Globalna mreža i virtuelni svet postali su poslednjih godina mesto koje sekte koriste za plasiranje svojih ideja i mesto na kom tragaju za novim članovima. Na ovu činjenicu ukazuju brojni stručnjaci i upozoravaju - ponajpre roditelje - da je zabrinjavajuće to što su baš deca, uglavnom tinejdžeri, u prethodnih nekoliko godina postali važna ciljna grupa brojnih sekti.
Dva-tri klika Mlade osobe, kao najaktivniji korisnici društvenih mreža, poput Tiktoka, Fejsbuka, Instagrama i Tvitera, postaju ciljna meta članovima sekti, koji koriste svoje sadržaje na internetu kako bi pridobili upravo te mlade ljude. Deca ne samo da prihvataju njihove ideje već se i pridružuju njihovim grupama i ne znajući u šta ulaze i šta ih čeka. Internet i društvene mreže skratili su put sektama da dođu do žrtve, suštinski je zaključak sagovornika Kurira.
Nekada, u vreme kada nije bilo čak ni fiksnih telefona, delovanje sekti bilo je drugačije. Često bi odlazili od vrata do vrata kod ljudi kako bi širili svoje ideje, a danas pomoću konekcije i dva-tri klika mogu da stupe u kontakt s tinejdžerima.
Društvene mreže su mesto koje aktivistima sekti omogućavaju da na različite načine, najčešće pomoću lažnih profila i naloga i svojih osmišljenih strategija, dele svoje stavove ili sadržaje koji su pre svega privlačni deci. To su najčešće statusi, objave, pesme, crtani filmovi i dokumentarci, knjige ili približavanje sajtova na kojima se promovišu ciljevi grupe koji mladima zvuče primamljivo za gledanje ili čitanje.
Svuda oko nas Vesna Tomić, socijalni psiholog, kaže za Kurir da su sekte svuda oko nas, vrebaju na internetu, ulici, ali i u ustanovama, u školstvu, pa i zdravstvu. - Sektaši pažljivo biraju profile ljudi, to su najčešće mlade osobe koje vremenom postanu mentalno zavisne. Opasno je to što oni na sve načine i sa svih strana prilaze mladima, posebno na društvenim mrežama, na kojima tinejdžeri provode najviše vremena - kaže Tomićeva i dodaje:
- Delovanje sekti je pogubno. Najopasnije su one koje navode na samoubistvo ili na ubistvo nekog člana porodice. Oni ne ulaze samo u naš um već i u porodice, u sve ciljane delove zajednice, i to rade veoma vešto i uigrano jer ispiraju mozak, što je posebno opasno za decu. Plasirajući svoje ideje i sadržaje primamljive deci, imaju dobro uigrane i isplanirane strategije kako i kome da se približe.
Prema njenim rečima, sekte su dobro obučene kako da to rade i da direktno ulaze u glavu, jer je to vrsta mentalne zavisti. - Oni dobro biraju profile osoba, dece. Danas im je to dosta lakše jer do ciljane osobe dolaze veoma lako preko društvenih mreža, a ranije su išli od vrata do vrata jer nije bilo telefona. Međutim, oni ulaze i u ustanove, pa čak i u škole. Niti znate ko su, niti šta rade, vešto vas privuku u članstvo - objašnjava Tomićeva.
Opasni izazovi I psiholog Aleksandra Janković kaže za Kurir da su sekte sa tehnološkom revolucijom dobile krila za lakše plasiranje svojih sadržaja. - Sekte deluju indirektno, tako da spolja to njihovo delovanje izgleda kao aktivnost pomaganja mladima, posebno usamljenoj deci, onima koji ne mogu da rasude i razlikuju šta je strateški dobro, a šta nije. Oni ulaze u virtuelni prostor reklamirajući sebe kao neko ko pomaže detetu da stekne prijatelja, da spozna pravu ljubav i pripadnost, što je inače glavni mehanizam njihovog delovanja - objašnjava Jankovićeva i dodaje:
- Tiktok često ima delove i sadržaje sektaškog uverenja. Tu se pojavljuju i izazovi koji su životno ugrožavajući i opasni za decu koja su nesnađena u svetu. Njima su modeli roditelja i profesora potpuno vanvremenski, dok su im ovakvi sadržaji mnogo bliži, te se oni kače za njih i vide ih kao instant rešenja.
Kao zombiji Ona navodi i da svi mogu da budu mete, ali da neće svi biti žrtve, jer to zavisi od uzrasta osobe, psihološke stabilnosti, koja nije samo poljuljana kod mladih već i kod zrelijih osoba. - Na internetu postoje sekte koje deluju iz neke koristi, zbog novca, nasledstva, ali postoje i one koje su destruktivne, satanističke. One navode osobu da učini nešto loše drugima, ali i sebi. To počinje od male agresivnosti, pa to na kraju dovodi do autodestrukcije i nanošenja zla na bilo koji način - kaže psihologinja Janković i dodaje da su sektaši vrlo dobro psihološki edukovani jer znaju kako da svojim sadržajima i idejama dopru do nečijeg uma, da nečiji život uzmu u svoje ruke.
- Često deluju u grupama, ali na internetu sebe predstavljaju kao pojedince koji će biti prijatelji nekome ko prijatelja nema ili član koga neko priželjkuje. Oni privlače pažnju usamljenima jer su zainteresovani za sve u svetu, gde generalno niko ne sluša sagovornika. Oni su spremni da slušaju ukoliko se neko upusti u komunikaciju sa njim, pa i da podrže, i to je njihova prva faza - objašnjava Jankovićeva.
Prema njenim rečima, onog trenutka kada su pridobili osobu i izazvali empatiju, kreću ozbiljnije manipulacije sa ciljem da se mlada osoba izopšti iz svog mesta gde pripada i da napravi otklon od porodice i vršnjaka i postaju vođeni porukama koje dobiju od sektaša. - Oni tada postaju kao zombi i idu jednim putem. Osoba koja je socijalno usamljenija i religioznija ima veću šansu da postane žrtva, pa i da završi suicidom. Tako završe samo najposlušniji u sekti - upozorava Jankovićeva.
Kontrola nije najbolji mehanizam roditelja
Deci ne treba zabraniti telefon, to nije rešenje
Aleksandra Janković kaže za Kurir da je glavni problem današnjice nedostatak vremena roditelja koje treba da provedu sa decom, te i da njihova kontrola nije najbolji mehanizam usmeravanja.
- Poverenje je na prvom mestu, a zatim zainteresovanost i komunikacija sa detetom. Treba provoditi malo više kvalitetnog vremena, kada treba da upoznaju svoje dete koje odrastanjem prolazi kroz različite epizode - kaže Jankovićeva i dodaje: - Đačko doba je period kada se dete suočava sa svetom, ne zna gde pripada, traži iskrene prijatelje i ne druži se sa roditeljima. Zbog toga dete sve više vremena provodi na društvenim mrežama. Roditelj mora da proba da priđe detetu i do sadržaja koje ga zanima. Treba pokazati spremnost da razgovara sa njim ukoliko uvidi nešto čudno. Ne treba mu zabraniti telefon, jer to nije rešenje. Treba situaciju sagledati iz njihove perspektive. Ona navodi i da roditelj koji dobro poznaje svoje dete uvideće svaku promenu u ponašanju i njegovu nezainteresovanost i okupiranost nekim čudnim sadržajima i odreagovaće, ali ne tako što će zabraniti korišćenje interneta, već uz ozbiljan prijateljski razgovor.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
