Građani Srbije 15. i 16. februara obeležavaju Dan državnosti, u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka, ali i na donošenje prvog ustava Srbije, koji je u to vreme bio jedan od najmodernijih u Evropi.
Istoričari danas ocenjuju da je tim ustavom Srbija postala demokratskija zemlja od Francuske, Austrije i Rusije, i da je u tom periodu najviše ličila na Ameriku! Ovaj dokument usvojila je Velika narodna skupština, koja je zasedala u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru.
Prema nekim podacima, Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok drugi pominju broj od 3.000-4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana“. Skupština je održana u porti Stare kragujevačke crkve na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu).
Pisac Ustava bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna (tadašnja Austrija), izdavač prvih srpskih novina u Beču i knjažev sekretar.
Ustav je, međutim, bio na snazi samo dve nedelje, do početka marta, kad je privremeno, a 11. aprila 1835. godine konačno ukinut. Njegove odredbe nisu odgovarale ni Turskoj ni Rusiji ni Austriji, ali ni samom knezu Milošu Obrenoviću, kome se nije dopadalo ograničavanje vlasti Ustavom i zakonima.
OVO JE SRETENJSKI USTAV ČINILO VAŽNIM
Sretenjski ustav predviđao je podelu vlasti na zakonodavnu, zakonoizvršnu i izvršnu.
Centralni organi vlasti su knez, Državni sovjet i Narodna skupština Knez je šef države, koji, „poslušavši Državni sovjet, daje zakone i uredbe“. Njegovo dostojanstvo je nasledno. Nasleđuju ga muški potomci, ako ih nema, muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema, muški potomci kneževih ćerki.
Proglašeno je načelo nezavisnosti sudstva, a sudska vlast pripadala je okružnim sudovima, Velikom sudu (kao apelaciji) i odeljenju Državnog sovjeta.
Prava građana koja su proklamovana Ustavom: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.
Činovnici su na položaju doživotno. Njihov položaj je nenasledan. Mogu biti otpušteni samo uz sudsku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom.
ZASTAVA: OKRENI JE, BRE, NAOPAČKE
Na inicijativu kneza Miloša, Sretenjskim ustavom je srpska zastava određena kao trobojka - crveno-belo-plava s grbom u sredini, na kom je krst sa četiri ocila opasan zelenim vencem hrasta i maslinovog lista.
Raspored boja je uzet po ugledu na holandsku zastavu, koju je ranije Petar Veliki uzeo za model ruske zastave, pa je prihvaćena kao panslovenska kombinacija boja. Ruse je srpska zastava asocirala na ideje Francuske revolucije. Kako bi privoleo ruskog konzula, knez Miloš mu je poklonio zlatni pehar ukrašen dijamantima.
Rus je poklon uzeo, ali je nastavio da se buni. Knez je pokušao da umilostivi Ruse predlogom da srpska zastava bude kao ruska. To je ruski konzul doživeo kao uvredu, nakon čega je Miloš u očaju rekao: „Okreni je, bre, naopačke.“ Turski sultan je predlog prihvatio, ali je zahtevao da se na zastavu stave četiri zvezdice kao oznake vazalstva.
(Kurir.rs / Foto:Profimedia)
NE PROPUSTITE
