DVORJANI: Oni vode grad Beograd iz biblioteke, salona i kapele! (FOTO)

Kada bismo vam rekli da gradonačelnik Beograda radi u biblioteci, zamenik mu u salonu, a predsednik Gradske skupštine u kapeli, ne biste verovali! Ali vrh beogradske vlasti je u Starom dvoru, zdanju koje je podigao još kralj Milan, gde su se smenjivale krunisane glave, dinastije i režimi. Čelnici prestonice dočekuju nas u svojim "dvorskim" odajama na prvom spratu ovog zdanja.

U prostranom kabinetu, koji bejaše kraljevska biblioteka, gradonačelnik Zoran Radojičić s osmehom nam kaže:

- Kad sam prvi put došao, ulaz nisam mogao da nađem, pa sam išao ceo krug oko Dvora, od vrata do vrata. Poseban je osećaj kad ujutru dođete i pomislite koje su istorijske ličnosti bile tu - kraljevi Milan, Aleksandar jedan, pa drugi, Petar... I prvo što pomislim: "Bože, kako mene ovo snađe. Čime sam ja to zaslužio, a da nikada na to nisam ni pomišljao."

Čini se da ovde nema pogodnije osobe za kabinet u biblioteci od samog Radojičića.

- U tome da je ovde bila biblioteka, kao lekar i čovek iz nauke, vidim neki kontakt između sadašnje pozicije i onoga što sam radio ceo život. Tu su nekada bile lepe vitrine, ovde je bio ritual čitanja, istorijske ličnosti su birale knjige... priča Radojičić, koji uzima svoj tablet:

- U njemu je dve-tri hiljade knjiga, od nauke, preko medicine, do beletristike. Nekada sam u Herceg Novi, gde smo stalno išli na odmor u stan rođaka, nosio po dve-tri torbe knjiga i uvek su me klinci zezali što vučem tolike knjige, a sve sam mislio zafaliće mi. I zafali, pa bude frka. A sad je sve u tabletu. Volim klasiku, stalno se vraćam nekim delovima Dostojevskog, Andrića, Selimovića. Čak sam ih i snimio, pa često slušam.

Uzima telefon, pušta audio-snimak... "Putnik na zemlji, rob koji nije niko i ništa, putnik na zemlji... Vaskrsava carstvo iskupljeno iskušenjima i zasnovano na pravdi...", čuje se iz telefona glas gradonačelnika, koji se trudi da kazivanje bude dostojno Andrićevog dela.

- Snimio sam ovo pre nekoliko meseci. To mi je neka mantra, hiljadu puta sam ga čitao i uvek različito zvuči - kaže Radojičić, pa dok nam otvara prelepi balkon koji gleda na Novi dvor, veli:

- Ali kontakt s papirom, s knjigom, emotivni je odnos koji se ne može porediti s ovim. Međutim, sve ovo mi olakšava. Bez knjiga ne mogu.

KRALJ SAT VREMENA S TESLOM

Nikola Tesla je jedan jedini put bio u Beogradu 1. juna 1892, bio je tu svega 31 sat, a jedan čas je proveo i u ovom zdanju s kraljem Aleksandrom Obrenovićem u salonu u prizemlju. Sada je to kancelarija protokola Skupštine grada, a unutra je zbijeno pet stolova. Jedino što ukazuje da je ovo mesto imalo veze s Teslom jeste njegov lik na zidu kancelarije koja je predvorje ovog salona.

S iste strane dvora, na uglu ulica Kralja Milana i Dragoslava Jovanovića, nalazi se zamenik gradonačelnika Goran Vesić, u okruglom salonu u vreme kraljeva. Kod Vesića sve odiše istorijom, ovo je praktično muzej u muzeju.

- Kad sam upisao pravo, imao sam devojku koja je studirala istoriju umetnosti, i pošto tada nije bilo mobilnih, a da bih imao o čemu da pričam, dve godine sam išao na predavanja iz istorije umetnosti, zato sam dobar znalac - smeje se, pa nastavlja:

- Na spratu dvora bili su saloni gde su primani gosti, a moja kancelarija je upravo jedan od njih. A u sobi ispod mene je kralj Aleksandar Obrenović primio Nikolu Teslu taj jedan jedini put kad je bio u Beogradu. A celo zdanje je bitno i za našu istoriju jer je, recimo, u velikoj dvorani kraljica Natalija organizovala čuvene balove, a na jednom od njih dvorska dama Draga Mašin upoznala je Aleksandra. I kraljica Natalija je upravo sebe krivila za to poznanstvo koje ništa dobro nije donelo.

Od "kraljevskih" stvari je portret kneza Mihaila, a Vesić ga drži na značajnom mestu, jer je on "najprosvećeniji srpski vladar i u njegovo vreme, na mestu ovog zdanja, bio je mali dvorac namenjen za prestolonaslednika". Tu je i uramljen proglas iz novina o smrti kralja Aleksandra i kraljice Drage, u kome ne piše i kako su skončali, kao i strana Politike od 10. oktobra 1934. o ubistvu kralja Aleksandra Karađorđevića. Ali Vesić čuva i drugu istoriju - na radnom stolu je figura Napoleona, koji mu je najbolji vojskovođa, ali i bronzani prikaz njega u čuvenoj bici kod Austerlica. Leđa mu čuva slika despota Stefana Lazarevića, koji načini prestonicu od Beograda, ali i figura kralja Dragutina, jer za njegove vladavine Beograd prvi put posta srpski...

- Ova zgrada postoji 137 godina i nastala je jer je, s rastom Srbije, rasla i potreba da se napravi rezidencija dostojna kraljevine. A moja kancelarija podseća na mali muzej, jer mi je važno da je tako uredim pošto ovde provodim 12-15 sati dnevno. Ovo sam ja - priča Vesić, koji u svom "muzeju" ima i čuveni plakat Pabla Pikasa za film "Bitka na Neretvi", koji je plaćen sandukom vina, originalni list iz jednog atlasa, koji govori o Beogradu iz 1368, a koji je kupio preko Ibeja, francuski poster Albanske golgote...

Po dijagonali od Vesića, u drugom kraju zdanja, smešten je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada. Tu beše kapela, a tu je i balkon, za koji mnogi pogrešno misle da je mesto odakle su bačeni ubijeni Aleksandar i Draga, koji završiše u zdanju koga odavno nema.

- Kapela je imala i oltar, naravno, bio je tu i prostor za hor... Umetnik Domeniko d'Andrea ju je sredio, osvećena je 1. avgusta 1884, u dane praznika tu je bila liturgija. Temeljno je obnovljena 1930-1931, a novi ikonostas, na kome je i ikona Svetog Andreja Prvozvanog, koga slave Karađorđevići, uradio je Paja Jovanović - priča nam Zorana Trifković Hinić, turistički vodič iz Turističke organizacije Beograda.

A kod SPS-ovca Nikodijevića svega ima, al' ničega što podseća na kapelu. Na jedinom zidu dominira slika aktova "Devojke u haremu".

- Svima je interesantno kada čuju da mi je radni prostor mesto gde su nekada bile verske službe. Kršten sam, pa se i ponekad prekrstim i pomolim bogu i dok sam na poslu - osmehuje se Nikodijević, koji je, sticajem okolnosti, došao pripremljen za rad u "kapeli". Kršten je dve-tri godine pre stupanja na sadašnju funkciju kako bi dostojno bio kum drugu na venčanju.

Od verskih motiva ovde ima jedino flašu za rakiju s likom Svetog Dimitrija, ali nam pokazuje i njemu značajnu povelju - osnivač je Hilandarskog lekarskog društva. Ali najznačajnija stvar ovde, ostala iz doba kraljevine, jeste zlatni pevac - poslednji poklon koji je kralj Aleksandar Karađorđević dobio za života, i to baš kad je bio maja 1934. u Parizu. Sledeći kraljev dolazak u Francusku biće koban - ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju.

- Čast mi je što je ovaj pevac u mom kabinetu. Čak je i francuski premijer Vals, kad je bio u poseti, tražio da ga vidi - veli Nikodijević, pa objašnjava:

- Kad sam prvi put ušao u ovaj kabinet, bio sam impresioniran. Ne možete se oteti utisku da su ovde boravile velike ličnosti iz istorije Srbije i Jugoslavije. A taj osećaj treba da ima svaki građanin Srbije i želimo da Stari dvor jednog dana bude muzej. Jer, ma koliko lepo bilo i ma kolika mi je čast biti ovde, teško je raditi, malo je prostorija, nemogući su radovi pošto je zdanje pod zaštitom države, odvojeni smo od gradskih službi... I muzej je najbolja opcija...

A dok ne bude i ako uopšte bude muzej, Stari dvor će sve koji budu na čelu Beograda u neku ruku činiti i savremenim dvorjanima...

ANDREJA MLADENOVIĆ I ČUVENI BALKON

Andreja Mladenović, pomoćnik gradonačelnika, smešten je u četvrtom "kraju" prvog sprata Starog dvora. Pripao mu je i čuveni balkon.

- Ovo zdanje je služilo da u njemu odsedaju gosti dvora, a da li su baš na ovoj prelepoj terasi sedeli i uživali u kafi ili čaju i pogledu na divni park, ne znam. Ali znam da je ovaj balkon stekao slavu 1995, poslužio za doček sportista, i to zlatnih košarkaša iz Atini. Ovde je i Koštunica održao čuveni govor u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine - kaže nam Mladenović.

MESTO GDE SU UBIJENI POSLEDNJI OBRENOVIĆI

Sve je na ovom prostoru počelo 1840, kada je bogati trgovac Stojan Simić isušio močvaru i podigao konak, koji potom kupi knez Aleksandar Karađorđević kad dođe na vlast 1842. Simića konak je bio dvor gde su kraljevi živeli, a u njemu su ubijeni poslednji Obrenovići, pa preko balkona bačeni ko psi. Kralj Petar Karađorđević, čim je uzeo presto, srušio je zdanje koje podseća kako je na njega došao. To je sada park između Starog i Novog dvora.

A na mestu Starog dvora nasta mali konak, iliti mali dvor, u kome je boravio i knez Mihailo. Kasnije je tu bila kancelarija Telegrafa, pa Popečiteljstvo inostranih dela, da bi se 1876. uselio ruski general Černjajev. Mali dvorac je srušen 1880.

STAKLENA BAŠTA I BALSKA DVORANA

Hol Starog dvora daleko je od originalnog, koji je imao staklenu baštu i bogato obrađene hrastove stepenice, koje su vodile na prvi sprat, uništene u Prvom svetskom ratu. U prizemlju je bila i velika balska dvorana, koja je sada svečana sala Skupštine grada. Da je 1945. istorija krenula drugim tokom, ovde nas podsećaju i vitraži s motivima iz NOB po nacrtu Vase Pomorišca. Sve je u unutrašnjosti dvora bilo iz Beča, a od originala ostalo je samo nekoliko komada nameštaja kraljice Natalije, izloženih u turskoj sobi - komodica, sekretar, vitrina, dve konzole sa ogledalima, sto i dve stolice u stilu Luj XV.

STARI DVOR KROZ VREME

- 1882-1884. zdanje građeno po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog u stilu akademizma

- 22. februara 1889. u ovoj zgradi je kralj Milan abdicirao u korist sina Aleksandra

- od 1903, kada su ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović, Stari dvor bio rezidencija kralja Petra I Karađorđevića, sve do početka Prvog svetskog rata 1914.

- dvor oštećen u Prvom svetskom ratu

- 1919-1920. održavane sednice privremene Narodne skupštine

- 1921. restauracija, dopremljen nov nameštaj iz Beča

- 1921-1922. korišćen kao rezidencija kralja Aleksandra Karađorđevića

- do 1941. ovde bile dvorske zabave i prijemi visokih stranih zvanica

- 6. aprila 1941. u bombardovanju teško oštećen

- 1944. stradao u požaru, pretpostavlja se od savezničkog bombardovanja

- 1945. s kupole zdanja skinut dvoglavi orao i stavljena petokraka

- 1947-1949. komunistička vlast radi rekonstrukciju po nacrtu arhitekte Dragiše Brašovana, skinuta su kubeta, promenjen ulaz, parter, fasade

- ovde bio potom Prezidijum Narodne skupštine, pa potom vlada FNRJ, Savezno izvršno veće

- 1961. uselila se Skupština Grada Beograda

- 1997. skinuta petokraka i stavljen dvoglavi orao na Stari dvor

Kurir.rs/Jelena S. Spasić