 1945. prelazi da živi kod njegovih roditelja, grofa Feliksa i grofice Irine u Vindzoru... Navode se njena četiri braka i dve ćerke, Sava (1959) i Erika (1965). „Princeza se 2000. godine povukla iz javnog života i kupila kuću u Beogradu, gde je provodila većinu vremena“, stoji u saopštenju.

Grof s dve priče

Potom je, malo kasnije, isti grof izjavio za Pres: - Moja prababa, princeza Jelena, bila je vanbračna ćerka princa Đorđa Karađorđevića i njegove ljubavnice grofice Aleksandre von Merenberg, inače unuke Aleksandra Puškina. Moja baka je rođena u Beogradu, ali se pre Prvog svetskog rata sa majkom preselila u Švajcarsku. Tamo je odrasla, a posle rata je sa svojom bakom, princezom Irinom Jusupovom, otišla u London. Selila se dosta, a udavala se sedam puta. Nisam upoznao svoje pretke sa srpske (Karađorđevići) i ruske (Romanov-Jusupov) strane.

Čak ni ove dve priče nisu iste, a dokaza za tvrdnje ni od korova. Pojedini novinari pokušavali su tada da utvrde ko je dotična princeza, pa i njen unuk, ali bezuspešno. O pomenutoj gospođi nema nikakvih podataka na internetu, kao ni o unuku, osim ovog saopštenja, a neki članovi srpskog Krunskog saveta tvrdili su da je to manipulacija, dok u srpskoj dijaspori u Lozani niko nikad za nju nije čuo.

Kurir.rs/ autor: Jelena S. Spasić Foto: Arhiva

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...