SRBI MEĐU ZVEZDAMA: Istoriju NBA ispisivali su i Divac, Paspalj, Stojaković, ali niko kao Nikola Jokić

Prvi Srbin koji je došao u Ameriku bio je Vlade Divac.

Divac je u NBA ligi proveo 16 godina kao član LA Lejkersa, Šarlota i Sakramenta i u tom periodu postigao je ukupno 13.398 poena. On je među šestoricom NBA košarkaša koji su postigli više od 13.000 poena, imali 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada. Lejkersi su odabrali Divca na draftu 1989. godine kao 26. pika.

Jedan od košarkaša koji je bio učesnik te prve „seobe” Srba u NBA bio je i Žarko Paspalj. Popularnog Palju su izabrali na draftu San Antonio Sparsi 1988. godine, ali je odigrao samo jednu sezonu i vratio se u Evropu. Međutim, njegov doprinos i primer je raskrčio put mnogim evropskim imenima da odu u NBA. Koliko je tada neobično bilo da igrači iz Evrope dođu u NBA ligu govori i Žarko Paspalj. U razgovoru za Kurir kaže da je Greg Popovič prvi imao viziju da Evropljani mogu da budu interesantni, ali i da se liga mnogo razlikovala tada kad je on igrao od ove danas.

- Nije bio običaj da igrači iz Evrope idu u Ameriku, jer je pre svega tamo postojalo mišljenje da se u Americi igra najbolja košarka i da im evropski igrači nisu potrebni. Greg Popovič je prvi imao tu svest da Evropljani mogu da pomognu i da budu zanimljivi, a tek kad smo došli i Divac i Dražen i ja, Amerikanci su shvatili da se košarka igra i u drugim zemljama. Nakon toga je veliki broj košarkaša počeo da ide tamo, pa smo došli do toga da gomila naših igrača ide tamo. Ono što se razlikovalo u odnosu na evropsku košarku je najmanje košarka. Problem je bilo prilagođavanje, novi tereni, novi trener, a sama košarka je bila ista - kaže bivši igrač San Antonio Sparsa.

Velika je razlika između tadašnje NBA košarke i današnje, prošlo je više od 30 godina, ali po celokupnom ambijentu oko lige deluje da je prošlo mnogo više.

Miloš Babić i Peđa Stojaković

Prvi Srbin koji je zaigrao u najjačoj košarkaškoj ligi preko koledža jeste Miloš Babić. On je igrao univerzitetsku košarku, odakle je 1990. godine izašao na draft gde su ga izabrali Klivlend Kavalirs.

Nećemo se ovde baviti svakim igračem ponaosob, jer bi o tome mogla da se napiše obimna knjiga, ali svi košarkaši koji su zaigrali nesumnjivo su doprineli pravljenju jednog velikog košarkaškog brenda kakav danas znamo. Možda se ljudi u Srbiji na sam pomen NBA lige sa osmehom sećaju 90-ih godina, kad su gotovo svi najbolji igrači sa ovih prostora „žarili i palili” Amerikom. Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Dragan Tarlać i Predrag Stojaković samo su neki od košarkaša zbog kojih se u Srbiji ustajalo u cik zore.

Stojaković je igrao na tri Ol-star utakmice i dva puta je pobedio u brzom šutiranju trojki. Jedan je od najboljih igrača u istoriji srpske košarke, a takođe važi za jednog od najboljih šutera u NBA istoriji. Sakramento Kingsi su njegov broj na dresu 16 povukli iz upotrebe. Jedan je od retkih Srba koji je osvojio NBA prsten.

Od Rebrače do Teodosića

Ne smemo da izostavimo ni Željka Rebraču, koji je u petogodišnjem mandatu u NBA ligi promenio tri kluba. Jedan od najboljih centara Evrope kaže da su dolazak i samo prilagođavanje na američki stil košarke bili veoma teški.

- Uhvatio sam i Lebrona dok je bio na početku i Kobija. Dolazak je bio težak, tretman nije bio ni blizu kao u Evropi, gde smo već imali neko ime. U Americi smo morali da počnemo od nule. U moje vreme je bilo mnogo vrhunskih centara i konkurencija je zaista bila stravična. Tada se mnogo čvršće igralo, bio je taj pozitivni „fajt” i to je publika volela da gleda. U moje vreme, da bi se svirao faul, to bi moralo da bude za suspenziju od mesec dana. Ja nisam ljubitelj ove današnje igre, gledam je, ali više volim taj pozitivni „fajt”. Košarka evoluira, mnogo je više sponzora, medija, društvenih mreža, a samim tim su i ugovori mnogo veći - priča bivši igrač Partizana za Kurir.

Tu su, naravno, i Marko Jarić, Vladimir Radmanović, Igor Rakočević, ali i Darko Miličić, jedan od najkontroverznijih košarkaša koji su zaigrali u Americi. Kao drugi pik 2003. godine izabran je od strane Detroit Pistonsa. Još uvek je najbolje rangirani Srbin na draftu, ali nije uspeo da iskaže svoj puni potencijal i napravi karijeru koju su mu predviđali. Ipak, uspeo je da osvoji prsten s Pistonsima 2004. godine, što ga svrstava u odabrano društvo. Od još uvek aktivnih igrača u Americi su sreću probali i Ognjen Kuzmić, Nemanja Nedović, Nemanja Bjelica, Marko Gudurić, Miloš Teodosić, ali niko nije uspeo to što je za rukom pošlo Nikoli Jokiću.

Bivši jugoslovenski reprezentativci

Od Dražena do Rađe i Kukoča

Ova priča o NBA ne bi bila potpuna ako ne bismo pomenuli i bivše jugoslovenske, a nakon raspada zajedničke države hrvatske igrače. Dražen Petrović, Dino Rađa i Toni Kukoč su bili igrači kakvi se retko rađaju. Dražen je bio više od igrača, takav se jednom rađa, a njegove majstorije i neverovatne partije u Portlandu i Nju Džersiju se još prepričavaju. Nažalost, Dražen nas je rano napustio i uskratio nas je za svoju natprosečnu košarkašku inteligenciju.

Dino Rađa i Toni Kukoč su nastavili ono što je Dražen započeo. Rađa je za četiri sezone u dresu Boston Seltiksa igrao zaista odlično, ali je imao velikih problema s povredama, zbog kojih se 1997. godine i vratio u Evropu. Ukupno je u NBA ligi odigrao 224 utakmice, bio je starter 172 puta uz prosek od 16,7 poena i 8,4 skoka za 32,6 minuta po utakmici, što uopšte nije loš učinak.

Toni Kukoč je do pojave Nikole Jokića možda i najviše postigao u NBA ligi. Za 13 godina duge karijere u Americi osvojio je tri puta NBA prsten sa Čikagom. Zajedno s Majklom Džordanom, Skotijem Pipenom i Denisom Rodmanom činio je petorku koja je po mnogima bila najbolja svih vremena. Za najboljeg šestog igrača lige izabran je 1996.

Nikola Jokić

Čarobnjak s loptom je pokazao da u Americi može da se dominira i ako nemaš 120 kg mišića i isklesane trbušnjake. Nikola je neko ko ima košarkaški IQ iznad proseka i kome inteligencija omogućava da uvek za korak bude ispred svojih čuvara.

Izašao je na NBA draft 2015. godine i izabrali su ga Denver Nagetsi, za koje se ispostavilo da im je to bila najbolja odluka u klupskoj istoriji.

Džoker, kako je Nikola dobio nadimak, već na samom početku je oduševio sve u Koloradu, a njegove asistencije bez gledanja, okrenutog na drugu stranu, nešto su što je postalo uobičajeno na utakmicama Nagetsa. Motorika na kojoj bi pozavideli i najbolji svetski plejmejkeri je nešto po čemu je Nikola postao prepoznatljiv, a naporan rad s trenerom Majkom Melonom isplatio se 2021. i 2022. godine, kad je postao MVP regularnog dela lige. To je nešto što je pošlo pre njega za rukom samo Janisu Antetokumpu, pa su jedini Evropljani koji su odbranili naslov najkorisnijeg igrača lige. Nikola ni tu nije stao, već je prošle sezone predvodio tim iz Kolorada do prve titule u istoriji kluba.

Naravno, nije bilo dileme ko je proglašen za MVP finala, a velika nepravda učinjena je našem asu kad je za MVP regularnog dela izabran igrač Filadelfije Džoel Embid.

Kad bismo pričali o svim rekordima i dostignućima koje je srpski centar ostvario za ovih osam godina, verovatno bi nam bila potrebna cela jedna knjiga, ali ono što je većinu ljudi raspametilo jeste Jokićev učinak u plej-ofu. Denver Nagetsi su u prvom finalu u istoriji franšize došli do trofeja, što se retko viđa. Zaslužan je ceo tim, ali zna se da je Nikola Jokić prvi među jednakima. Džoker je postao prvi igrač u istoriji NBA koji je među svim igračima u ovogodišnjem plej-ofu završio kao broj jedan u ukupnim poenima, skokovima i asistencijama. Impresivno! Takođe, prvi je centar MVP finala još od moćnog Šakila O’Nila 2002. godine, kad je Dizel kompletirao treću titulu zaredom s Lejkersima.

Centar Denvera je prvi igrač u najjačoj ligi sveta s preko 600 poena, 269 skokova i 190 asistencija. Ono što je još impresivnije jeste način na koji on to radi, skroz staloženo i opušteno, kao da se MVP najjače lige na svetu postaje svaki dan. Koliko je prizeman najbolje govori činjenica da je odmah posle osvajanja prstena pitao kad je slavlje u Denveru, jer je morao da žuri u Sombor da se posveti svojoj velikoj strasti - konjičkim trkama.

Miodrag Igrutinović

Bonus video: