RAFAL - KRILA NOVE ERE ZA SRBIJU Istina o 29. avgustu: Više od pukih potpisa

Srbija se pridružila "rafal" klubu. Ove reči Emanuela Makrona u Beogradu prilično su odjeknule u našoj zemlji, ali još jače u komšiluku. Kao da neki nisu do kraja razumeli njihovo značenje. Ili ipak jesu, pa su brže-bolje neki drugi rafali, oni medijski, počeli da dejstvuju protiv Srbije mereći i umanjujući poslove potpisane tog 29. avgusta 2024.

Da je reč o nekoj drugoj zemlji ili drugom vremenu, ovo bi bila celokupna vest - čista i jasna. Ali u regionu u kojem smo, ništa nije jednostavno. Dani prolaze, a analize i komentari se gomilaju: od pitanja diplomatske pozicije Srbije do spekulacija o njenim vojnim namerama. Neki već traže metu za ovaj „armirani“ sporazum, bez obzira na to da li se nalazi na jugu ili zapadu.

Najvažnija pitanja su, naravno, opravdanost nabavke ovih aviona, njihova cena, oprema i širi diplomatski kontekst. Srbija se, poput junaka iz filma „Nešto između“, našla u specifičnoj poziciji. Ustav i zakoni jasno naglašavaju vojnu neutralnost naše zemlje, što ovu diskusiju svodi na jednostavan zaključak: Srbija mora imati snažno vojno vazduhoplovstvo. Tačka!

Što se diplomatije tiče, ova kupovina uspostavlja ravnotežu u odnosu na prethodne nabavke sa istoka, prvenstveno iz Rusije i Kine. Argumenti za ruske borbene avione su jaki, ali aktuelna situacija, od logističkih izazova do ratnih uslova, čini ovu opciju gotovo nemogućom. S obzirom na to, izbor „rafal“ aviona postaje ne samo logičan već i strateški potez.

Iako je ova nabavka prava diplomatska pobeda Srbije, istorija francuskih aviona u našoj vojsci seže čak u osamdesete godine prošlog veka.

U periodu Hladnog rata, Jugoslavija je bila u potrazi za modernizacijom svog vojnog vazduhoplovstva. U osamdesetim godinama, Jugoslavija je razmatrala različite opcije za nabavku savremenih borbenih aviona kako bi unapredila svoje kapacitete i osigurala svoju odbranu.

JNA je bila zainteresovana za francuske avione „miraž III“ i „miraž 2000“, koji su bili među najnaprednijim borbenim avionima toga vremena. „Miraž III“ bio je poznat po svojoj uspešnosti u raznim sukobima, dok je „miraž 2000“ predstavljao najnovije tehnološko dostignuće u to vreme.

Iako su pregovori s Francuskom bili u toku, postoje različiti izvori koji ukazuju na brojne prepreke koje su na kraju dovele do propasti dogovora. Jugoslavija je imala ograničene budžetske resurse, što je otežalo postizanje finansijskog dogovora. Geopolitičke tenzije i neslaganja u vezi s međunarodnim politikama mogle su da utiču na pregovore. Pitanja u vezi sa obukom pilota, održavanjem i podrškom za napredne avione poput „miraža“ takođe su mogla biti izazovna.

Jugoslavija je tada na stolu imala ponude za F-16 i „miraž“. „Dvadesetdevetka“ je, po nekim sudionicima pregovora i testiranja, bila čak i naprednija od konkurencije, ali je cena bila ta koja je presudila u korist ruskog „miga 29“.

Prema izvorima bliskim vojnoj industriji, verzija „rafala“ koju Srbija dobija nosiće oznaku „rafal F4R“, što je, po svemu sudeći, modifikovano ime verzije F4.1. Ova promena u nazivu naglašava izvoznu prirodu aviona, ali ključna informacija je da srpski „rafali“ neće biti ni za nijansu slabiji od onih koji služe u francuskom ratnom vazduhoplovstvu. Dakle, Srbija dobija punu snagu i performanse, bez kompromisa u tehnologiji ili opremi - ovo su mašine spremne za sve izazove.

Jedino što neće stići uz srpske „rafale F4R“ jeste najsavremenije naoružanje, posebno rakete vazduh-vazduh „meteor“ i krstareći projektil SCALP. Ove vrhunske tehnologije ostaju rezervisane za one s dubljim političkim vezama i geopolitičkim povlasticama. Predsednik Vučić, u svom obraćanju nakon ceremonije potpisivanja, nije krio da ćemo pokušati da „izmolimo“ „meteor“ rakete za srpsku vojsku, ali trenutna geopolitička i bezbednosna klima ne obećava brz uspeh. Zasad, Srbija će morati da se strpi, čekajući pravi trenutak za jačanje svojih „rafala“ do punog potencijala.

Kada pomislimo na vojnu avijaciju, prve slike koje nam padaju na pamet su moćne mašine koje svojim zvukom i siluetom prete da nadvladaju nebo. Među takvim avionima, „rafal F4.1“ zauzima posebno mesto, ne samo zbog svog impresivnog izgleda već i zbog tehnološke superiornosti koja ga čini jednom od najnaprednijih letelica današnjice. Odluka Srbije da nabavi ovu verziju „rafala“ otvara novo poglavlje u njenoj vojnoj strategiji i pokazuje smer u kojem se kreće njena odbrambena politika.

Evolucija „rafala“ - od F1 do F4.1

Francuski višenamenski borbeni avion „rafal“ razvila je kompanija „Daso avijasion“ i predstavlja jedan od najsloženijih vojnih sistema na svetu. Njegova priča počinje krajem 20. veka, kada je „Daso“ odlučio da stvori višenamenski borbeni avion sposoban da izvrši širok spektar misija. Prvi let obavljen je 1986. godine, a od tada se „rafal“ neprestano razvija, evoluirajući kroz različite verzije - od F1 do najnovije F4.1.

Svaka verzija donosi poboljšanja u skladu s potrebama modernog ratovanja. „Rafal F1“ bio je fokusiran na dominaciju u vazduhu, dok je F2 doneo poboljšanja u sposobnostima za napade na kopnene ciljeve. Verzijom F3 uvedene su dodatne mogućnosti, uključujući sposobnost nošenja nuklearnog oružja i poboljšanja u komunikaciji. Međutim, „rafal F4.1“ pravo je remek-delo moderne avijacije, koje kombinuje sve prednosti prethodnih verzija, uz dodatak najsavremenijih tehnologija koje ga čine liderom na nebu.

Šta čini „rafal F4.1“ posebnim

Avion „Rafal F4.1“ nije samo unapređenje u odnosu na svoje prethodnike; on predstavlja prekretnicu u načinu na koji se borbeni avioni koriste u modernom ratovanju. Opremljen najnovijim radarima sa aktivnim elektronskim skeniranjem (AESA), F4.1 može da detektuje i prati više ciljeva istovremeno, bez obzira na vremenske uslove ili kompleksnost okruženja. Njegova sposobnost da obavlja složene misije u svim uslovima čini ga idealnim izborom za zemlje koje traže višenamenski avion visoke fleksibilnosti.

Jedna od ključnih karakteristika „rafala F4.1“ njegova je sposobnost da se integriše u mrežno ratovanje. To znači da ovaj avion može da komunicira u realnom vremenu s drugim jedinicama na zemlji, moru ili u vazduhu, razmenjujući podatke i informacije koje su od vitalnog značaja za uspeh misije. Ova mrežna povezanost daje pilotima potpunu sliku bojišta, omogućavajući im da donose brze i precizne odluke.

Pored toga, F4.1 opremljen je naprednim sistemima za elektronsko ratovanje, koji omogućavaju efikasnu odbranu od neprijateljskih radara i sistema za protivvazdušnu odbranu. Ovi sistemi ne samo da omogućavaju „rafalu“ da izbegne neprijateljsku vatru već mu daju i sposobnost da ometa i dezorijentiše neprijatelja, što može biti presudno u borbi.

Takođe, iako se AESA radar primarno koristi za otkrivanje i praćenje ciljeva u vazduhu, moderni AESA radari, poput onih ugrađenih u „rafal F4“, imaju sposobnost detekcije i praćenja ciljeva na zemlji. Ova tehnologija omogućava radaru da obavlja funkcije mapiranja terena visoke rezolucije, kao i da detektuje pokretne ciljeve na zemlji na daljinama do šest kilometara, a kada se upari s „Talesovim“ OSF infracrvenim sistemom za pasivnu detekciju, identifikaciju i praćenje ciljeva, instaliranom u nosu aviona, domet se povećava na 40 kilometara.

Dok je tradicionalno radarsko osmatranje zemlje pretežno bilo zadatak drugih senzora (poput elektrooptičkih sistema ili SAR radara), AESA radar u „rafalu F4“ uvodi dodatni sloj sposobnosti, omogućavajući avionu da izvrši napade na ciljeve s visokom preciznošću. Ova kombinacija sposobnosti omogućava „rafalu F4“ da bude izuzetno efikasan u misijama koje zahtevaju napade na ciljeve na zemlji.

Odluka Srbije da nabavi „rafale“ predstavlja veliki korak napred u modernizaciji njenog vojnog vazduhoplovstva. Ovaj potez ne samo da jača odbrambene kapacitete zemlje već šalje i jasnu poruku o namerama Srbije da ostane relevantan faktor u regionalnoj bezbednosti. „Rafal“ donosi Srbiji sposobnost da brani svoje nebo, ali i da projektuje moć u širem regionu, što je od ključnog značaja u današnjem kompleksnom geopolitičkom okruženju.

Pored očiglednih vojnih prednosti, nabavka „rafala“ ima i značajne diplomatske implikacije. Ovaj ugovor s Francuskom nije samo kupovina oružja - to je strateško partnerstvo koje može otvoriti vrata za dalje vojne i tehnološke saradnje. Francuska, kao jedan od vodećih članova Evropske unije, putem ove saradnje pruža Srbiji dodatni podstrek na njenom putu ka evropskim integracijama.

Letelica budućnosti

„Rafal“ se može pohvaliti impresivnim tehničkim specifikacijama koje ga svrstavaju među najnaprednije borbene avione na svetu. Pogonjen dvama SNECMA M88-4E turbomlaznim motorima, ovaj avion postiže maksimalnu brzinu od preko 2.200 km/h, što mu omogućava da brzo reaguje na pretnje i izvrši misije s maksimalnom efikasnošću.

Njegova borbena nosivost od 9,5 tona omogućava nošenje širokog spektra naoružanja, uključujući vođene rakete vazduh-zemlja, vazduh-vazduh, bombe, kao i najnovije laserski navođene projektile. „Rafal“ je takođe opremljen naprednim sistemima za preživljavanje, uključujući integrisani sistem za ometanje neprijateljskih radara, što mu omogućava da preživi u najsloženijim borbenim uslovima.

Kabina „rafala“ dizajnirana je s fokusom na pilotovo iskustvo i efikasnost. Opremljena naprednim displejima s funkcijom dodira, hedap displejom (HUD) i kacigom sa integrisanim prikazom, kabina pruža pilotu sve potrebne informacije nadohvat ruke, bez potrebe da skreće pogled s bojišta.

U geopolitičkom smislu, nabavka „rafala“ odražava želju Srbije da balansira između različitih uticaja. Dok je prethodnih godina Srbija obnavljala svoj arsenal ruskim i kineskim oružjem, odluka o kupovini francuskih aviona ukazuje na diversifikaciju njenih odbrambenih partnerstava. Ovaj balans omogućava Srbiji da zadrži svoju vojnu neutralnost, istovremeno jačajući odnose s ključnim evropskim zemljama.

Međutim, ovaj potez nije bez izazova. Nabavka „rafala“ ne samo da predstavlja značajnu finansijsku investiciju već i zahteva prilagođavanje i obuku srpskog vazduhoplovstva za rad sa ovom naprednom tehnologijom. Ipak, dugoročne koristi ove akvizicije su očigledne. „Rafal“ će ne samo povećati odbrambene kapacitete Srbije, već će i unaprediti njenu sposobnost za odvraćanje potencijalnih pretnji.

„Rafal“ kao simbol novog početka

„Rafal“ nije samo borbeni avion; on je simbol tehnološkog napretka, strateške promišljenosti i snage. Odluka Srbije da u svoju flotu uvede ovu letelicu govori mnogo o njenim ambicijama i pravcu u kojem želi da se kreće. U vremenu kada se bezbednosni izazovi brzo menjaju, posedovanje aviona kao što je „rafal“ daje Srbiji neophodnu sigurnost i sposobnost da se suoči s bilo kojim izazovom.

Ova nabavka se poklapa s početkom isticanja resursa na našim „migovima 29“ i može se reći da je ugovor došao u poslednji čas.

Kako se 2028. godina približava i kako prvi avioni budu sletali na srpske piste, Srbija će zakoračiti u novu eru svoje vojne avijacije. „Rafal“ će tada postati ne samo deo njene odbrambene strategije već i simbol njenog mesta u modernom svetu - mesto nacije koja je spremna da brani svoje interese i osigura svoju budućnost na najvišem nivou.

Ugovor o nabavci borbenih aviona „rafal“ predstavlja ključni korak u zaokruživanju ciklusa modernizacije i razvoja opreme koji će značajno unaprediti odbrambene kapacitete Srbije.

Pored „rafala“, koji će činiti srce ove modernizacije, Srbija je u poslednjim godinama usmerila svoje napore na nabavku različitih vrsta napredne vojne opreme. Među ključnim akvizicijama su i FK3 raketni sistemi, „panciri“, „nore“, višecevni raketni sistemi, helikopteri, dronovi i oklopna vozila. Svaka od ovih komponenti igra presudnu ulogu u jačanju nacionalne bezbednosti, doprinoseći stvaranju sveobuhvatnog i efikasnog odbrambenog sistema. A biće i odgovor na medijsko naoružanje pomenuto na početku teksta.

Rafal F4 višenamenski borbeni avion

• Maksimalna brzina 2.390 km/h
• Dolet 1.850 km
• Plafon leta 16.800 m
• Maksimalan korisni teret 9,5 t

RBE2 Active AESA

Aktivna elektronska skenirana rešetka: Koristi elektronski skenirane module umesto mehaničkog pomeranja, što omogućava brže i preciznije usmeravanje radarskog snopa. Detektuje ciljeve na udaljenostima preko 200 km, omogućavajući rano identifikovanje i praćenje aviona, brodova i kopnenih ciljeva. Istovremeno prati više desetina ciljeva u vazduhu i na zemlji. Izuzetno otporan na elektronsko ometanje i protivmere, osiguravajući stabilnu detekciju u složenim uslovima. Lako se nadograđuje novim tehnologijama putem softverskih nadogradnji. Pruža detaljnu sliku prostora, omogućavajući efikasno prepoznavanje i identifikaciju ciljeva, uključujući brze i male objekte.

KACIGA - TEHNOLOŠKO ČUDO ZA SEBE

Nova kaciga je kao produžetak pilotovog uma. Sa preko 300 glasovnih komandi i neverovatnom preciznošću od 95% prepoznavanja glasa, piloti mogu upravljati svim ključnim sistemima bez skidanja ruku s komandi ili pogleda sa instrumenata. Zamislite koliko je to važno u stresnim situacijama! Glasovni asistent je poput iskusnog kopilota koji je uvek spreman da pomogne. Iako je bezbednost na prvom mestu, a upravljanje vatrom se i dalje obavlja ručno, ova kaciga predstavlja veliki korak napred u pogledu efikasnosti i sigurnosti letenja.

MBDA METEOR

Raketa dometa oko 200 km, što je značajno duže u poređenju sa mnogim drugim raketama vazduh-vazduh. Koristi aktivni radar navođenje za finalnu fazu napada, dok tokom prvih delova leta koristi inercijalno navođenje i datalink za korekciju kursa. Aktivni radar omogućava raketi da se usmeri na cilj i nakon što je ispaljena, čak i ako se cilj kreće ili koristi elektronske kontra mere.

KOMPOZITNI MATERIJALI

Na 70% površine aviona korišćeni su kompozitni materijali, što je značajno poboljšalo aerodinamiku i smanjilo težinu. Zahvaljujući ovim materijalima, avion je olakšan za 40% u poređenju sa standardnim materijalima poput aluminijuma. Ova redukcija težine drastično poboljšava odnos nosivosti i težine aviona. „Rafale“ može da nosi neverovatnih 9500 kilograma korisnog tereta, što ga izdvaja kao lidera u svojoj klasi, stavljajući ga rame uz rame sa težim avionima za podršku trupama kao što su SU-35 ili „Eurofighter Typhoon“. U poređenju s tim, korisna nosivost F-16 iznosi 6,8 tona.

SCALP

Krstareći projektil dometa od oko 250 do 300 km, što omogućava da se efikasno napadaju ciljevi na velikim udaljenostima bez potrebe za neposrednim kontaktom sa neprijateljskim teritorijama. Projektil teži oko 1.300 kg, uključujući visoko eksplozivnu bojevu glavu. Koristi kombinaciju inertialnog navođenja, GPS i terestričkog navođenja (koje koristi slike terena za precizno ciljanje).

BVR (beyond visual range)

Sistem nam pruža sposobnost da delujemo izvan linije vidljivosti, pretvarajući neprijatelja u metu na udaljenosti od čak dvesta kilometara! Za ovakav podvig potrebni su nam "meteori", ali trenutno nismo ovlašćeni za njihovu nabavku. No, ne očajavamo! MICA rakete su već dokazale svoju vrednost na bojnom polju, sa dometom 60 - 80 kilometara i gotovo stopostotnom preciznošću. U najavi je i nabavka nove, unapređene verzije ovih raketa MICA NG dometa do 100 km.

AASM HAMMER

modularno oružje koje omogućava različite konfiguracije navođenja. Osnovna verzija može biti opremljena sa različitim modulima za navođenje, uključujući GPS, inertialno navođenje, i lasersko navođenje. dizajnirana sa dometom od oko 15 do 100 km u zavisnosti od verzije i visine iz koje je ispaljena. Ima težinu od oko 250 kg, što je srednje veličina oružja pogodna za razne borbene misije.

Sistem demeklo

Pod de désignation laser Damocles je napredni sistem za označavanje i navođenje koji značajno poboljšava sposobnosti borbenog aviona Rafal u izvođenju preciznih napada. Njegova multifunkcionalnost, visoka rezolucija, i integracija sa Rafalom čine ga ključnim delom opreme za modernu borbu posebno u kombinaciji sa bombama kao što je AASM.

SPECTRA - NEVIDLJIVI ŠTIT RAFALA – REVOLUCIJA U VAZDUŠNOJ ODBRANI

Zahvaljujući revolucionarnom sistemu SPECTRA, ovaj avion je postavio nove standarde u oblasti nevidljivosti. Njegova sposobnost da izbegne detekciju podigla ga je na vrh piramide borbene avijacije. Upravo te inovacije bile su presudne za njegov ulazak u ekskluzivni klub aviona četvrte plus generacije.

Hrvatski mediji u pokušaju zaustavljanja potpisivanja ugovora s Francuskom

OD PUTINOVOG SATELITA DO IZDAJNIKA RUSIJE

Kada je Srbija odlučila da se priključi „rafal“ klubu, najnovijem prestižnom društvu vazduhoplovnih sila, francuski predsednik Emanuel Makron je jasno stavio do znanja da ovu odluku vidi kao strateški značajnu za čitav region. Početna reakcija hrvatskih medija bila je gotovo histerična, s brojnim napadima na ovaj potez koji su prelazili granice zdravog razuma.

Pitanje modernizacije srpskog vazduhoplovstva putem nabavke francuskih „rafala“ nije prošlo nezapaženo. Čim je Srbija, u oktobru 2020. godine, najavila interesovanje za „rafale F4“, hrvatski mediji su odmah započeli s kritikama. Naslovna priča postala je kako će ovakav potez samo dodatno cementirati Srbiju kao „Putinov satelit“, a svaka ideja o prodaji naoružanja zemlji koja je već bila na „pogrešnoj strani“ bila je odmah odbacivana kao politički neispravna.

Krajem 2021. godine, kada je Srbija potpisala ugovor s Francuskom, hrvatski novinari su bez ustručavanja prešli u fazu otvorenog skepticizma. Naravno, većina njih nije imala ni informacije o specifičnostima verzije koju će Hrvatska dobiti, ali su bez problema tvrdili da će srpski „rafali“ biti oskudniji u poređenju s hrvatskim. Pritom su se provlačili narativi o tome kako je Hrvatska, kao članica NATO, u boljoj poziciji i kako bi bilo „nepristojno“ da Srbija dobije iste ili bolje avione.

Kad je Vučić najavio prisustvo Makrona prilikom potpisivanja ugovora, medijska histerija u regionu je dostigla vrhunac. Pojavili su se naslovi koji su sugerisali da će „rafali“ biti samo dodatak ruskoj ili kineskoj strategiji, da će Vučić uskoro napasti Kosovo, ili da će Srbija zapravo ustupiti svoje „migove 29“ Ukrajini. Svaka od ovih teza imala je svoju publiku, ali nijedna nije bila zasnovana na čvrstim činjenicama.

Kako se situacija razvijala, hrvatski mediji su pokušali da preusmere pažnju na druge „novosti“. Spominjali su mogućnost da Hrvatska dobije američki raketni sistem HIMARS, iako je isporuka bila u neizvesnosti zbog rata u Ukrajini. Takođe, pominjanje navodnog ustupanja srpskih „migova 29“ Ukrajini došlo je iz ruske propagande, a ne iz stvarne srpske strategije. Teza o „izdaji Rusije“ postala je popularna, ali potpuno neutemeljena.

Sada, kada je Francuska i zvanično potvrdila da Srbija postaje deo „rafal“ kluba, jasno je da će region i dalje biti podložan medijskim igrama i strategijama. U trenutku kada se raspoloženje u regiji menja i vojni kapaciteti modernizuju, važno je sagledati sve aspekte i kritički pristupiti svakom izveštaju. Jer u ovoj igri, često je teško razlikovati istinu od manipulacije.

Srpski „Rafal F4R“

Model: F4.1 Najnoviji model „rafala“ s naprednim avionikom, radarom i mogućnostima integracije sa savremenim naoružanjem.

Radar: AESA radar RBE2 s poboljšanom detekcijom i praćenjem ciljeva. Elektronski sistemi: Napredni EWS s novim senzorima i softverskim rešenjima.

Avionički sistem: Noviji sistemi s unapređenim funkcionalnostima i bržim procesorima. Nabavka: Poboljšani ekrani i unapređeni prikaz informacija.

Funkcionalnosti: Napredne mogućnosti za presretanje, napad i borbu protiv zemlje, povećana preciznost i efikasnost. Upotreba: Idealno za kompleksne misije.

Napredniji SPECTRA sistem s novim komponentama i funkcijama, uključujući poboljšane senzore i tehnike ometanja. Komponente: Napredni RWR, poboljšani IRST, povećani ECM, modernizovani chaff and flare.

Hrvatski „Rafal F3R“

Model: F3 Prethodni model s odličnim performansama, ali manje napredan u odnosu na F4.1.

Radar: RBE2 radar s klasičnim PESA tehnologijama. Elektronski sistemi: Standardni EWS s dobrom zaštitom, ali bez naprednih karakteristika kao F4.1.

Avionički sistem: Solidni sistemi s dobrom funkcionalnošću, ali ne u najnovijoj konfiguraciji. Nabavka: Kvalitetan sistem s mogućim ograničenjima.

Funkcionalnosti: Snažan borbeni avion sposoban za različite misije, ali s manje naprednim karakteristikama. Upotreba: Efikasan za širok spektar zadataka.

Visoko razvijen EWS sistem, ali bez najnovijih poboljšanja. Komponente: Standardni RWR, IRST, ECM, chaff and flare.

Daso Rafal F4.1 predstavlja značajno unapređenje u odnosu na F3R model. Novije tehnologije, poboljšani senzori i veća integracija s modernim naoružanjem čine F4.1 superiornijim izborom za moderne borbene misije. F3R je i dalje vrlo sposoban avion, ali F4.1 nudi veću fleksibilnost, preciznost i sposobnost preživljavanja u zahtjevnim operativnim okruženjima.

Srpski aduti

Raketni sistem FK-3

• Protiv-vazdušni raketni sistem kineske proizvodnje
• Domet: 100 km
• Domet radara: 200 km
• Naoružanje: 4 rakete

Artiljerijsko-raketni sistem „Pancir-S1“

• Protiv-vazdušni artiljerijsko-raketni sistem ruske proizvodnje
• Domet: 18 km
• Domet radara: 40 km
• Naoružanje: 12 raketa i
• dvostruki top 40 mm

Jurišni helikopter Mi-35M

• Jurišni helikopter ruske proizvodnje
• Dolet: 450 km
• maksimalna brzina: 310 km/h
• Naoružanje: topovi 30 mm, rakete S-8 i S-13, vođene rakete AT-6

Višecevni raketni sistem „Tamnava“

• Modularni samohodni višecevni lanser raketa domaće proizvodnje
• Domet: 40 km i 70 km
• Naoružanje: rakete 122 mm i 262 mm, mitraljez 12,7 mm

Izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-95

Bespilotna letelica klase "MALE" kineske proizvodnje

• Dolet: 100 km
• Naoružanje: protivoklopne laserski vođene rakete BA-7, vođenje rakete FT-10, planirajuća bomba FT-7,vođenje bombe GB-7 i GB-4

Kurir/Aleksandar Panić