foto: printskrin

MESTO GDE SU UBIJENI POSLEDNJI OBRENOVIĆI

Sve je na ovom prostoru počelo 1840, kada je bogati trgovac Stojan Simić isušio močvaru i podigao konak, koji potom kupi knez Aleksandar Karađorđević kad dođe na vlast 1842. Simića konak je bio dvor gde su kraljevi živeli, a u njemu su ubijeni poslednji Obrenovići, pa preko balkona bačeni ko psi. Kralj Petar Karađorđević, čim je uzeo presto, srušio je zdanje koje podseća kako je na njega došao. To je sada park između Starog i Novog dvora.

A na mestu Starog dvora nasta mali konak, iliti mali dvor, u kome je boravio i knez Mihailo. Kasnije je tu bila kancelarija Telegrafa, pa Popečiteljstvo inostranih dela, da bi se 1876. uselio ruski general Černjajev. Mali dvorac je srušen 1880.

foto: Zorana Jevtić
STAKLENA BAŠTA I BALSKA DVORANA
Hol Starog dvora daleko je od originalnog, koji je imao staklenu baštu i bogato obrađene hrastove stepenice, koje su vodile na prvi sprat, uništene u Prvom svetskom ratu. U prizemlju je bila i velika balska dvorana, koja je sada svečana sala Skupštine grada. Da je 1945. istorija krenula drugim tokom, ovde nas podsećaju i vitraži s motivima iz NOB po nacrtu Vase Pomorišca. Sve je u unutrašnjosti dvora bilo iz Beča, a od originala ostalo je samo nekoliko komada nameštaja kraljice Natalije, izloženih u turskoj sobi - komodica, sekretar, vitrina, dve konzole sa ogledalima, sto i dve stolice u stilu Luj XV.
foto: Zorana Jevtić

STARI DVOR KROZ VREME

- 1882-1884. zdanje građeno po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog u stilu akademizma

- 22. februara 1889. u ovoj zgradi je kralj Milan abdicirao u korist sina Aleksandra

- od 1903, kada su ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović, Stari dvor bio rezidencija kralja Petra I Karađorđevića, sve do početka Prvog svetskog rata 1914.

- dvor oštećen u Prvom svetskom ratu

- 1919-1920. održavane sednice privremene Narodne skupštine

- 1921. restauracija, dopremljen nov nameštaj iz Beča

- 1921-1922. korišćen kao rezidencija kralja Aleksandra Karađorđevića

- do 1941. ovde bile dvorske zabave i prijemi visokih stranih zvanica

- 6. aprila 1941. u bombardovanju teško oštećen

- 1944. stradao u požaru, pretpostavlja se od savezničkog bombardovanja

- 1945. s kupole zdanja skinut dvoglavi orao i stavljena petokraka

- 1947-1949. komunistička vlast radi rekonstrukciju po nacrtu arhitekte Dragiše Brašovana, skinuta su kubeta, promenjen ulaz, parter, fasade

- ovde bio potom Prezidijum Narodne skupštine, pa potom vlada FNRJ, Savezno izvršno veće

- 1961. uselila se Skupština Grada Beograda

- 1997. skinuta petokraka i stavljen dvoglavi orao na Stari dvor

Kurir.rs/Jelena S. Spasić