REKLI SU DA JE NEPOTOPIV, A ZAVRŠIO JE NA DNU OKEANA NA PRVOM PUTOVANJU! Sa "kraljicom Atlantika" nestalo je više od 1.500 ljudi

Kada se spomenu nesreće i katastrofe, nema onog ko ne pomisli na „Titanik” 15. aprila 1912, kad je stradalo više od 1.500 ljudi nakon što je na svom prvom putovanju tada najveći brod na svetu, nazvan i „nepotopivi”, potonuo nakon udara u ledeni breg.

Sudbina

- Brod „Titanik” kompanije „Vajt star” potonuo je juče u 2.20 sati posle ponoći, oko 1.150 milja istočno od Sendi Huka. Kompanija „Olimpik” saopštila je da je broj preživelih osoba ukrcanih na brod „Karpatija” 866. Prema podacima „Olimpika”, procenjuje se da je stradalo 1.800 ljudi. Među spasenima su i putnici i posada. Od putnika, gotovo svi preživeli su žene i deca. Kapetan E. Dž. Smit, komodor flote kompanije „Vajt star”, najverovatnije je potonuo sa svojim brodom - objavio je Njujork tribjun 16. aprila 1912.

List je dodao da je brod, vredan 10 miliona dolara, prevozio neke od najbogatijih i najuticajnijih ljudi iz SAD i Engleske kada je udario u ledeni breg i četiri sata kasnije završio je na dnu Atlantika.

- Tek izašao iz brodogradilišta, najveći trgovački brod na svetu, napustio je Sautempton prošle srede sa 1.470 putnika i 890 članova posade. Zbog brzine koju može da razvije očekivalo se da stigne do američke luke u rekordnom roku. Ništa ne ukazuje na to kojom je brzinom išao u vreme sudara, ali imajući u vidu koliko je prošlo od sudara do potonuća, veruje se da je išlo brzinom od skoro 21 čvora, što je skoro maksimum koji je mogao da dostigne. Veruje se da je više od 1.500 ljudi potonulo sa najvećim brodom na svetu, koji se smatrao nepotopivim. Nesreće i nevolje pratile su „Olimpik”, sestrinski brod „Titanika”, ali se verovalo da će ogromni brod imati više sreće. Sudbina je, međutim, čini se, zapečatila sudbine velikih, glomaznih kraljica Atlantika, i „Titanik” nije uspeo da to izbegne. Tri puta je „Olimpik” bio u nevolji, što je vlasnike koštalo skoro milion dolara. „Titanik” se u nevolji našao samo jednom. I tada je završio tako duboko da nema načina poznatog čoveku da ga izvuku. Nikada u istoriji pomorstva nije tako skupo i veliko plovilo prešlo more, a onda nestalo tako brzo i neočekivano. Pomorci su ga smatrali nepotopivim. Graditelji su se hvalili da nijedno more ne može da nanese toliko štete ovom brodu da bi on potonuo. Sve ovo je govoreno bez razmatranja smrtonosnih ledenih bregova, zamki Atlantika - navedeno je u tekstu Njujork tribjuna.

Delo božje

Istraga o ovoj katastrofi pokrenuta je još 19. aprila 1912, dan nakon što je „Karpatija” stigla u Njujork sa preživelima. Američka istraga je zaključila je da je, zbog poštovanja prakse, ova nesreća „delo božje”. Britanska istraga zaključila je da je kapetan Smit poštovao propise, koji se do tada nisu pokazali nebezbednim. Zbog svega što se desilo došlo je do velikih promena u bezbednosnim pravilima pomorskih putovanja, od tih da uvek bude dovoljno čamaca za spasavanje do praćenja ledenih bregova u severnom Atlantiku.

Brodska katastrofa i u Beogradu

Tragedija na brodu „Niš”

Srbija nema izlaz na more, ali je imala stravičnu brodsku nesreću u kojoj je 9. septembra 1952. poginulo najmanje 126 ljudi.

- Na kraju leta 1952. tada jedini most preko Save, onaj kojim sad idu tramvaji, bio je zatvoren zbog popravke, a pored njega su bili položeni pontoni. Iz Zemuna u Beograd i obratno išlo se autobusima do pontonskog mosta ili malim brodovima „Niš” i „Zagreb”, koji su mogli da prime po 60 putnika. „Niš je isplovio u 13 sati i sedam minuta, ali ga je kod Velikog ratnog ostrva zahvatila oluja sa kišom, gradom i vetrom koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara na sat. Ostalo je zapisano da je jedan snažan talas nagnuo brod na stranu, pa krmanoš nije uspeo da okrene pramac prema vetru, niti da brod približi obali. Prema docnijem saopštenju policije, udar vetra prevrnuo je brod u 13.12 sati, a pod naletom vode preko palube vez je za nekoliko minuta potonuo na dno, koje je tu na dubini od 14 metara - napisao je Momčilo Petrović u knjizi „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba”.

Nakon te nesreće brodski prevoz između Zemuna i Beograda gotovo je potpuno zamro.

Pad supersoničnog aviona u Parizu

U eksploziji „konkorda” poginulo je 113 ljudi

Futuristički avion dugo je smatran čudom tehnike, ali je dve godine nakon nesreće cela flota zauvek prizemljena

Supersonični putnički avion „konkord”, koji su zajedno napravile Francuska i Velika Britanija, bio je prava atrakcija kada je prvi put poleteo 2. marta 1969. godine. U narednim decenijama, predstavljao je čudo tehnike - imao je futuristički dizajn i više je ličio na raketu nego na druge putničke avione, ali bio je sposoban da putuje brže od zvuka i putnike je od Londona do Njujorka prevozio za samo tri i po sata.

Međutim, tokom leta „konkorda” na liniji 4590 kompanije „Er Frans” od Pariza do Njujorka 25. jula 2000, došlo je do katastrofalne nesreće u kojoj je poginulo 109 ljudi, putnika i članova posade, kao i četvoro ljudi koji su bili na zemlji. Bila je to jedina vazduhoplovna nesreća, ali je dovela do prizemljivanja cele flote, a dve godine kasnije i do povlačenja iz upotrebe.

- Tokom poletanja sa piste 26. na aerodromu „Šarl de Gol” prednja guma „konkorda” (guma br. 2) na levoj strani prešla je preko komada metala, koji je otpao sa drugog aviona, i nastala je šteta. Deo je odleteo ka krilu i došlo je do udara u rezervoar br. 5. Velika vatra izbila je u trenutku ispod levog krila. Problemi su se pojavili u motoru dva, a kratko u na motoru jedan. Avion je poleteo. Posada je ugasila motor dva, ali su tada primetili da točak ne može da se uvuče. Avion je pao i udario u hotel. Poginulo je 100 putnika, devet članova posade, kao i četvoro ljudi u hotelu - navedeno je u izveštaju o nesreći Bureau Enquetes-Accidents.

Nakon pada 2000. godine „konkordi” su postali finansijski neodrživi, jer su karte bile skupe, održavanje papreno, a potrošnja goriva prevelika.

Katastrofa koja je oslabila američku NASA

Nesreća „Kolumbije” prizemljila sve šatlove

Spejs-šatlovi su dugo bili ponos američke svemirske agencije NASA. Ove svemirske letelice služile su za prevoz ljudi i opreme sa Zemlje u orbitu, a vraćale su se iz svemira kao svojevrsne jedrilice.

Šatlovi su leteli od 1977. do 2011, a napravljeno ih je šest: „Enterprajz”, „Kolumbija”, „Čelendžer”, „Diskaveri”, „Atlantis” i „Endevor”. Prvi od njih koji je poleteo bio je „Enterprajz” 12. avgusta 1977, a prvi koji je uništen u nesreći bio je „Čelendžer”. On se raspao nakon samo 73 sekunde leta, kada je poginulo svih sedam članova posade. Ova tragedija nije ozbiljno narušila program NASA. Međutim, to je učinila katastrofa sa šatlom „Kolumbija”.

- Godina 2003. trebalo je da bude ambiciozna za NASA, sa šest planiranih misija spejs-šatlova, pet za dogradnju Međunarodne svemirske stanice. Prvi let te godine bio je let najstarijeg šatla „Kolumbija”, koji je ispitivao mikrogravitaciju. Astronauti su prevazišli sva očekivanja u svojim istraživanjima, proveli su 16 dana u svemiru, ali se prilikom povratka na Zemlju 1. februara 2003. letelica raspala i sedmočlana posada je poginula - piše na sajtu NASA. Nakon katastrofe svi letovi šatlova su suspendovani na dve godine, letelice su unapređenje, ali uprkos tome što je izvedeno još nekoliko letova, 2011. godine spejs-šatlovi su povučeni iz upotrebe i od tada NASA nema svoje letelice za slanje ljudi i opreme u orbitu.

Andrija Ivanović