Najnovije vesti

KONAČNI OBRAČUN: Može biti samo jedan, dvoboj Bajdena i Trampa
Foto: AP/Elise Amendola, EPA/Mark Wilson

Najveći politički šou

KONAČNI OBRAČUN: Može biti samo jedan, dvoboj Bajdena i Trampa

Specijal

Sve ankete predviđaju ubedljivu pobedu demokrate, ali se glasači republikanca nadaju da on može da dođe do još jednog šokantnog trijumfa i ostane predsednik SAD

Amerikanci u utorak, 3. novembra, biraju čoveka koji će voditi tu državu u naredne četiri godine.

Iako je 80 miliona njih već glasalo, što na biralištima, što poštom, većina će tek u utorak odlučiti da li će najmoćniji čovek u zemlji, a samim tim i svetu, biti aktuelni predsednik Donald Tramp, kandidat republikanaca, ili bivši potpredsednik Džozef Džo Bajden, predstavnik demokrata.

Opasna atmosfera

Finale najvećeg političkog cirkusa (izborni proces nigde ne traje duže - neverovatnih 597 dana, niti košta toliko - oko dve i po milijarde dolara) čeka se sa velikom neizvesnošću. Razlog za to je duboka podeljenost u Sjedinjenim Državama - čini se da mržnja između belih konzervativaca, koje predvodi Tramp, i liberala svih vrsta, koji su iz nužde podržali Bajdena, nikad nije bila veća. To su dodatno pojačale oštra retorika i populizam šefa Bele kuće, ali i ispadi levičara, pa pandemija korone, koja je zbog užasno lošeg zdravstvenog sistema i nereagovanja vlasti odnela više od 220.000 života. Da stvar bude još gora, već sedam meseci bukte rasni nemiri širom zemlje zbog brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, a kao odgovor na to desničarske milicije se naoružavaju, patroliraju ulicama i obećavaju da će se suprotstaviti bilo kakvom pokušaju rušenja Trampa.

U toj opasno naelektrisanoj atmosferi, obe strane, i demokrate i republikanci, tvrde da će biti izborne krađe i da neće prihvatiti zvanične rezultate. Delom za to optužuju jedni druge, a delom strane sile - Tramp tvrdi da su protiv njega kineske i iranske tajne službe, a Bajden da za aktuelnog predsednika radi Kremlj.

Sve to ove izbore čini najneizvesnijim u američkoj istoriji. Ništa ne pomaže to što predizborne ankete, baš sve, daju veliku prednost Bajdenu. Razlog je to što situacija nije bila mnogo drugačija ni pre četiri godine. Ankete su tad jasno predviđale pobedu bivše prve dame i državne sekretarke Hilari Klinton, ali je Tramp, potpuni novajlija u politici, učinio nemoguće - ubedljivo je pobedio i predstavnicu demokrata, i prema njemu neprijateljski nastrojene medije, i politički establišment.

Ankete i elektori

Koliko god sve to bilo šokantno, razlog za takav promašaj svih analitičara je u tome što u SAD pobednik predsedničkih izbora nije onaj ko osvoji više glasova, već onaj ko osvoji više elektora. Klintonova jeste uradila ono što su ankete predviđale - dobila je skoro četiri miliona glasova više od rivala, ali niko od njih nije računao da su to glasovi iz tradicionalnih demokratskih država, to jest elektorskih jedinica. Međutim, Tramp je uz uobičajene elektore iz republikanskih država osvojio i one iz takozvanih kolebljivih država (swing states), iako je u njima ostvarivao minimalne pobede, negde od čak i po pola procenta.

Ovog puta ankete su mnogo obazrivije. Klasično merenje popularnosti portala Real Clear Politics predviđa da će Bajden dobiti 50,6 odsto glasova, a Tramp 43,5. Međutim, ovog puta se mnogo više pažnje poklanja predviđanjima ko će osvojiti koliko elektora. Tako Fajnenšel tajms u svom istraživanju navodi da bi demokrata trebalo da ima 273 elektora, a za pobedu je dovoljno 270. Njihova predviđanja navode da će sadašnji šef Bele kuće osvojiti 125 elektora. Međutim, za čak 170 njih nisu sigurni na kojoj će strani završiti, što znači da pobeda nije unapred izvojevana.

foto: Kurir

Upravo zbog toga je bivši predsednik Barak Obama poručio na mitingu pre dva dana da demokrate moraju da glasaju.

- Na prošlim izborima ponašali smo se samozadovoljno i tu grešku ne smemo da ponovimo. Ljudi su bili lenji, smatrali su da je bitka unapred dobijena i pogledajte šta nam se dogodilo. To ne smemo da dozvolimo ovoga puta - rekao je on, a prenele agencije.

Ustavna kriza

Kolumnista Atlantika Barton Gelman u najnovijoj analizi navodi da su ovo „izbori koji bi mogli sa slome Ameriku”.

- Opasnost nije samo da će izbori 2020. da donesu razdor. Pandemija, nemar predsednika, priče o sumnjivim glasovima poštom, najave tužbi... lome našu izbornu mašineriju. Ovog puta je na glasanju sve moguće, pa čak i ubedljive pobede jedne ili druge strane. Ipak, brojanje glasova pristiglih poštom moglo bi da potraje nedeljama. I sve to što se dešava, tvrde stručnjaci za pravo i procedure, moglo bi da dovede zemlju u ustavnu krizu. Mnogi, pa čak i Bajden, potcenjuju tu pretnju. Najgora stvar je ta što je moguće da Tramp ne samo odbaci rezultate već iskoristi svoju moć da spreči poraz. On i njegov tim već rade na pripremi tih manevara. Ustav je jasan: 20. januara u podne završava se mandat predsednika, ali bi moglo da se desi da obojica dođu da polože zakletvu. To bi moglo da dovede do opasnog odugovlačenja preuzimanja vlasti. Ako naše institucije ne uspeju da nam daju legitimno izabranog predsednika 2021, Tramp bi mogao da nastavi da vlada - piše on.

S druge strane, Daglas Mekinon, bivši pisac govora Ronalda Regana i Džordža Buša starijeg, u kolumni za Hil navodi da levica ne shvata šta će se desiti u utorak.

- Pred izbore 2016. predvideo sam da će Tramp osvojiti Pensilvaniju i 306 elektorskih glasova. Sada, prateći isti princip, verujem da će on osvojiti najmanje 278, a vrlo moguće i 310 elektorskih glasova. Nije preterivanje reći da se većina mejnstrim medija, akademaca, industrije zabave, medicine, tehnoloških kompanija, duboke države i demokrata udružila u borbi protiv Trampa, ali ne shvataju da upravo oni predstavljaju problem za Amerikance koji jedva uspevaju da plate račune, hrane decu i prežive. Za njih su i demokrate i republikanci sila koja ih čini mizernim. Oni su poverovali u Trampov narativ da je on protiv elita, i na njihove glasove on i sad računa - tvrdi on.

foto: Profimedia

Zajednički neprijatelj

Slavni slovenački filozof Slavoj Žižek u kolumni za RT tvrdi da pretnja da će u SAD doći do nasilja zbog izbora pokazuje sve slabosti liberalne demokratije.

- Glavni sukob se dešava između establišmenta i levice, a desničarski ekstremizam panično reaguje kada neko zapreti političkom centru. To je bilo najjasnije tokom debate u kojoj Tramp optužuje Bajdena da podržava Bernija Sandersa, a ovaj odgovara: „Ja sam pobedio Sandersa.” Ovo je bila jasna poruka: Bajden je Tramp s ljudskim licem, a uprkos sukobu, oni u stvari imaju istog neprijatelja. To je liberalni oportunizam na najgori način, odbaci „levi ekstremizam” da ne uplašiš centar. Agenti tenzija koje mogu da dovedu do haosa su sada desničari, pa je, paradoksalno, zadatak levice, što kaže Aleksandra Okasio Kortez, da spase buržoasku demokratiju, jer je liberalni centar previše slab da to uradi - tvrdi on.

INVESTITORI PROMENILI STAV

Vol strit diže ruke od Trampa

Investitori su dugo bili skloniji republikancima, međutim, američki predsednik Donald Tramp je proigrao tu prednost u korist Džoa Bajdena, što se odražava i na visinu finansijske pomoći predsedničkim kandidatima, piše Dojče vele. Dugo su Vol strit mučile samo dve brige u vezi s predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama - jedni su se bojali haotične primopredaje vlasti ako bi američki predsednik Donald Tramp izgubio izbore i doveo u pitanje izborne rezultate, a drugi su strahovali od pobede demokrata koji bi svojom strogom ekonomskom politikom u opasnost mogli da dovedu rast kursa američkih deonica. Kako se navodi, jedan duži period se činilo da Vol strit jedino želi ponovni izbor Donalda Trampa jer je bilans njegovog uspeha na tržištima nesumnjivo bio veliki, pa je tako S&P500, najveći i najvažniji berzanski indeks u Americi, od Trampovog preuzimanja dužnosti porastao za 50 odsto - i to uprkos pandemiji.

- Tržišta ne samo da se trenutno klade na Bajdena, već se čak nadaju pobedi demokrata - kaže Najdžel Grin, osnivač i šef finansijske konsultantske firme „Devir grup”.

Za inače konzervativni Vol strit to je prilično neobična promena razmišljanja.

RUSIJA I IZBORI  

Da li Kremlj ima favorita?

foto: EPA/MICHAEL KLIMENTYEV

Odnosi Rusije i SAD za vreme mandata aktuelnog predsednika Donalda Trampa dostigli su još niži nivo nego pre 2016. godine, što je u 2019. potvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin, rekavši da odnosi „postaju sve gori i gori”, tako da ovog puta, za razliku od pre četiri godine, opredeljenje Kremlja za ovog ili onog kandidata na izborima u SAD nije toliko jasno i očigledno, navodi portal Američki izbori. Pokazalo se da su Trampova administracija i Kongres SAD u protekle četiri godine preduzeli ne samo mere koje su doprinele produbljenju rivaliteta između Vašingtona i Moskve već je Tramp to i potkrepljivao svojom retorikom, tvrdeći da niko nije bio oštriji prema Rusiji od njega. Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta ponovio da se njegova zemlja ne meša u izbore u drugim državama, niti je ikad javno podržao bilo kog kandidata.

STRANI UTICAJ  

Poljuljano poverenje

Kada je reč o izborima 2016. godine, jedna od glavnih tvrdnji demokrata je da te izbore nisu odlučili američki birači, već Rusija i lično Vladimir Putin. Kako nikad ranije nije bilo sličnih tvrdnji u zemlji koja sebe smatra kolevkom demokratije, a ne banana republikom, u kojoj stranci postavljaju svoje ljude, poverenje u izborni proces je veoma poljuljano.

ZELENI I LIBERTARIJANCI

Drugi kandidati

foto: Profimedia

Iako se većini čini da postoje samo dva kandidata, to nije slučaj. Demokrate i republikanci već dugo odnose apsolutno najveći broj glasova, ali ima i drugih kandidata. Pravo da budu na svim listićima imaju i Haui Hokins iz Zelene stranke i Džo Džergensen iz Libertarijanske stranke. Još pet kandidata se izborilo da bude na listićima, ali samo u pet elektorskih jedinica.

Zanimljivo je da je od svih američkih predsednika u istoriji, a bilo ih je 45, samo je prvi, Džordž Vašington, bio nezavisni kandidat.  

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović  Foto: AP/Elise Amendola, EPA/Mark Wilson

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...