PRAZNA OBEĆANJA MOĆNIH: Bogate baš briga za Pariski sporazum

Te 2015, kada je usvojen revolucionarni Pariski sporazum, prvi sporazum o klimi, pobedonosno su ruke dizane uvis. Danas, na kraju druge dekade 21. veka, nikome više nije do smeha i slavlja.

Iako je 195 država potpisalo Pariski sporazum, koji je ratifikovan novembra 2016, a kojim bi trebalo ograničiti porast prosečne globalne temperature na površini Zemlje do kraja ovog veka na nivou, kako se kaže, znatno ispod 2°C u odnosu na period pre industrijske revolucije, uz ulaganje napora da se porast prosečne globalne temperature zadrži na nivou do najviše 1,5°C u odnosu na period pre industrijske revolucije, od toga nema ništa. Dakle, cilj je ograničenje rasta globalne temperature do kog dolazi usled oslobađanja ugljen-dioksida i drugih gasova procesom sagorevanja fosilnih goriva iliti smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte (GHG, kako je uobičajena oznaka od Greenhouse Effect), a što najviše čine najrazvijeniji, odnosno gradovi, a trpimo svi. Bukvalno svi. I danas, na početku 2020, od toga nema ništa.

Gorela je Amazonija, gori Australija, Grenland se topi. Leto minule godine zabeležilo je najveće otapanje lednika dosad, što je prouzrokovalo povećanje nivoa vode u Atlantskom okeanu. Aljaska je imala rekordne temperature, čak do 32 stepena! A i Sibir je goreo u požarima izazvanim visokim temperaturama.

Na Samitu o klimi UN prošlog septembra u Njujorku čak 77 zemalja se obavezalo da će, navodno, do 2050. svesti emisiju GHG na nulu, a 12 njih se obavezalo da će finansijski pomoći Zeleni klimatski fond, kojim se pomažu zemlje u razvoju i ublažava uticaj klimatskih promena. Čak 87 velikih kompanija i 130 banaka založili su se za akcije za ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma i ubrzanje tranzicije od sive ka zelenoj ekonomiji. Svi oni upravljaju investicijama vrednim više od dva biliona dolara. Predsednik SAD Donald Tramp je samo svratio na 15 minuta, onako neobavezno, usput. A potom je Amerika novembra 2019. pokrenula proceduru za izlazak iz Pariskog sporazuma, budući da je sporazum zabranjivao zemljama potpisnicama da izađu iz istog tri godine od ratifikacije, jer, kako tvrdi, neće Amerika da plaća za druge, neće njeni rudari da trpe... Rusija je tek oktobra ratifikovala sporazum.

Greta Tunberg

HEROINA

Kako se usuđujete - sasula je u lice svetskim liderima Greta Tunberg na Samitu o klimi u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku minulog septembra.

Ova heroina, ličnost godine 2019. po magazinu Tajm, 17-godišnja tinejdžerka iz Švedske koja je započela proteste ispred švedskog parlamenta pre više od godinu dana, a koji su kulminirali protestima protiv klimatskih promena, naglasila je: - Nećemo vam dopustiti da se izvučete - a zatim dodala: - Ne bi trebalo da sam ovde. Trebalo bi da sam u školi. Ali vi ste mi ukrali snove i detinjstvo vašim praznim rečima. Ljudi pate, ljudi umiru, celi ekosistemi nestaju... Na početku smo masovnog izumiranja, a vi samo pričate o novcu i ponavljate bajke o večnom ekonomskom rastu.

Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao ju je previše radikalnom, nemačka kancelarka ju je kritikovala „jer nije dovoljno pohvalila napredak u tehnologiji“, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je „draga, ali loše informisana tinejdžerka koja ne razume kompleksnost modernog sveta“, a Donald Tramp je kazao da „ona mora da radi na problemima sa besom i da ide u bioskop s prijateljem“, pa dodao: „Iskuliraj, Greta, iskuliraj!“

NAJNOVIJA OBEĆANJA

Nemačka

Da pređe na čistu energiju do 2030. i uloži 60 milijardi evra

Mađarska i Grčka

Da do 2030. u potpunosti izbace ugalj iz proizvodnje električne energije

Francuska

Neće potpisivati trgovinske sporazume sa državama koje se protive Pariskom sporazumu

Kina

Da smanji svoju emisiju za više od 12 milijardi tona godišnje

Evropska unija

Najmanje 25 odsto sredstava iz narednog budžeta EU za klimatske akcije

Pakistan

Da zasadi više od 10 milijardi stabala za pet godina

Kurir.rs/ Foto: priredila Jelena S. Spasić Foto: Kurir