IZGAŽENA ISTINA! Rat dezinformacijama je postao toliko brutalan da se u Ukrajini ne zna ni broj ubijenih vojnika

Svako ratovanje zasniva se na prevari, napisao je još kineski strateg Sun Cu. Zato i ne čudi što se uz borbe u Ukrajini, jednakim ili čak jačim intenzitetom, vodi i medijski rat pun prevara, laži i dezinformacija.

U tom sukobu, u kome se ne biraju sredstva i ništa nije sveto, istina je potpuno izgažena i, povremeno se čini, ubijena, a običnom čoveku sve je teže da u moru laži otkrije šta se zaista dešava na frontu.

BROJ ŽRTAVA POTPUNO JE NEPOZNAT

61.207 ukrajinskih vojnika je ubijeno u specijalnoj vojnoj operaciji, tvrdi Moskva

9.000 ukrajinskih vojnika poginulo je u borbi protiv agresora, tvrdi Kijev

5.937 ruskih vojnika je ubijeno u specijalnoj vojnoj operaciji, tvrdi Moskva

63.380 ruskih vojnika ubijeno je tokom rata, tvrdi Kijev

Borba za narativ

Nije propagandni okršaj zaraćenih strana ništa novo. U vreme Hladnog rata SAD i SSSR nisu se sukobljavali samo špijunski i diplomatski već je neprestano vođena kampanja u kojoj je druga strana predstavljana kao čisto zlo. Tako su američki mediji i filmovi uvek predstavljali Sovjete kao brutalne, glupe i pokvarene, dok su u Sovjetskom Savezu Amerikanci obavezno bili dekadentni, oholni i agresivni. Ti stereotipi umnogome su živi i danas, pa čak predstavljaju i neku vrstu osnove za trenutni medijski rat.

Međutim, tadašnje propagandno bojište bilo je mnogo manje od današnjeg. Pojavom interneta, njegovim širenjem do skoro svakog doma na svetu, a zatim i naglim usponom društvenih mreža, koje su mnogima postale centar života, to bojište postalo je mnogo, mnogo veće. Pa je i borba na tom onlajn frontu brutalnija nego što je ikad bila.

Upravo zbog toga propagandno-medijski rat u Ukrajini počeo je i pre oružanog sukoba. U stvari, još u vreme Majdanskih protesta 2014, kada je Rusija podržala svrgnutog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i pružila mu utočište, krenuo je oštar propagandni rat. U Kijevu se insistiralo na antiukrajinskom delovanju Rusije, dok se u Moskvi ponavljala tvrdnja da su Ukrajinom zavladali antiruski orijentisani ekstremisti. I s vremenom je retorika postajala sve gora.

NAJČUVENIJE LAŽNE VESTI RATA U UKRAJINI

Američke biolaboratorije

Odmah po početku invazije na Ukrajinu, pojedini ruski zvaničnici počeli su da iznose tvrdnje o otkriću oko 30 tajnih američkih laboratorija u kojima se pravi biološko oružje. Ovu teoriju zavere nisu širili samo malobrojni onlajn ekstremisti već su je izgovarali i visoki funkcioneri, poput ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Uprkos tome, niko od njih nije izneo nijedan dokaz, pa su istraživači ovo proglasili dezinformacijom, nakon čega je ruska strana gotovo prestala da je ponavlja. Ipak, teorija zavere je i dalje živa na desničarskim forumima u SAD, poput QAnona.

Lekcija koju su ruski zvaničnici naučili iz lažnih američkih tvrdnji o oružju za masovno uništenje u Iraku nije da tvrdnje treba dokazati, već da mogu da iznose slične teorije sigurni u to da ljudi neće ni gledati dokaze - napisao je za Intersept istraživač Robert Mekej.

Duh Kijeva

Kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara, pojavili su se izveštaji o tome da je jedan pilot „miga 29”, odmah nazvan „duh Kijeva”, uspeo za samo šest sati da sruši čak šest ruskih aviona, dva „su-35”, dva „su-25”, „su-27” i „mig 29”. Mnogi ukrajinski zvaničnici i oficiri širili su tvrdnje o prvom „pilotskom asu 21. veka”, a brojke uništenih ruskih aviona samo su rasle. U jednom trenutku bilo je tvrdnji da je „duh Kijeva” uništio čak 40 ruskih letelica, što se ni približno nije uklapalo sa brojem zaista uništenih aviona. Nakon što su se pojavili dokazi o tome da ovaj gotovo mitski pilot ne postoji, reagovala je i komanda ukrajinskog vazduhoplovstva s tvrdnjom da je „duh Kijeva” samo superherojska legenda.

Priča o „duhu Kijeva” je propaganda čiji je cilj podizanje morala - rekao je za BBC ukrajinski vojni istoričar Mihail Žirov.

Crna magija

Od početka tenzija između Rusije i Ukrajine 2014. godine iz Moskve su stizale različite optužbe na račun kijevski snaga. Najčuvenija je tvrdnja o tome da zemljom vladaju nacisti, kojom je Vladimir Putin i opravdao „denacifikaciju” Ukrajine, jedan od proklamovanih ciljeva specijalne vojne operacije. Međutim, u jednom trenutku su mediji otišli još dalje u želji da ukrajinskoj vojsci pripišu najnegativnije moguće reči, pa ih je agencija RIA novosti optužila da se bave crnom magijom.

Tragovi praktikovanja crne magije pronađeni su u sedištu ukrajinske artiljerijske jedinice A4472, na obodima sela Trehizbenka: pokušali su da osveštaju oružje i na njemu su napravili znake krvlju. Na samom zidu sedišta jedinice pronađen je satanistički pečat, koji podseća na holivudske duhove o zlim duhovima - navele su RIA novosti.

Naravno, osim navodnog satanističkog pečata, koji liči na običan grafit na zidu, nikakvog dokaza o ovome nisu izneli, ali pojedini ruski sveštenici povremeno ponavljaju ove tvrdnje.

More laži

Kada je 24. februara počeo napad na Ukrajinu, u javnom govoru dva nekad bratska naroda, čija je istorija zaista povezana, mogla se čuti samo mržnja. I činilo se da svaka vest sa ove ili one strane služi da se ta mržnja pojača, a sukob zaoštri. U moru lažnih vesti - od Duha Kijeva, koji obara ruske avione kao da su od papira, do tvrdnji o biološkim laboratorijama s patogenima za ubijanje isključivo Rusa - istina je potpuno počela da se gubi. Detaljno izveštavanje o razaranjima, ubistvima neprijatelja, okršajima, napredovanju ili povlačenju nije doprinelo da se sazna šta se zaista dešava na frontu. Naprotiv. Svaka strana je preterivala u izveštajima o gubicima, kako svojih snaga, tako i neprijateljskih. Prema poslednjim tvrdnjama iz Kijeva, u ratu je do sada stradalo 63.380 ruskih vojnika, a oko 9.000 ukrajinskih. Rusija, s druge strane, tvrdi da je ubijeno 61.207 ukrajinskih, a 5.937 ruskih vojnika. Brojke su toliko suprotstavljene da istinu nije više moguće ni naslutiti.

Istraživanje

Krivci za ekstremizam

Amerikanci iz celog političkog spektra smatraju da su dezinformacije krive za povećanje političkog ekstremizma i zločina iz mržnje, pokazuje novo istraživanje agencije AP.

- Ukupno, 91 odsto odraslih smatra da je širenje dezinformacija problem. Čak 74 procenta ispitanika smatra da su dezinformacije veliki problem, dok samo osam odsto njih smatra da uopšte nisu problem. Da dezinformacije pojačavaju ekstremne stavove veruje 80 odsto demokrata i 70 republikanaca - navodi agencija.

- Predvidivo, Rusija tvrdi da sve operacije idu po planu, dok SAD tvrde da Ukrajina pobeđuje zahvaljujući podršci saveznika sa Zapada. Na površini, autoritarnoj Rusiji ne sme se verovati, posebno ne u ratu, dok liberalni Zapad ima više kredibiliteta jer dozvoljava slobodnu i nezavisnu proveru informacija. Međutim, nijednoj strani se ne sme verovati u magli rata, jer su obe strane uključene i u psihološko ratovanje, koje je ključ pobede u Ukrajini. U stvarnosti, obe strane propagiraju svoje odabrane činjenice i mitove, dok cenzurišu tvrdnje druge strane. Rusija se nada da će degradirati moral ukrajinski boraca i izduvati podršku Evrope sukobu koji ne može da dobije, dok Amerikanci žele da podignu entuzijazam Ukrajinaca i Evropljana za rat koji je moguće dobiti, iako, možda samo lično, američki zvaničnici sumnjaju da će Ukrajina moći da povrati sve okupirane teritorije - napisao je za Al Džaziru njihov politički analitičar Marvan Bišara.

Dmitrij Adamski

Rusija vaskrsla političke komesare

Dmitrij Adamski, profesor Lauder škole za upravu, diplomatiju i strategiju na Univerzitetu Rajhman u Izraelu, za Forin polisi navodi da Rusija ima dugu tradiciju korišćenja propagande u ratu.

- Kremlj je 1918. stvorio instituciju političkih komesara, koji su predstavljali zaštitu boljševičkog režima i predstavljali su ideologiju vojsci. Institucija je ukinuta s raspadom Sovjetskog Saveza, ali obnovili su je Vladimir Putin i Sergej Šojgu 2018, tačno 100 godina kasnije. Glavni vojnopolitički direktorat ruskog ministarstva odbrane sastoji se od zamenika komandira za politički rad, takozvanih zampolitsa, vojnih sveštenika i psihologa i zadužen je za održavanje lojalnosti, motivaciju i stabilnost ruskih vojnika. Zampolitsi postoje u svakoj jedinici koja ima više od 100 ljudi. To ukazuje na ulazak politike u vojsku i militarizaciju ruskog društva - navodi on.

Uvežbana propaganda

- Rusija je 24. februara 2022. započela invaziju na Ukrajinu. Od dramatičnog uticaja na cenu hrane do prekida lanaca snabdevanja, invazija je pravi zemljotres. Dok sukobi besne, jedno postaje sve jasnije - promenjena uloga informacionih tehnologija i njen uticaj na konflikt. Povećani uticaj informacija i tehnologije na sukob nije novi fenomen. Islamska država regrutovala je oko 30.000 stranih boraca na svom vrhuncu, i to uglavnom zahvaljujući sofisticiranom korišćenju društvenih mreža. Kada je Rusija anektirala Krim 2014, Ukrajina se nije suočila samo sa velikom vojnom operacijom već i sa velikim sajber-ratom. Bilo je tu napada malverom, ali je pokrenuta i velika kampanja dezinformisanja javnosti - navodi analitičar Džerom Gavin za portal Visions of humanity.

On dodaje da je u ranim danima rata ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stalno bio angažovan u tom medijskom ratu - javljao se preko interneta na najbitnije sastanke svetskih lidera, sniman je u vojničkoj odeći dok je tražio da mu zapadne zemlje pošalju oružje za borbu, uvedu sankcije Rusiji...

- Ruski odgovor bio je drugačiji. Putinov režim dobro je uvežbao propagandu, a zatvorio je protok informacija u Rusiji. Dok sam propagandni rat nije nov koncept, ukrajinski sukob predstavlja promenu u načinu na koji se informacije skupljaju i šire u borbenom okruženju. Brzina društvenih mreža donela je novu komponentu konfliktu. Dok brzi protok informacija ima svoje prednosti, postoje i mnogi izazovi koji su posebno bitni u vreme ratovanja. Sve je teže ispitati gomilu informacija koja stiže - navodi Gavin.

Dehumanizacija

Bombardovanje lažnim vestima i prihvatanje izmišljenih narativa nekima deluje kao gotovo nebitan fenomen. Međutim, bitan je zato što posledice mogu biti opasne. Posebno ako se narativ koristi da se pravdaju zločini. Primera radi, od početka sukoba u Rusiji se uporno ponavlja tvrdnja da su ukrajinski vojnici nacisti, dok u Ukrajini čak i zvaničnici ruske borce nazivaju orcima, po zlim bićima iz „Gospodara prstenova”. Korišćenje takvih termina može da bude veliki problem jer dehumanizuje protivnike. Vojnici sa suprotne strane nisu više vojnici, već simboli zla koje po zarobljavanju možete kazniti kako god poželite, suprotno svim pravilima rata. A snimci u kojima jedna ili druga strana brutalno kažnjavaju zarobljenike već su mnogo puta preplavili internet.

- Ukrajinski strateški narativ je veoma specifičan. On se širi među samim narodom, horizontalnim nivoom komunikacije, a ne vertikalno, iz vlasti. Ukrajinci pričaju o ruskoj agresiji kao nečemu što podstiče drevna mržnja Moskve, a posebno Vladimira Putina, prema svemu ukrajinskom. U toj priči Rusi napadaju, ubijaju civile, siluju... U tom narativu Ukrajinci nemaju nikakvu opciju, osim da se bore i pobede. Ruski strateški narativ je drugačiji. Inicirala ga je državna propaganda, a promovisane su dve suprotstavljene verzije razloga za sukob. Prva je da ukrajinski neonacisti uvlače Zapad u rat, a druga da su zapadni lideri, jureći svoje ekspanzionističke ciljeve, podelili Ukrajince i Ruse, koji su isti narod, i uvukli ih u rat. U suštini, ova dva narativa ne ostavljaju nikakvu mogućnost postizanja mira - napisao je istraživač Artem Zaharčenko za portal Foruma za ukrajinske studije iz Kanade.

Presuda američkom teoretičaru zavera

DA LI ĆE KRAH ALEKSA DŽOUNSA SMANJITI BROJ LAŽNIH VESTI

Čuveni američki teoretičar zavera i voditelj portala Infovors (Infowars) Aleks Džouns osuđen je da plati 965 miliona dolara porodicama žrtava masakra u osnovnoj školi „Sendi Huk” iz 2012, a mnogi se nadaju da će ta presuda smanjiti broj lažnih vesti u SAD i svetu.

Sud u Konektikatu je utvrdio da je on svesno lagao javnost kada je u svojim emisijama izjavljivao da se krvoproliće u kojem je ubijeno 26 ljudi uopšte nije ni dogodilo, da je sve medijska varka, a da su porodice žrtava i ljudi koji su se sukobili sa ubicom samo glumci.

Cena laži

- Svi su videli da će se ovo desiti. Ono što svet nije očekivao bilo je koliko će Aleksa Džounsa koštati pretvaranje dezinformacija u oružje za sopstvene potrebe. Većina je znala da je Džouns prešao svaku granicu kada je tvrdio da je masovno ubistvo 20 dece i šest nastavnika vladina operacija u aprilu 2013. Sudija je odlučio da će ga to koštati svih para koje ima - piše portal Vird.

Kako navode, ova presuda je jasna poruka svima koji šire dezinformacije kako bi zarađivali novac.

- Svako ko bude radio slične stvari može biti kažnjen ovako drastično. „Mora da postoji poruka ljudima poput Džounsa da takvo ponašanje nije prihvatljivo u civilizovanom društvu - rekao je Stef D. Solomon, profesor novinarstva na Univerzitetu u Njujorku. Ova presuda mogla bi da označi kraj decenije širenja lažnih vesti na društvenim mrežama bez ikakvih posledica, a zato što su platforme bile nevoljne da ih cenzurišu. Bilo je potrebno više od pet godina da Fejsbuk, Tviter, Jutjub, Epl i Spotifaj zabrane Džounsu da širi svoje divlje teorije zavere i prenosi ih milionima ljudi. Zahvaljujući lažima, on je na svom vrhuncu, 2018. godine, zarađivao 800.000 dolara dnevno - piše Vird.

Pandorina kutija

Termin lažne vesti postao je veoma popularan 2016. godine, tokom kampanje za američke predsedničke izbore. U Americi su za to, posebno iz krugova demokrata, optuživali Kremlj, tvrdeći da je plan ruskog predsednika Vladimira Putina da na vlast dovedu Donalda Trampa i tako destabilizuju Sjedinjene Države.

Kada je Tramp pobedio, te tvrdnje nisu nestale, a sam Tramp je svaku vest u kojoj je za nešto kritikovan proglašavao za lažnu vest. To je bilo dovoljno raznim teoretičarima zavere da koriste istu strategiju i da lažne vesti proglašavaju za istinu, a da kao istinu predstavljaju potpune izmišljotine, među kojima su čak i one o vašingtonskoj piceriji u kojoj zli pripadnici elite jedu bebe.

- Pandorina kutija teorija zavera je i dalje otvorena, a teško ju je zatvoriti. Ipak, ova presuda pokazuje da nešto može da se promeni - napisao je BBC.

Andrija Ivanović