PETI OKTOBAR: Pozitivan događaj iako su očekivanja izneverena... Reforme napola sprovedene, DOS nije mogao više da uradi

Tačno 21 godinu nakon petooktobarskih protesta i smene režima Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika SPS i Jugoslavije, učesnici ovog istorijskog događaja iz 2000. složni su da su promene bile pozitivne, iako u manjem obimu u kojem su građani priželjkivali.

Naime, s vlasti je svrgnut Milošević i na scenu je stupila nova, demokratska vlast - na čelo države došao je kandidat DOS Vojislav Koštunica, a vladu je kasnije formirao lider DS Zoran Đinđić - opšti je pak utisak da su očekivanja izneverena, te da promene u društvu i državi nisu dosegle željeni nivo, ocenjuju sagovornici Kurira.

Ipak, nekadašnji učesnici istorijskih dešavanja i danas su pozitivnog mišljenja kad se osvrnu na 5. oktobar 2000. i sve ono što je zahvaljujući njemu potom nastupilo. Tako Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije i jedan od učesnika demokratskih promena, poručuje da je za njega to i dan-danas pozitivan događaj.

- O 5. oktobru mislim danas, 21 godinu kasnije, isto što i tada, da je to bio jedan pozitivan istorijski događaj. Bio je pokazatelj da je vlast smenjiva, što je osnovni princip demokratije, kao i da se izborna volja može odbraniti demokratski i protestima. Na taj način smo ušli u red demokratskih država. Treba napomenuti da smo prethodno bili izbačeni i iz Ujedinjenih nacija, a posle smo vraćeni tamo gde nam je mesto, odakle smo bili izbačeni zbog pogrešne politike tog režima - ističe Ljajić.

Tog dana, ukazuje, započete su krupne ekonomske reforme, trasirani su osnovni putevi daljeg kretanja, poput ulaska u EU.

- Da li je moglo više, jeste... Ali koalicija od toliko stranaka jednostavno nije mogla da uradi više od onog što je urađeno. Za nekog je možda sve ovo malo, ali ja i dalje mislim da je mnogo, iako žalim što te reforme nisu sprovedene do kraja i što rezultati nisu bili veći - zaključio je Ljajić.

I nekadašnji ministar trgovine, demokrata Slobodan Milosavljević poručuje da nije razočaran onim što je 5. oktobar 2000. doneo.

- Naprotiv. Ponosan sam na sve što je urađeno. Da nije bilo 5. oktobra 2000, Srbija ne bi bila ni prići ovoj danas. Za mene je 5. oktobar dan buđenja Srbije iz decenijskog beznađa, stradanja, pljačkanja... Ponos je moje primarno sećanje na 5. oktobar 2000 - kaže Milosavljević.

S druge strane, Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je 2000. skinuta s vlasti, kaže za Kurir da je 5. oktobar poslužio toj stranci da ustanovi gde je i kako grešila dotad.

- Tog 5. i 6. oktobra 2000. godine niko nije planirao da SPS preživi, a danas ne da smo još uvek živi na domaćoj političkoj sceni već smo i bitan faktor u vlasti. Tada je upravo Narodna skupština bila uništena i opljačkana, a u mojoj tadašnjoj kancelariji je bilo napisano "Pobeda". A sada, nakon više od dve decenije kasnije, ne samo što smo još uvek tu već i dalje jačamo i pokušavamo da građanima ove zemlje omogućimo bolji život, u čemu, verujem, i uspevamo - kaže Dačić.

Istoričar Momčilo Pavlović za Kurir

Od velike nade do velikog razočaranja

Istoričar Momčilo Pavlović navodi za Kurir da je 5. oktobar dan velikih nada i velikih razočaranja.

- Peti oktobar je svakako istorijski događaj, koji je ušao u sve udžbenike. U literaturi se različito definiše - od prevrata, neočekivanog preokreta, demokratske prekretnice, puča, nasilne promene vlasti, pa čak i kao revolucija.

Dinamika unutrašnjih odnosa, opšti sunovrat i urušavanje društva, široko rasprostranjeno siromaštvo i korupcija, ljudske žrtve u ratnim sukobima, stradanja, izbeglice, izbori kao farsa i NATO agresija na Srbiju, uz snažnu antisrpsku propagandu Zapada, usmerenu i na predsednika Srbije Slobodana Miloševića, i direktno i neskriveno pomaganje njegovih političkih protivnika, izveli su masovno narod na ulice Beograda. Građani su uradili svoje, probuđena je velika nada, ali do današnjeg dana traju rasprave da li su probuđena očekivanja ostvarena, da li su oni koji su govorili ili se predstavljali da govore u ime nezadovoljnih i besnih građana mogli, znali i umeli da reformišu srpsko društvo i državu i ostvare makar deo očekivanja - navodi Pavlović.

Nakon dve decenije, ocenjuje, promenili su se akteri, Srbija se promenila, ali ključni nacionalni problemi do 5. oktobra 2000. i dalje su ostali.

- Tu pre svega mislim na Kosovu i Metohiji, koje je proglasilo nezavisnost, a zapadni sponzori na raznorazne načine primoravaju vlast u Srbiji da prizna tu samoproglašenu nezavisnost, zatim položaj Srba u otcepljenim republikama, danas priznatim državama, uključivanje Srbije u EU i niz drugih pitanja. Na unutrašnjem planu nije napravljen otklon od komunističkog nasleđa i prakse kao u drugim istočnoevropskim zemljama, niti je društvena struktura reformisana, a nije ni napravljen ozbiljniji pokušaj da se utvrdi odgovornost za stanje u Srbiji.

Isporučivanje predsednika Haškom tribunalu, pljačkaška privatizacija, kako se označava široko rasprostranjena korupcija, i niz drugih pojava i procesa posle 5. oktobra još više je stvorio konfuziju u društvu. To sve govori da je dobar deo ljudi koji su zauzimali važna mesta u državi posle 5. oktobra bio ispod nivoa događaja. Sve skupa, kod onog dela naroda kod kog je 5. oktobar proizveo veliku radost i velike nade danas proizvodi i veliko razočarenje - zaključuje Pavlović.

Ivana Žigić/ Foto/Source:Profimedia