DRAGOMIR KRIVOKUĆA, ARHITEKTA I RUKOVODILAC OBNOVE HILANDARA: Plan je i želja da se skele skidaju na leto
Odmah posle požara 2004. počela je obnova manastira i očekivanja su da će skele do sredine 2025. godine biti uklonjene sa zidina manastira. Kako kaže Dragomir Krivokuća, arhitekta i rukovodilac obnove Hilandara, zajednička je želja da na manastirskim zidinama nema skela i kranova. Ipak, kompletna obnova i rekonstrukcija neće biti završene ove godine iz više razloga.
- Pre svega, važi čitaoci moraju da znaju da je Hilandar formalno grčki manastir i da podleže grčkim zakonima i grčkom zavodu za zaštitu spomenika. Svi naši zavodi i ustanove kulture koji rade u Hilandaru imaju određena ograničenja u radu i pristupu i mi zavisimo od uslova koje izdaje nadležni grčki zavod i odobrenja koja oni izdaju i kontrolišu - pojašnjava Krivokuća.
Snimljeno stanje
I mada je rad donekle ograničen i uslovljen saradnjom s grčkim vlastima, plan obnove i radova, naravno, postoji. Plan o obnovi Hilandara urađen je neposredno posle požara. Prvo je snimljeno stanje, a onda i napravljen opšti plan obnove, koji je obuhvatio projekte rekonstrukcije objekata posle požara, rekonstrukcije i sanacije objekata koji nisu goreli, a ugroženi su zbog godina i zuba vremena, izgradnju nove i unapređenje postojeće infrastrukture svih vidova i vrsta, kao i unapređenje manastirske ekonomije.
- Krenuli smo od toga da su posledice požara najbitnije i najhitnije kako bi se vratili uslovi za život manastirskom bratstvu, a uz to se radilo na otklanjanju tih posledica i na drugim projektima i aktivnostima. Pre svega na novoj, većoj i daleko uslovnijoj riznici, kao i na unapređenju manastirske ekonomije, odnosno prostora od manastira do mora. Treba da učinimo da je manastir što je moguće više samostalniji, da može da opstane i da mu obezbedimo neku sigurnost u budućnosti. Tu su projekti razvoja maslina, maslinovog ulja, vinograda, voćnjaka, bašti, segmenti koji su se tu predvideli - objašnjava Krivokuća.
Procene
Taj prostor od manastira prema moru sa njegove severne strane sad je pokriven infrastrukturno - postavljeni su protivpožarna zaštita, struja, voda, navodnjavanje, telefon i sve ono što omogućava razvoj tog prostora i doprinosi održivosti manastira.
- Procene kad će se završiti obnova i radovi u stvari su vezane za odgovor na pitanje šta je cilj. Radova će biti posle formalne obnove od požara. Prvi korak ili skidanje skela u samom manastiru i sa manastirskih zidina i završetak obnove od požara u najvećoj meri su planirani za ovu godinu. Međutim, imaćemo radove na riznici. Imaćemo ne tako brzo i radove na samoj Sabornoj crkvi, gde treba da se rade prozori. Jednostavno, zamah radova koji su pokrenuti požarom treba iskoristiti da se uradi nešto što nije direktno gorelo i što nije direktno oštećeno - najavljuje Krivokuća.
Da li će uspeti u planovima, zavisi od mnogo faktora. Radovi su dosta ograničeni i zbog nedostatka radnika.
- To se od 2018. godine ekstremno mnogo oseća. Nama je te godine gotovo polovina radnika otišla u zapadnu Evropu. To su sve bili iskusni radnici, obrazovani, školovani za poslove koje su u Hilandaru radili, jer jako je malo ljudi koji znaju neke pozicije koje mi na Svetoj Gori imamo. Recimo, pokrivanje krovova kamenim pločama. Danas ne postoji radnik u Srbiji koji to ume da uradi na svetogorski način. Svi su učili u Hilandaru. Ogromna je potreba za tesarima, kojih je u Srbiji veoma malo, a posebno onih koji umeju da rade primarne drvene konstrukcije, kako međuspratne, tako i bondručne zidove, santrače i druge drvene konstruktivne elemente predviđene radovima na obnovi. Takvih majstora, koji rade rukama, sve je manje i mi imamo ozbiljnih problema poslednjih šest godina. Dinamika radova i produžetak rokova zavise nam i od toga. Nemamo dovoljno kadra koji je spreman za duže angažovanje, jer veliki broj dobrovoljaca ili radnika za platu koji su spremni da dođu da rade na kratke periode je veoma teško i zahtevno uposliti. Jednostavno, ne možete napraviti dinamiku i plan rada kada nemate jasnu sliku ko će, kada i na koliko biti angažovan a da u međuvremenu ne odustane, pomeri i time razbije ceo plan - objašnjava Krivokuća.
Izazovno i komplikovano
Rukovodilac obnove Hilandara na kraju podvlači da je „svaki rad na rekonstrukciji izazovan i komplikovan jer se radi na nečemu što je neko pre toga stvorio, a na šta su vreme i vremenski uslovi uticali”.
- Veoma je važno dobro utvrditi stanje i probleme s kojima se suočavate, a opet uvek može biti iznenađenja, pogotovo kod objekata starih nekoliko vekova i nekoliko puta u tom periodu rađenih i popravljanih - zaključuje Dragomir Krivokuća.
Uglješa Balšić - Dejan Ignjatović
