PLAMEN GA PROGUTAO ZA SAMO 34 SEKUNDE! BIO JE TO PAKAO U VAZDUHU! Katastrofa Hindenburga ubila je snove o nebeskim lađama!

Ka­ta­stro­fa ne­ma­č­kog di­ri­ža­bla 6. ma­ja 1937. go­di­ne, ka­da je po­gi­nu­lo 36 lju­di,
pro­me­ni­la je va­zdu­ho­plo­v­stvo, a ogro­m­ne va­zdu­šne bro­do­ve, ta­da na­j­br­ži vid pre­la­ska okea­na, za­me­ni­li su ma­nji, ali br­ži avioni

Ipak, nebeske lađe ekspanziju su imale sredinom dvadesetih godina, kada je „Graf Cepelin” bio prava atrakcija, a njegova putovanja od Evrope do Amerike praćena su s velikom pažnjom. U prekookeanskim letovima priključio mu se i džinovski „Hindenburg”, ali tokom sletanja u Lejkherstu kod Njujorka 6. maja 1937, na današnji dan, ovaj dirižabl se zapalio, a buktinja ga je progutala za samo 34 sekunde. Bilo je to dovoljno da s njim u pepeo budu pretvoreni i svi snovi luksuznim nebeskim lađama.

- Trideset i jedna osoba (dan kasnije je broj ispravljen na 36, prim. aut.) poginula je, a 67 ih je čudom izbeglo smrt kada su misteriozna vatra i eksplozija uništili džinovski cepelin „Hindenburg” prilikom sletanja u 18.23 prošle noći. Uzrok nesreće nije definitivno poznat. Postoji sumnja da je statički elektricitet zapalio vodonik u „Hindenburgu”. Druga teorija je da je vatra iz jednog od motora zapalila gas. Tragedija se dogodila iznenada. Prelepi „Hindenburg”, nemačka „kraljica nebesa”, spuštao se ka zemlji kada je, na iznenađenje gledalaca, plamen izbio na repu broda. Tri brze eksplozije donele su propast ponosnom vazdušnom putniku i bacile ga na zemlju. Rep je prvi udario u zemlju. Uplašeni posmatrači videli su putnike i članove posade kako skaču iz vazdušnog pakla u očajničkim pokušajima da spasu sopstvene živote. Kapetan Maks Prus, koji je bio zadužen za brod, iskočio je iz kontrolne kabine s krvavim licem i prekriven garom - opisao je Vašington tajms nesreću 7. maja 1937.

Nacističke svastike

Poslednji let, inače 67. za nešto više od godinu dana postojanja, „Hindenburg” je počeo 3. maja 1937. Noseći 36 putnika i 61 člana posade, nebeski brod ukrašen nacističkim svastikama krenuo je iz Frankfurta u 19.16 tog dana, a zatim je leteo preko dela Nemačke, Holandije, Lamanša i juga Engleske, a onda preko Atlantskog okeana. Dirižabl je preko Grenlanda i obale Njufaundlenda došao do Bostona i Njujorka. Sletanje u Lejkherstu bilo je prvobitno planirano za šest sati ujutru 6. maja, ali je odloženo za 18 sati zbog loših vremenskih uslova. Samo nekoliko minuta nakon što su spuštena užad za prizemljenje, u delu broda pojavio se plamen, koji se, zahvaljujući lako zapaljivom vodoniku, raširio ekspresno i uništio ceo cepelin.

Iz bolničkog kreveta

- Uprkos teškim opekotinama, mlada Matilde Dener molila je da još jednom pogleda svoje troje dece i supruga. Sestre u bolnici „Bič Baro” u Pojnt Plezantu dogurale su je do sobe u kojoj su bila njena dva sina, čije je živote ova majka spartanka spasla bacajući ih kroz prozor zapaljenog Hindenburga. Ali nije videla supruga, ni svoju 13-godišnju ćerku Ajrin. Ona je umrla u sobi do svoje majke. Telo oca pronađeno je u olupini dirižabla. Zbog toga što i majčin život visi o koncu, sestre joj nisu rekle za dve smrti. Ajrin je izgubila život pokušavajući da spase oca. Dečak Valter (8) u kritičnom je stanju, a u svom delirijumu stalno ponavlja: „Mama, moramo da idemo. Svuda je vatra. Bolje da idemo” - pisao je Vašington tajms.

List Voterberi demokrat iz 7. maja 1937. preneo je priče preživelih koji su, kako su naveli, „bili u zastrašujućoj noćnoj mori”.

- Iz bolničkog kreveta 23 godine star Teodor Riter, mehaničar dirižabla, dozivao je: „Gertruda, Gertruda, Gertruda...” Blago povređen, on je objasnio da želi da njegova draga iz Švebiš Hala u Nemačkoj zna da je preživeo. „Bio sam u jednoj od gondola motora. Ništa nije ukazivalo na probleme. Isključili smo motor, a onda se odjednom pojavio plamen. Naša gondola iščupana je od ostatka broda. Kada smo pali, ustao sam i bežao koliko god sam mogao”, ispričao je on. Drugi preživali, Herbert O’Loklin iz Lejk Foresta, bio je u kabini kada je osetio da postoje problemi. „Bila je to prava noćna mora”, rekao je. „Vatra je obasjala ceo brod. Bilo je svuda. Nije bilo vremena za razmišljanje. Znam da sam iskočio iz broda, a onda sam bežao dok me nisu zaustavili” - naveo je list.

Mnogi stručnjaci navode da je katastrofa „Hindenburga” promenila vazduhoplovstvo. U tom trenutku, cepelini su postali veoma rašireni i smatrani su jednim od najbezbednijih vidova putovanja, ali se situacija naglo promenila.

Krunisanje kralja

- Bile su potrebne samo 34 sekunde da ceo cepelin izgori. Ljudi su šokirani samo tom činjenicom. Samo 34 sekunde. Zbog te brzine uništenja, preživljavanje je zavisilo od toga gde se ko nalazio. Većina ljudi s periferije broda mogla je da skoči s njega, ali su oni u kabinama stradali. Većina putnika bila je kraj prozora i posmatrala sletanje, dok su članovi posade bili na svojim zadacima. Iako je na letu od Nemačke do SAD dirižabl bio poluprazan, karte za povratni let bile su rasprodate jer su mnoge poznate ličnosti želele da što pre stignu do Evrope na krunisanje britanskog kralja Džordža Šestog. Katastrofa je predstavljala kraj ere vazdušnih brodova. Niko više nije želeo da uđe u brodove napunjene vodonikom, svi su se plašili. Osim toga, kako je Hitler jačao svoju moć, ljudi nisu želeli da koriste nacističke letelice - rekao je za Lajv sajens Don Adams, koordinator i istoričar u Istorijskom društvu Lejkherst.

Drugi stručnjaci navode da bi ta era verovatno bila završena i bez katastrofe, jer je ubrzan razvoj aviona, koji su bili sigurniji i brži, sa mnogo manje članova posade.

Vašington tajms u vreme nesreće objavio je da je „Hindenburg” prvi putnički dirižabl čiji se let završio katastrofom, ali da je od 1912. čak 16 cepelina uništeno u različitim nesrećama.

Andrija Ivanović