Pretrpani ribarski brodić koji je prevozio između 400 i 750 migranata od Libije ka Italiji potonuo je nedaleko od grčke obale 14. juna. Potvrđeni broj žrtava je 82, ali veruje se da je smrt u Jonskom moru pronašlo još najmanje 500 ljudi, uglavnom migranata iz Azije i Afrike koji su pokušali da se po svaku cenu dokopaju Evrope, a koji se trenutno vode kao nestali.
Ova tragedija je zastrašujuća, ali nažalost nije jedina - vesti o nestanku čamca ili broda sa desetinama ili stotinama migranata sve su češće, a Mediteran je od početka migrantske krize postao plava grobnica za one koji pokušavaju da pronađu sreću na Starom kontinentu. Od 2014. godine čak 26.000 ljudi nestalo je ili se utopilo pokušavajući da pređe Sredozemno more, pokazuju podaci Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Oprečne priče
Ribarski brod „Adrijana” sa između 400 i 750 putnika napustio je Tobruk u Libiji 10. juna i krenuo ka Italiji. Samo tri dana kasnije italijanska obalska straža obavestila je obalsku stražu Grčke i Fronteks, agenciju Evropske unije za zaštitu granica, o plovilu u opasnosti. Prema zvaničnoj verziji događaja, agenti grčke obalske straže prišli su brodu i ponudili pomoć, ali ljudi na njemu su tu pomoć odbili, i to nekoliko puta, i rekli da nameravaju da nastave putovanje ka Italiji. Samo nekoliko sati kasnije, oko dva posle ponoći 14. juna, brod je potonuo, a s njim i većina putnika - spaseno je tek 104.
Međutim, ima i drugačijih verzija ovog događaja. Prema nekima od njih, grčka obalska straža nije reagovala kako treba dok je brod tonuo, dok drugi tvrde da je situacija još gora i da je upravo obalska straža krivac za tragediju.
Rojters je juče objavio svedočenja preživelih. Neki od njih su rekli da nemaju predstavu šta se dogodilo i šta je dovelo do toga da brod potone. Čak šestoro preživelih, čija imena Rojters nije objavio zbog njihovog straha od grčkih vlasti, tvrde da su pokušaji spasilaca da ih povuku i doveli do prevrtanja plovila.
Aktivistkinja Naval Sufi o kontaktu s brodom
Rekao mi je: „Osećam da mi je ovo poslednja noć u životu”
Aktivistkinja Naval Sufi rekla je da je bila u kontaktu s migrantima sa „Adrijane” do 23 sata 13. juna, kad je veza prekinuta.
Sve vreme su me pitali šta da rade i ja sam im ponavljala da će stići pomoć iz Grčke. U poslednjem pozivu, muškarac s kojim sam pričala rekao mi je: „Osećam da mi je ovo poslednja noć u životu” - navela je ona na Fejsbuku, a preneo Rojters.
Povlačenje
- Brod na kome smo bili se pokvario. Kad je prišao brod obalske straže, zakačili su kanap i počeli da nas vuku, a mi smo vrištali i govorili da stanu. Oni su nas brzo povukli i brod se prevrnuo. Krenuo je desno, pa levo, pa opet desno, i onda se prevrnuo. Ljudi su bili jedni na drugima, vrištali su, davili su jedni druge. Bila je noć, ništa se nije videlo, i talasi su bili veliki. Bilo je strašno - rekao je jedan od njih.
Rojters navodi da je portparol obalske straže Grčke 15. juna odbacio bilo kakvu tvrdnju i vuči potonulog broda, da bi dan kasnije priznao da su dva broda bila povezana kanapom, ali da nije došlo do povlačenja.
Nikos Spanos, penzionisani admiral grčke obalske straže, rekao je za Rojters da je malo verovatno da bi spasilačka služba pokušala tako opasan manevar kao što je povlačenje broda u opasnosti.
- Obalska straža uvek pokušava da uspostavi bolji kontakt s brodom u opasnosti kako bi procenila situaciju. Povlačenje bi bilo pogrešan potez - rekao je on.
Hapšenja
Muhamed, jedan od preživelih, rekao je za Rojters da su pre polaska broda iz Tobruka organizatori puta svima oduzeli lične stvari, čak i flašice s vodom, kako bi bilo mesta za što više ljudi. Svaki putnik je imao samo 40 kvadratnih centimetara prostora, rekao je grčkim vlastima jedan od sirijskih migranata.
Čak 11 preživelih reklo je da je platilo krijumčarima migranata između 4.500 i 6.000 dolara, dok je troje reklo da su platili dodatno između 50 i 250 evra za mesta na spoljnom delu palube, koji su smatrali bezbednijim.
Ministar unutrašnjih poslova Pakistana Rana Sanaula rekao je da je na potonulom brodu bilo najmanje 350 Pakistanaca i da su mnoge tamošnje porodice dale DNK radi identifikacije potvrđenih žrtava.
- Na brodu za 400 ljudi bilo ih je 700. Zbog učešća u krijumčarenju ljudi u ovom slučaju uhapsili smo nekoliko ljudi, koji migrantima naplaćuju oko 8.000 dolara za put od Pakistana do Evrope - rekao je on.
Još jedna tragedija
Nestalo 30 ljudi
Najmanje 30 migranata nestalo je u moru nakon što je gumeni čamac na kome su bili putujući od Kanarskih ostrva ka Španiji potonuo. To su saopštile dve organizacije - „Alarm Phone” i „Walking Borders”. Španska spasilačka služba potvrdila je smrt dvoje ljudi i saopštila da je marokanski patrolni brod spasao njih 24. Koliko je ljudi bilo u čamcu, još se ne zna.
Osnovni pomorski zakon
„Adrijana” je samo jedan od brodova koji je pokušao da stigne do Evrope preko Sredozemnog mora. Postoje čak tri velike rute ka Starom kontinentu na ovom prostoru. Centralnomediteranska je ona koja spaja Libiju i Italiju, zapadnomediteranska je ona od Maroka prema Španiji, dok je istočnomediteranska ili balkanska ruta ona preko Turske i Grčke.
- Mediteranska ruta između Libije i Italije često se opisuje kao najopasniji pomorski prelaz. To je dokazano još jednom u tragediji broda kraj Grčke. Različiti izveštaji i različita hronologija su se pojavili do sada, a pojavile su se i ispovesti preživelih. Organizacija „Alarm Phone” objavila je da su, uz grčke, za probleme broda znale i spasilačke ekipe Malte i Italija, kao i da su „evropske vlasti mogle da pošalju adekvatnu pomoć bez odlaganja”, ali da „to nisu učinile jer je želja da spreče dolazak migranata bila veća od potrebe da se spasu hiljade života”. Advokati i bivši pripadnici obalske straže kažu da su vlasti morale da spasu migrante bez obzira na to da li su oni prihvatali pomoć ili ne. I moralni i pomorski zakon imaju jednu obavezu - spasavanje života na moru - navodi Džema Berd, profesorka politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Liverpulu, u tekstu za Konversejšen, a prenosi Rojters.
Održavanje reda
Ovo nije prvi put da je grčka obalska straža optužena za ugrožavanje migranata, dodaje ona.
- U martu 2020. predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je Grčkoj što je štit Evropske unije. To u praksi znači da je obalska straža sprečavala migrante da dođu do Evrope. Ako je izveštaj o nesreći grčke obalske straže tačan i oni na brodu nisu hteli da prihvate pomoć i nikako nisu želeli da dođu na grčko tlo, važno je znati zašto je to slučaj. Jedan od njih je rizik od vraćanja u zemlju iz koje se krenulo. Fon der Lajenova je 2020. rekla da je važno „održati red” kada „migrante lažnim obećanjima dovedu u očajničku situaciju na vratima Evrope”. Još 2016. tadašnji predsednik Evropskog saveta Donald Task poručio je migrantima: „Ne dolazite u Evropu. Ne rizikujte živote i novac. Sve je to nizašta.” Ovakve izjave zasnivaju se na pogrešnoj pretpostavci - da migranti kreću na put po izboru i da postoji lakša alternativa. Ali, kao što je somalsko-britanska pesnikinja Varsan Šajer rekla: „Niko ne rizikuje svoj život i život svoje dece osim ako na moru nije sigurnije nego na kopnu sa kojeg dolaze.” Ovakve tragedije se mogu sprečiti, ali samo ako EU prekine da se fokusira na zaštitu granica i „održavanje reda”, a okrene se humanitarnim akcijama - navodi Birdova.
Očajni ljudi
Volker Tirk, komesar UN za ljudska prava, samo nekoliko nedelja pre poslednje nesreće upozorio je na opasnosti prilikom prelaska Mediterana. Kako je navedeno, samo od 2014. utopilo se 26.000 ljudi ilegalno prelazeći Sredozemno more, a čak 20.000 utopilo se upravo na centralnomediteranskoj ruti.
- Vidimo sve veći broj očajnih ljudi spremnih da rizikuju život. Ne smemo sada da gubimo vreme raspravljajući o tome ko je kriv jer su ljudski životi ugroženi - saopštio je on 13. aprila.
Prema podacima Internacionalne organizacije za migracije (IOM), najmanje 1.999 ljudi stradalo je u pokušaju da dođe do Evrope od 1. januara do 26. juna ove godine.
Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
