ČUVARI BLAGA! SVETA CARSKA LAVRA HILANDAR: Na Svetoj Gori rade konzervatori papira i pergamenta, ikona i fresaka, metala, kao i operater digitalizacije

Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori, u Vrtu Bogorodice, živi je spomenik svetske civilizacije gde se i danas, kao i pre mnogo vekova, odlazi po utehu i ozdravljenje i odakle se crpi snaga i duhovnost. Put prema Hilandaru je put ka Gospodu, a vekovi postojanja ne mere vreme, već snagu vere. Ovde se čuvaju naši koreni, naše postojanje, ovde je riznica naše budućnosti.

„Kao kakav muzej, čuva ovo stenovito poluostrvo čitava poglavlja istorije, političke, religiozne, umetničke i opšte kulturne. No, nije samo ta interesantnost starine i prastare životne autentičnosti i dokumentarnosti ono što čini izuzetnu vrednost ovog izdvojenog kraja sveta. Nenadmašna je i naučna (opšta i istorijska posebno) vrednost povelja, rukopisa i knjiga po bibliotekama raznih manastira”, zapisao je hodočasnik, arhitekta, slikar, putopisac, ratnik, avijatičar, humanista, hroničar starog Beograda i jedan od 1.300 kaplara Aleksandar Deroko, koji je pohodio Svetu Goru i Hilandar sredinom prošlog veka.

I mada jesu, kako primećuje Deroko, izdvojeni deo sveta, taj hilandarski mir u stvari je privid, jer u manastiru, s kratkim predahom, vri kao u košnici. Monasima je vreme između molitvi, jutrenja i večernje službe ispunjeno dnevnim poslušanjima. Sada u Hilandaru, koji su u 12. veku osnovali Sveti Sava i njegov otac Stefan Nemanja, Sveti Simeon, živi 54 monaha i osam iskušenika. Njihov broj se posle požara stalno povećava. Kao da je građevinska obnova pokrenula i obnovu bratstva i njegovo uvećanje.

Uz monahe, čuvari neprocenjivog umetničkog blaga manastira Hilandara su konzervatori. Uz preporuku i blagoslov Milivoja Ranđića, direktora Zadužbine Svetog manastira Hilandara, u ateljeu u prizemlju zgrade, gde se nalazi i riznica, razgovaramo sa Željkom Mladićevićem, načelnikom odeljenja Narodne biblioteke Srbije za zaštitu i konzervaciju. Objašnjava nam da u Hilandaru rade konzervatori papira i pergamenta, ikona i fresaka, metala, drveta i drugih upotrebnih predmeta, kao i operator digitalizacije. Željko nas uvodi u svet očuvanja blaga manastira Hilandar.

Skeniranje knjiga

- Konkretno, Narodna biblioteka Srbije ima konzervatore papira različitih struka - kaže Mladićević, koji je inženjer hemijske tehnologije i koji nekoliko puta godišnje dolazi na mesec dana u Hilandar, gde radi kao konzervator papira.

U timu su i ljudi koji su završili primenjenu umetnost, koji su diplomirani konzervatori, ali i majstori. Na primer, Zvonimir Ratković je majstor knjigovezac. Knjigovezac specijalista. U timu konzervatora često budu i biolozi. U timu je i Dejan Vemić iz Zadužbine manastira Hilandara.

- On je arheolog po struci, ali radi kao operater digitalizacije. Njegov posao je skeniranje knjiga, rukopisa, starih fotografija, arhivske građe, periodične štampe... - objašnjava Mladićević.

Inače, u planu je novi sistem digitalizacije u Hilandaru.
Mladićević navodi da se u Biblioteci stare štampane knjige, koja sadrži samo deo primeraka, nalaze hiljade knjiga nastalih od 16. do 19. veka. Najviše je srpskih, ali ima i ruskih, grčkih, bugarskih...

- Faktički, to su knjige, štampane i rukopisne, periodika, arhiv, dokumenta, pisma... Mi iz Narodne biblioteke pokrivamo papir i pergament, dok stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika rade ikone i freske. S njima su i stručnjaci iz Pokrajinskog zavoda iz Novog Sada, koji rade i predmete od drveta, kao što su ikonostasi, dveri.... - objašnjava Mladićević.

Knjiga po čoveku

 U manastiru su angažovani i konzervatori metala. Uglavnom su to stručnjaci iz Etnografskog muzeja, koji pokrivaju oružje, strele, posude, tobolce, stare katance, crkvene i etnografske predmete i još mnogo toga, a deo se često zbog nedostatka prostora čuva u neadekvatnim uslovima.

Mladićević otkriva da se u riznici manastira Hilandara čuva preko hiljadu rukopisnih knjiga iz srednjeg veka.

- Od toga je oko 70 odsto oštećeno, a naša dinamika je da ne možemo da uradimo više od jedne knjige po čoveku po dolasku. Jedan čovek radi maksimalno tri knjige godišnje. Ovde radi nas nekolicina i mi za našeg radnog veka, ceo tim, ne možemo uraditi više od sto knjiga - pojašnjava Mladićević koliko je veliki posao pred nama, ali i koliko je nepregledno bogatstvo manastira Hilandara.

 On kaže da je potreban brojniji tim stručnjaka, da su ih sada četvorica u timu, a da im je neophodna i veća prostorija za rad. U ekipi je, pored Željka, Zvonimira i Dejana, i Pavle Živković, načelnik konzervacije iz Biblioteke Matice srpske. U planu je da se napravi nova riznica, a samim tim i da se proširi radionica, što bi njima uveliko olakšalo posao.

To je sada i naša kuća

- Ovde na Svetoj Gori se radi od ponedeljka do nedelje. Subota je radni dan. Ne radi se nedeljom i praznikom (na crveno slovo). Radni dan u Hilandaru počinje od sedam ujutru i traje do večere, do pet po podne. Imamo pauzu oko 12 sati, kad je ručak. Jedemo s radnicima, neimarima koji rade na obnovi manastira posle požara. Ne obedujemo s monasima, jer monaška trpeza zavisi od službe - govori Mladićević.

 Na Svetu Goru je prvi put poslom došao 2007, kako kaže, sa starom gardom iz Narodne biblioteke.

- Od 2007. svake godine idem u manastir jednom ili dva puta. Prekid je bio jedino 2020. godine zbog kovida. To je za mene posebna priča. To nije teren. Hilandar je nama postao druga kuća. Nama je tri puta godišnje po mesec dana malo - iskren je nasmejani Željko Mladićević.

Ima nešto, kako reče Deroko, u ovom izdvojenom kraju sveta, za koji je napisao da „kad čovek pođe jednom tamo, ne može da ne dođe ponovo”.

Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori, u Vrtu Bogorodice, živi je spomenik svetske civilizacije gde se i danas, kao i pre mnogo vekova, odlazi po utehu i ozdravljenje i odakle se crpi snaga i duhovnost. Put prema Hilandaru je put ka Gospodu, a vekovi postojanja ne mere vreme, već snagu vere. Ovde se čuvaju naši koreni, naše postojanje, ovde je riznica naše budućnosti.

Riznica manastira

Rukopisne knjige

Na prvom spratu riznice manastira Hilandara nalaze se rukopisne knjige koje datiraju od 12. do kraja 19. veka. U depou rukopisnih knjiga, kako nam je pedantno i pouzdano naveo monah Simeon, rizničar, imamo ukupno 1.265 jedinica građe, od toga 943 ćirilična rukopisa, 241 jedinicu grčkih rukopisa i 81 jedinicu stare srpske štampane knjige. Od toga šest je inkunabula (najstarije štampane knjige, nastale pre 1500. godine). Nedavno je manastir kupio od jednog Grka srpski rukopis iz 16. veka. Kako je završio kod njega, ostaće tajna.

Dragulji iz daleke prošlosti

Najlepše stare srpske rukopisne knjige

Najstarije i najvrednije što sam radio je stihirar, rukopisna knjiga iz 12. veka koja je bila vlasništvo Svetog Save. On je taj stihirar koristio u molitvama. Nalazi se u riznici Hilandara - priča s ponosom načelnik Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije.

Radio je, kaže, na konzervaciji retko lepe povelje Ivana Groznog, koja se takođe čuva u prebogatoj riznici Hilandara, konzervaciji povelje Vuka Brankovića...

- Radili smo vrlo lepe, najlepše stare srpske rukopisne knjige. Konzervaciju i restauraciju Izbornog jevanđelja Nikole Stanjevića, Četvorojevanđelje patrijarha Save iz 14. veka i Jevanđelje monaha Romana iz 1337. godine. To su naši dragulji. Pored Miroslavljevog jevanđelja, to su najlepše ukrašene knjige u riznici srpskog srednjeg veka - objašnjava Mladićević.

Uglješa Balšić - Dejan Ignjatović