Najnovije vesti

IZGOREĆEMO AKO HITNO NE REAGUJEMO! IPCC: Akcija je neophodna, moramo da zaustavimo zagađenje planete! OVO JE POSLEDNJE UPOZORENJE
Foto: Profimedia

Opasne klimatske promene

IZGOREĆEMO AKO HITNO NE REAGUJEMO! IPCC: Akcija je neophodna, moramo da zaustavimo zagađenje planete! OVO JE POSLEDNJE UPOZORENJE

Specijal -

Ljudsko delovanje, uglavnom kroz emisiju štetnih gasova, bez sumnje je izazvalo globalno zagrevanje s prosečnim temperaturama koje su skočile za 1,1 stepen u odnosu na period od 1850. do 1900. Klimatske promene su pretnja po dobrobit ljudi i zdravlje planete, a sve je manje mogućnosti za delovanje i obezbeđivanje održive budućnosti za sve, upozorio je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC).

Izveštaj ove organizacije, koju čine vodeći svetski naučnici, objavljen je u ponedeljak i predstavlja, kako kažu, poslednje upozorenje čovečanstvu da je neophodno uraditi sve da se smanji globalno zagrevanje.

VELIKA ŠTETA

- Pojavile su se sveobuhvatne i ekstremno brze promene u atmosferi, okeanu, kriosferi i biosferi. Klimatske promene za koje su krivi ljudi utiču na vreme i donose klimatske ekstreme u svaki region na planeti. To ima veliki uticaj i dovodi do gubitaka, a opasno je i za prirodu i za ljude. Najugroženije zajednice najmanje su istorijski uticale na klimatske promene, a najviše su njima pogođene. Otprilike 3,3-3,6 milijardi ljudi živi u područjima koja su veoma osetljiva na klimatske promene. Ranjivost ljudi i ekosistema je povezana. Klimatske promene izazvale su veliku štetu u svim ekosistemima na planeti, što je dovelo do nedostatka pijaće vode i hrane i sprečava ostvarivanje ciljeva održivog razvoja - navodi se u izveštaju.

Somalija, žeđ
foto: Kurir/Prelom

Iako su mnoge zemlje promenile zakone, globalna emisija štetnih gasova najverovatnije će podići temperaturu planete za 1,5 stepeni do 2030. godine, a onda će biti teško sprečiti skok za dva stepena do kraja 21. veka.

- Sprovođenje efikasne i sveobuhvatne klimatske akcije smanjilo bi gubitke i štetu koju promena klime nanosi prirodi i ljudima, ali imalo bi i veće koristi. Ono što ovaj izveštaj naglašava jeste da je neophodna hitna akcija, i da samo ako sada delujemo, možemo da obezbedimo održivu budućnost za sve nas - rekao je Hosesung Li, šef IPCC, u saopštenju organizacije.

Jedan od 93 autora izveštaja Aditi Muherdži rekla je da je "klimatska pravda ključna".

- Oni koji su najmanje uticali na globalno zagrevanje najviše su pogođeni. Skoro polovina svetske populacije živi u oblastima koje su dosta ugrožene. U poslednjoj deceniji broj smrtnih slučajeva zbog suše, poplava i oluja 15 puta je veći u najugroženijim regionima - poručila je ona.

Kristofer Trisos, još jedan od autora istraživanja, naveo je da je akcija moguća samo ako se izdvoji dovoljno novca kako bi se pomoglo najugroženijima.

NA SVIM FRONTOVIMA

- Ovaj izveštaj je hitni poziv da se sve zemlje i svi sektori uključe u što brže pokušaje da se zaustave klimatske promene. Našoj planeti potrebna je klimatska akcija na svim frontovima: svi moramo da radimo sve, svuda, i to odjednom. Vlade moraju drastično da smanje emisiju štetnih gasova i da ulažu u čistu tehnologiju. Bogate zemlje moraju da pokušaju da tu emisiju smanje na nulu do 2040. godine, a ne do 2050, što je bilo planirano - poručio je Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

IPCC, Klimatske promene, Globalno zagrevanje
foto: Kurir prelom

RAD IPCC: ŠEST IZVEŠTAJA

Međuvladin panel za klimatske promene je prvi izveštaj objavio 1992, kad je utvrđeno da ljudska aktivnost povećava koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Tada je predviđeno da će temperature skočiti za oko dva stepena do 2025. Drugi izveštaj objavljen je 1995. i tada je za klimatske promene čovečanstvo još više okrivljeno. Treći izveštaj objavljen je 2001, četvrti 2007, a peti 2014. godine. Do tada je već jasno ustanovljeno da je glavni krivac za globalno zagrevanje čovek. Specijalni izveštaj objavljen je 2018.

PREMINUO KLOD LORIJUS: DOKAZAO UTICAJ LJUDI

Klod Lorijus, vodeći glaciolog čije ekspedicije su pomogle u dokazivanju da su ljudi krici za globalno zagrevanje, preminuo je u 91. godini, javio je BBC. Vodio je 22 ekspedicije na Grenland i Antarktik, a tokom jednog obilaska Antarktika 1965. uspeo je da dokaže uticaj ljudi na promenu klime. Preminuo je u utorak u francuskom regionu Burgundija. Francuski centar za naučna istraživanja (CNRS) saopštio je da Lorijusova istraživanja nisu ostavila nikakvu sumnju u to da je zagađenje planete jedan od glavnih uzroka globalnog zagrevanja.

Kurir.rs/Andrija Ivanović

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
 
track