Kada se spomenu nesreće i katastrofe, nema onog ko ne pomisli na "Titanik“. 15. aprila 1912. godine kada je stradalo više od 1.500 ljudi, nakon što je, u to vreme najveći brod na svetu, nazvan i nepotopivi, potonuo nakon udara u ledeni breg.
Nakon katastrofe, pomorske vlasti su donele propise koji su povećali bezbednost na moru, a jedna se ticala upravo većeg broja čamaca za spasavanje
Stevan Ignjatović, pilot i Dragoljub Kojčić, politički filozof komentarisali su odjek svetskih nesreća u javnosti.
Titanik je od samog početka bio mit, započinje razgovor Kojčić.
- Sećam se, ostalo mi je urezano, kada se god pojavi neka vest imam lično pitanje kada je reč o Titaniku. Postoji kod Georga Hegela, postoji prosto to da negativni momenti u istoriji pokreću čovečanstvo napred. Posle potonuća Titanika je drugačiji odnos prema tehnologiji sa manje idealizma i sa manje bezuslovne vere u nju. Čovekova igra sa naukom i tehnologijom je neizvesna - rekao je Kojčić.
Još jedna katastrofa obeležila je prvu polovinu 20. veka.
Reč je o požaru u kojem je stradalo 36 osoba, putnika cepelina "Hindelburg". Taj cepelin je vreme svog prvog leta, 3. maja 1936. godine - smatran čudom tehnike...
Ignjatović se slaže da otkriće cepelina bilo ravno čudu u tadašnjem svetu i otkriva da je autor prvog dizajna modernog cepelina - Srbin.
- Prvi koji ga je konstruisao i napravio, ali ga nije doveo u operativno stanje zvao se Ognjen Kostić Stepanović, 1888. godine. On je zamislio i napravio letelicu koja je lakša od vazduha, ali može da opstane uz pomoć motora. Cepelini su imali svoju primenu tokom Prvog svetskog rata, kao letelice za izviđanje i protivvazdušna odbrana. Tu se javila i želja da pored vojne primene, bude i komercijalna primena. Da se poveže Evropa i Amerika i u tome su, u Prvom svetskom ratu, Nemci bili ti koji su napravili prvu priču i u to vreme prevozili 35.000 ljudi. Nedostaci su tehničke prirode, punjeni su helijumom koji je lako zapaljiv i zbog lošeg vremena i vremenskih uslova cepelin je izgoreo pri fazi sletanja, ali bilo je i preživelih u toj celoj priči - ispričao je Ignjatović.
Kojčić je, uz smeh, predočio pozitivni ugao priče o cepelinu.
- Da nije cepelina mi ne bismo imali grupu Led Zepelin. Oni su to nazvali olovni cepelin. Ali vidite kako se principi menjaju. Mi i dalje imamo te elisne letelice, čak i neki najveći transportni avioni, danas idu na elise. Vojna i kosmička tehnologija ide ispred komercijalne. Ako smo čuli za kindale, za deset godina će i to da se pojavi u komercijalnom saobraćaju - smatra Kojčić.
U novijoj istoriji zabeležana je katastrofalna nesreća Konkorda, kada je 25. jula 2000. na relaciji Pariz - Njujork stradalo 109 putnika i članova posade, kao i četvoro ljudi na zemlji. Posle toga Konkordi su povučeni.
Ignjatović je razdelio godine između pada cepelina i pada Konkorda.
- Od prvih elisnih aviona, pa turbo elisnih i mlaznih, došli smo do supersoničnih zvučnih aviona. Tupoljev 144 ruski, poleteo je tri meseca pre Konkorda. Sličnost je bila takva, zbog jakih obaveštajnih služba. Mislim da su Rusi prepisali od Francuza, ali su Rusi imali boljih sredstava da letelicu i proizvedu. I Tupoljev je imao dve nezgode tokom sudara u Engleskoj na aeromitingu, jer je pilot borbenog aviona hteo da priđe mnogo blizu... rekao je pa predstavio "Konkordov let":
- Guma aviona je naletela, pre poletanja, na jedan metalni deo na pisti. Nesretna okolnost, avion naleće na to. Guma eksplodira. Fragmenti gume probijaju rezervoar i gorivo počinje da curi i pali se - ispirčao je Ignjatović, koji ističe da u ovom slučaju nije reč o ispravnosti aviona, ili greška pilota.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
