Ministarstvo zaštite životne sredine poslalo je, konačno, Nacrt zakona o klimatskim promenama Vladi Srbije na razmatranje i ministar Goran Trivan očekuje skoro slanje u skupštinsku proceduru.
- Nacrtom zakona o klimatskim promenama se prvi kod nas zakonski uspostavlja sistem smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i uvodi ograničenje emisija po sektorima, kao i obaveza svih sektora koji su identifikovani kao najveći zagađivači da izveštavaju javnost na godišnjem nivou o doprinosima u emisijama i merama za njihovo smanjenje. A sektori u kojima su najveći zagađivači su energetika, saobraćaj, poljoprivreda, šumarstvo - kaže za Kurir Trivan i dodaje da zakon ne definiše kvantitativna ograničenja, već sektore u kojima se moraju smanjiti emisije, a strategija, koja će potom biti izrađena, postavljaće ciljeve u brojkama za svaki od sektora. Uz sve to ide i akcioni plan.
Još od početka prošle godine najavljivano je skoro slanje Nacrta zakona o klimatskim promenama u skupštinsku proceduru, te se na ovaj akt dugo čekalo jer su se, kako kaže ministar, odužili i javna rasprava i usaglašavanje sa svim resorima Vlade Srbije. Sada je na redu sama vlada.
Nacrt zakona predviđa i uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju kao preduslov za ulazak u sistem trgovine emisijama - ETS sistem (po pristupanju Evropskoj uniji). Inače, EU ETS je sistem trgovine emisionim jedinicama koji je sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora na ekonomski efikasan način. - Zakon predviđa i uvođenje oznaka o potrošnji CO2 na prodajnim mestima za nova putnička vozila - naglasio je Trivan, koji je dodao da je izvesno da će Srbija 2021. zabraniti uvoz polovnih vozila sa euro tri motorima koji zagađuju vazduh, a što već čini Evropa.
Istim nacrtom zakona propisuje se, dodaje Trivan, i usvajanje strategije niskougljeničnog razvoja, koja određuje ciljeve smanjenja po sektorima, s kojima sektori treba da se usaglase. - Uvodi se obaveza organa i organizacija da u svojim sektorskim planovima i politikama prate politiku države u oblasti klimatskih promena - kazao je Trivan i dodao da se zakonski uvodi u sistem mehanizam čistog razvoja iz Protokola iz Kjota.
O svemu ovome, po slovu zakona, vodiće računa i Nacionalni savet za klimatske promene, kao savetodavno telo Vlade Srbije.
Zagađen vazduh
INSPEKTORI NA TERENU
Ministar Goran Trivan kaže i da inspektori Ministarstva zaštite životne sredine počinju da češljaju lokalne samouprave i to da li su usvojili planove kvaliteta vazduha, na šta ih obavezuje Zakon o zaštiti vazduha. - Svih 70-ak inspektora, koliko ih imamo, krenuli su u kontrole po opštinama i gradovima jer je još dosta njih koji nisu usvojili planove za kvalitet vazduha. Nažalost, ministarstvu nedostaje bar još toliko inspektora. Međutim, veliki problem kod nas je i monitoring, jer nemamo adekvatne sisteme merenja zagađenja. Čak i tamo gde imamo merne stanice, one nisu dovoljne da nam kažu koji je konkretni zagađivač i koliko je odgovoran za zagađen vazduh - navodi Trivan.
Poruka EU i UNDP Srbiji
MILIJARDE EVRA ODNESU KLIMATSKE PROMENE U SRBIJI
Delegacija EU u Srbiji i UNDP pozivali su Srbiju da pruži doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte:
1. Projekcije ukazuju da će zapadni Balkan postati pogođen posledicama klimatskih promena, koje se već osećaju u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su poplave i sve češće suše.
2. Srbija se obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% u odnosu na 1990, u skladu sa nacionalno utvrđenim doprinosom u okviru sporazuma o klimi iz Pariza.
3. Srbija se obavezala da će dostići 27% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020.
4. EU i UNDP podstiču Srbiju na dalja ulaganja u inovativne tehnologije i poslovanja u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
5. Podstiču transformaciju srpske privrede ka većoj cirkularnosti. Smanjenje otpada i ponovno pretvaranje otpada u sirovine mogu uštedeti novac i doprineti očuvanju životne sredine.
6. Podstiču Srbiju da poveća procenat svoje teritorije pod zaštitom sa 7,4% na 12% do 2025, kao i da dostigne cilj od 41,4% teritorije pod šumama do 2050.
7. Ukoliko se realizuje neki od najgorih scenarija, zemlje zapadnog Balkana mogu očekivati zagrevanje do 3°C do sredine ovog veka. To će dovesti do učestalijih i dužih toplotnih talasa, suša i poplava, što će prouzrokovati gubitke useva i nestašice proizvoda. Šteta i gubici zbog poplava 2014. bili su 1,7 milijardi evra. Gubici prouzrokovani sušom u poslednjih 20 godina iznose više milijardi evra.
8. Podstiču Srbiju da podrži mlade u podizanju svesti o klimatskim promenama.
9. Podstiču Srbiju da obračunava ekološke i klimatske troškove svih investicija, kao i da sprovodi procene uticaja na društvo i životnu sredinu za svaku veliku investiciju.
Kurir.rs/ priredila Jelena S. Spasić Foto: Stock
NE PROPUSTITE
