U bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine izgorela je pisana baština srpskog naroda - 1.424 ćirilska rukopisa nastala između 12. i 18. veka. Samo dve knjige spasle su se spletom srećnih okolnosti! Čudom!
U prvom nemačkom naletu na Beograd poginulo je 2.274 ljudi, porušeno 627, a oštećeno preko 8.500 zgrada. Najznačajniji spomenik kulture uništen u bombardovanju je Narodna biblioteka, tada smeštena na Kosančićevom vencu - potpuno je izgorela, a sa njom i 500.000 knjiga i časopisa objavljivanih od njenog osnivanja 1832. godine do tada. Nenadoknadiv gubitak predstavljaju nestale retkosti i unikati: 1.424 ćirilska rukopisa od 12. do 18. veka, među kojima je i stotinak rukopisnih knjiga na pergamentu i inkunabula, knjiga štampanih pre 1500. godine.
Predaja partizanima
Prilikom predaje partizanima, nemački general Ler na pitanje o ovom varvarskom činu izjavio je: "To je bila zapovijest mog Firera. Naredio mi je da porušimo Beograd, da razbijemo Jugoslaviju. U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku Srbije, pa tek ono što je za nas vojnički interesantno!" Prema dnevniku Milana Škera, tada prevodioca u partizanskoj delegaciji, iz kojeg ovo citiramo, na pitanje: "Zašto baš biblioteku?", Ler je odgovorio: "Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vjekovima činilo kulturni identitet tog naroda." Samo dve stare knjige iz Narodne biblioteke tada su čudom izbegle uništenje. Monah Marko, koji se potpisivao kao "grešni taha monah Marko" bio je vrstan pisar, a do današnjih dana ostalo je u svetu sačuvano nekoliko njegovih knjiga. "Taha" u potpisu je izraz skromnosti, i znači "navodni", "tobožnji", "kobajagi", a upotrebljavali su ga brojni pisari-monasi kako bi istakli nedostojnost sopstvenom poslušanju. "Zbornik srpskih žitija taha monaha Marka", nastao između 1370. i 1375. godine na Svetoj Gori, sadrži prepise nekih od najvažnijih dela srpske srednjovekovne prozne književnosti. To su: "Žitije Sv. Simeona" od Savinog učenika Domentijana, zatim najstariji sačuvani prepis Teodosijevog "Žitija Sv. Save" i "Pohvala Sv. Simeonu i Sv. Savi" od istog pisca, i "Hilandarski tipik" Sv. Save.
Kršenje pravila
"Zbornik srpskih žitija taha monaha Marka" Narodnoj biblioteci pripada od 1914. godine, ali se u vreme aprilskog bombardovanja 1941. i uništenja zgrade na Kosančićevom vencu našao nekoliko stotina metara dalje, u Kapetan-Mišinom zdanju. Akademik Vladimir Ćorović, istoričar, odneo je "Zbornik" u svoj kabinet uprkos zabrani da se ova vredna knjiga iznosi iz biblioteke, i taj je čin nediscipline knjigu spasao. Posle oslobođenja, 1944. godine, "Zborniku srpskih žitija taha monaha Marka" vraćen je biblioteci. Sam Ćorović, sa grupom jugoslovenskih političara, napustio je pred okupatorima zemlju, ali su Nemci 12. aprila iznad Grčke oborili njegov avion. Druga rukopisna knjiga iz Narodne biblioteke koja je preživela 6. april je "Prizrenski prepis Dušanovog zakonika". Na početku Prvog svetskog rata, osoblje biblioteke ovu, i druge vredne knjige spakovalo je u metalne kutije i utovarilo na voz za Kragujevac. Kompozicija je, međutim, napadnuta i zapaljena, a nemački oficir Fon Vilkens naredio je da se iz plamena spasava sve što može. Tako je sačuvana i metalna kutija sa ovim rukopisom. Fon Vilkens ju je predao lokalnim vlastima, a oni su mu je, ne prepoznajući njenu vrednost, ostavili za uspomenu. Posle rata Fon Vilkens je "Prizrenski prepis" ponudio na prodaju. Tako ga je, preko jedne knjižare u Lajpcigu, zajedno s nekim drugim vrednim knjigama, Narodna biblioteka kupila, ali nije vraćen biblioteci već - Umetničkom muzeju. Na sreću, jer da jeste, izgoreo bi u bombardovanju.
Šta je rekao general koji je komandovao napadom na Beograd
ALEKSANDER LER: HITLER JE NAREDIO DA PRVO GAĐAMO BIBLIOTEKU, PA VOJNE CILJEVE
Aleksander Ler (1885-1947) bio je austrijsko-nemački general vazduhoplovstva. Tokom 1930-ih Ler je bio komandant Austrijskog ratnog vazduhoplovstva, a posle Anšlusa je primljen u Luftvafe. Bio je jedan od trojice bivših austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Rendulića) koji su unapređeni u čin general-pukovnika nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata bio je komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Varšavu i Beograd. Učestvovao je u borbama za Krit i na Istočnom frontu, pre nego što je 1942. postavljen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova za operacije "Vajs" i "Švarc". Komandovao je grupom armija E pri povlačenju od Grčke kroz Jugoslaviju. Partizani su ga zarobili maja 1945. godine. Osuđen je za ratne zločine i streljan 26. februara 1947. godine.
Pregovarači
Jerej Velibor Džomić, sa Cetinja, svedočio je: "Milan Škero, zvanični prevodilac sa jugoslovenske strane u toku predaje Hitlerovog generala Aleksandera Lera, komandanta nemačke grupe armije E, vodio je dnevničke zabeleške o tom susretu. Škero je to svedočio i 1992. godine u svojoj besedi u Leliću, prilikom prenosa moštiju Svetog vladike Nikolaja, ali nam je to ponovio prilikom našeg susreta 1994. godine u manastiru Tvrdoš kraj Trebinja, pošto se kao izbeglica iz Sarajeva nastanio u rodnoj Hercegovini. Škero je tada rekao: - Pregovarači sa jugoslovenske strane smo bili pukovnik Voja Popović i ja kao službeni prevodilac nemačkog jezika. Za pregovore sa generalom Lerom nas je odredio narodni heroj Radovan Vukanović. Lerov štab se nalazio između Zidanog mosta i Krškog, u mestu Sevnica. Sa nemačke strane, pored generala Lera, učestvovali su i general Šmit i poručnik Kurt Valdhajm, tada koordinator u Lerovom štabu. Pregovori su vođeni na Đurđevdan 6. maja 1945. godine.
Hapšenje sveštenika
Voja Popović je pitao Lera zbog čega je onako verolomno porušio Beograd 6. aprila 1941. godine. General Ler je odgovorio: "Sada kada se nalazim u ovoj situaciji i kada smo rat izgubili, mogu slobodno da kažem da je to bila zapovest moga firera. Naredio mi je da porušimo Beograd, da razbijemo Jugoslaviju. U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku u Beogradu, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno. Biblioteka je bila važna zbog toga što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda. Firer nam je naredio da uništimo srpsku inteligenciju i da obezglavimo srpsku crkvu, i to hapšenjem patrijarha Gavrila Dožića, mitropolita Petra Zimonjića i episkopa Nikolaja Velimirovića, kao i drugih istaknutih kaluđera iz srpskih manastira." Lerova unuka Sibila (rođena u Nemačkoj) postala je monahinja Srpske pravoslavne crkve. Pod monaškim imenom Jovana živi u ženskom manastiru Soko kod Ljubovije (podatak iz 2017). Potiče iz stare aristokratske nemačke porodice koja je pripadala protestantsko-evangelističkoj crkvi.
Kurir.rs / Momčilo Petrović
