Sjedinjene Države sebe predstavljaju kao "zemlju slobodnih i dom hrabrih". Tu mantru toliko ponavljaju da je ona i deo njihove himne. Ali ponavljanje je ne čini istinitom. Kao u "Životinjskoj farmi" Džordža Orvela, u Americi su možda svi jednaki, ali su neki "jednakiji od drugih". I to se tokom pandemije korone najbolje vidi - zbog socijalnog raslojavanja koje siromašne ostavlja bez medicinske zaštite virus je ubio više od pola miliona ljudi, a rasni sukobi doveli su do haosa na ulicama prošle godine i zamalo je početkom ove uveli u građanski rat.
Uz sve te probleme jedan je nekako prošao gotovo nezapaženo: Indijanci, po skoro svim parametrima najugroženija etnička grupa u SAD, najgore su prošli.
"Boja korone"
Kako navode istraživači projekta "Boja korone", čak jedan od 390 njih je umro od korone, što je 256 mrtvih na 100.000. Poređenja radi, korona je ubila jednog od 555 Afroamerikanaca i jednog od 665 belih Amerikanaca. To znači da su starosedeoci kontinenta uglavnom prepušteni sami sebi, ali i užasima korone.
Stopa smrtnosti Indijanaca i domorodačkih naroda Aljaske od kovida 19 više je nego duplo veća od stope smrtnosti belih Amerikanaca, piše Gardijan. Tačan broj mrtvih je, dodaju, bez sumnje, i znatno veći jer mnoge države ne beleže posebno broj umrlih Indijanaca.
- Svi su pogođeni. Neke porodice su desetkovane. Kako da se vratimo u normalu kad smo izgubili toliko toga i imali toliko trauma? Ovo je neizdrživo - rekla je za Gardijan Amber Kanazbah Kroti, član plemenskog saveta u Navaho naciji.
Američka savezna vlada, piše žurnal Lanset, priznaje 574 plemena, ali Navaho nacija, čija teritorija se prostire kroz tri jugozapadne države, veoma je drugačija od mohikanskih naselja na severoistoku zemlje.
Procenjuje se da pet ili šest miliona Amerikanaca ima indijansko ili eskimsko poreklo. Prema popisu iz 2010, oko 22 odsto njih živi u rezervatima, dok je 70 odsto smešteno u urbanim oblastima. Ukratko, životi različitih indijanskih grupa veoma se međusobno razlikuju. Kako žurnal naglašava, zajednički faktor je to što je korona ubila mnoge starešine, čuvare jezika, istorije i tradicije i učinila ih još ranjivijim.
Kulturna kriza
- Ne samo da starosedelački narodi imaju najveću stopu smrtnosti od korone već se ta stopa samo povećava, a razlika u odnosu na druge etničke grupe samo povećava. Podatak da je samo od decembra broja preminulih od kovida skočio za 35 odsto su zastrašujući na svaki način za Indijance - rekao je za Gardijan Endi Egbert, analitičar Istraživačke laboratorije APM.
Profesorka sociologije i istraživanja o Indijancima na Univerzitetu u Kaliforniji Desi Rodrigez-Lounber, inače pripadnica naroda Čejena, za britanski list navodi da je tuga među njenim narodom nezamisliva.
- Gubitak jednog procenta je kao gubitak tri miliona Amerikanaca. Indijanci su navikli na užasnu stopu smrtnosti i navikli smo na oskudicu, ali kovid je nešto sasvim drugačije. Jača osećaj beznađa. Plašim se dugotrajnih posledica po mentalno zdravlje, našu decu, izdržljivost zajednice, jedinstvo... Nalazimo se usred ogromne oluje, a nismo spremni za njene posledice. Četvrtina preminulih govorila je jezikom Čejena. Naš jezik, kultura i tradicija nas čine Čejenima, ali gubimo naše učitelje. Kako da nečemu učim mog sina kad ja moram još mnogo toga da naučim? Starosedelačke zajednice suočavaju se s kulturnom krizom kakvu druge zajednice u SAD nemaju - rekla je ona za Gardijan.
Nepriznata plemena
Kako piše portal HCN.org, iako u lošoj situaciji, priznata indijanska plemena još i uspevaju da dođu do neke medicinske podrške i vakcina. Međutim, situacija je mnogo gora među nepriznatim plemenima, kao što su Činuk Indijanci na severozapadu. Oni ne dobijaju medicinsku podršku, nemaju novčanu pomoć od države, niko ih ne testira na koronu. Za pomoć moraju da mole neka od priznatih plemena.
- Nema druge reči za ovo nego genocid - rekao je za njih Toni Džonson, jedan od lidera Činuka.
Portal CGTN.com takođe koristi termin genocid da opiše odnos prema starosedeocima u SAD.
- Genocid nije termin koji treba lako koristiti. Rečnici ga definišu kao "namerno ubijanje velikih grupa ljudi iz određene nacionalne ili etničke grupe s ciljem uništenja te grupe". To je jasan opis sudbine starosedelaca Amerike. Zapadni mediji nikad ne koriste taj termin kada govore o sudbini Indijanaca iako se genocid nastavlja i danas - pišu oni.
Bolno nasleđe
Decenijama su SAD te koje kritikuju druge zemlje zbog počinjenog genocida ili kršenja prava manjina, ali zbog sve vidljivijih problema u samoj Americi sada se i ona sama nalazi na udaru kritika. Već je postalo uobičajeno da kineski mediji na napade zbog ponašanja prema Ujgurima odgovaraju kritikom američkog odnosa prema crncima i Indijancima, a da ruski predsednik Vladimir Putin kritikuje Vašington zbog "bolnog nasleđa SAD zbog pokolja starosedelaca i robovlasništva". - Da li je sve to krvoproliće - od Kolumba do Korteza, Pizara, puritanaca - bilo neophodno da bi ljudska rasa napredovala od divljaštva do civilizacije? Možda je takve argumente moguće dati - kao što je činio Staljin kada je ubijao seljake zarad industrijalizacije ili Truman kada je objašnjavao Hirošimu. Ali pitanje je da li su prihvatljivi crncima u urbanom getu ili Indijancima u rezervatima - žrtvama progresa od koga koristi ima privilegovana manjina. Indijanska plemena su napadana, potčinjena, izgladnjena i podeljena stavljanjem u rezervate, gde žive u siromaštvu. Mnogi Indijanci su ostali u osiromašenim rezervatima. Mlađi su odlazili. Jedan antropolog je napisao: "Indijanski rezervati su najkompletniji kolonijalni sistem na planeti" - piše Hauard Zin u "Narodnoj istoriji SAD".
Rasizam
Rojters je nedavno objavio tekst sajta Konverzejšen (The Conversation) u kome navode da je napad belih rasista na Kongres 6. januara bio samo najvidljiviji proizvod rasizma, ali da je odnos prema Indijancima posledica toga.
- Stotinama godina su američki lideri grlili rasizam. On je korišćen kako bi se racionalizovao genocid nad Indijancima i porobljavanje Afrikanaca i njihovih porodica. U debati 1858. predsednik Abraham Linkoln rekao je: "Nisam, niti ću ikad biti za to da postoji društvena i politička jednakost bele i crne rase." Poznat je po ukidanju ropstva, pa je Linkolnov stav za mnoge iznenađenje. Međutim, mnogi abolicionisti su smatrali da belci i dalje treba da kontrolišu Ameriku. Zato je rasizam nastavio da živi i zvanično i nezvanično nakon ukidanja robovlasništva. On je bio u pozadini asimilacije ili ubijanja Indijanaca - pišu oni.
SVETLI PRIMERI: BESPLATNO ZDRAVSTVO U REZERVATU SPASLO ČIROKIJE OD KOVIDA
U Oklahomi su Čirokiji imali relativno mali broj žrtava korone zahvaljujući tome što se samo pleme dobro organizovalo i ima sopstveni zdravstveni sistem.
- Imamo jedan od najboljih zdravstvenih sistema u zemlji, koji nam je omogućio da budemo spremni za suočavanje s najgorom krizom u modernoj istoriji... Mi smo društvo u kome, za razliku od ostatka SAD, verujemo da svi građani moraju da imaju besplatno zdravstvo. Od početka smo slali isključivo poruke lekara i naučnika, testirali ljude i pratili širenje zaraze - rekao je za Gardijan poglavica Čak Hoskin.
Uprkos tome, čak 35 od 200 ljudi koji tečno govore jezik Čirokija je preminulo. Zbog toga su ostali poznavaoci jezika vakcinisani kao prioritetni slučajevi.
- Efikasno smo sproveli vakcinaciju. Pitanje je da li ostatak SAD može da prati narod Čiroki - rekao je on.
Kako piše Vašington post, pre 180 godina američka vlada vakcinisala je Indijance protiv velikih boginja, a onda ih oterala sa zemlje. Zbog toga u mnogim rezervatima uopšte nisu otvoreni za vakcinaciju.
Nova administracija u Vašingtonu: Prvi indijanski ministar u SAD
Deb Haland pre dve nedelje položila je zakletvu i postala sekretar unutrašnjih poslova u administraciji predsednika Džoa Bajdena. Ona je time postala prvi pripadnik bilo kog indijanskog naroda na ministarskoj poziciji u SAD, a njena funkcija je briga o saveznom zemljištu i prirodnim resursima. Halandova je pripadnica naroda Pueblo, protivnik je uništavanja zemlje, pa su se republikanci oštro protivili njenom imenovanju.
Trka s vremenom: Jedina zna jezik
Magazin Politiko nedavno je objavio da je vest o tome da je koronu dobila Maksin Vajldket Barnet izazvala paniku u zajednici Jučija u Sapulpi, malom gradu u Oklahomi nazvanom po pripadniku naroda Krik. Maksin, koja ima 95 godina, poslednja je osoba u plemenu koja zna jezik Jučija. Ona se kasnije oporavila, ali je bolest izazvala strah da će jezik umreti s njom. Ovaj jezik nema rečnik niti je zapisivan, pa je ona jedina šansa da se sačuva. Kako navodi Politiko, pokrenut je projekat za očuvanje jezika, ali je to sada trka s vremenom.
Kurir.rs/Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
