OPERACIJA "ŠVARC": Sutjeska - bitka svih bitaka, koja je donela konačnu pobedu partizanima (FOTO)

Bitka na Sutjesci ili operacija „Švarc” (Crno), koja se vodila od 15. maja do 15. juna 1943. godine na tromeđi Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, po razmerama, ali i ishodu, presudna je za partizansku borbu u Jugoslaviji.

Borba prsa u prsa

Neposredni komandant fašističkih snaga u operaciji „Švarc”, general potpukovnik Rudolf Liters, nekoliko dana po završetku operacije, zapisao je da je „tok borbi pokazao da su komunističke snage pod Titovom komandom odlično organizovane, vešto vođene i da raspolažu borbenim moralom koji izaziva čuđenje, da im je komandovanje bilo izvanredno dinamično...”

„Uvek im je polazilo za rukom da izjednače svoj nedostatak teškog naoružanja i da, koristeći se mrakom, maglom i kišom, dođu do odstojanja bliske borbe - prsa u prsa - pri čemu su se pokazali kao fanatični, krajnje uporni, dobri borci, koji odlično poznaju planinsko zemljište”, zapisao je Liters, odajući vojničko priznanje Titovoj vojsci, ali i tražeći opravdanja za neuspelu i dugo pripremanu ofanzivu.

U prvoj polovini marta general Aleksandar Ler napravio je plan operacije „Švarc”. Adolf Hitler ga je 31. marta odobrio polazeći od toga da „posle uništenja Titove komunističke države treba pristupiti uništenju organizacija i oružanih snaga Srpstva pod komandom Draže Mihailovića, da bi se obezbedila pozadina u slučaju neprijateljskog iskrcavanja na Balkan”.

Za operaciju „Švarc” angažovano je sedam ojačanih divizija sa oko 127.000 vojnika, koje je podržavalo sedam do osam pukova artiljerije, nekoliko tenkovskih bataljona i oko 160 izviđačkih i borbenih aviona.

Nasuprot njih, operativna grupa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije imala je oko 18.000 boraca, uz koje se nalazilo oko 3.500 ranjenika. Sama Sedma SS divizija „Princ Eugen”, s nešto više od 20.000 vojnika, bila je brojnija od glavnine snaga NOVJ.

Telegramom br. 3860 koji je 14. marta u 19.40 upućen Prvoj brdskoj diviziji, tačno u ponoć počela je operacija „Švarc”. Nastupanje fašističkih snaga kod Bijelog Polja, Mojkovca i Kolašina u Vrhovnom štabu je, u prvi mah, ocenjeno kao jači napad neprijatelja. Greška.

U toku prvih dana operacije „Švarc” Nemci su uspeli da povežu jedinice na veoma dugačkom frontu i da, osloncem na italijanske garnizone u Pljevljima, Bijelom Polju, Kolašinu, Podgorici i Nikšiću, organizuju široki obruč oko snaga NOV u Sandžaku i Crnoj Gori.

„Neprijateljska akcija ima karakter ofanzive”, javlja 17. maja Vrhovnom štabu Koča Popović, komandant Prve proleterske divizije.

Dolazak engleske misije

Josip Broz 18. maja odlučuje da odustane od prodora u Srbiju, sve jedinice i ranjenike pod udarima nadmoćnog neprijatelja vraća na zapad, u Bosnu. Broz se nada brzom izlasku iz obruča.

Vrhovni štab je 20. maja napustio Đurđevića Taru i premestio se kod Crnog jezera, u podnožje Durmitora. Tu se se zadržali do 28. maja, kad je u Vrhovni štab stigla prva šestočlana engleska vojna misija.

Zbog neuspeha na frontu kod Foče, uz prodor neprijatelja na svim frontovima, Vrhovni štab je prisiljen da traži novi izlaz iz sve jačeg obruča. U Vrhovnom štabu 26. maja su i komandanti Prve i Druge proleterske divizije Koča Popović i Peko Dapčević, koji vrhovnom komandantu podnose raport o stanju na frontovima. Tito donosi odluku da se cela grupacija, s glavnom bolnicom, usmeri za proboj preko Pive, Vučeva i Sutjeske.

Podržavani artiljerijom i avijacijom, 29. maja Nemci uspevaju da izbiju na Vučevo, tada su posle krvavih borbi uspeli da potisnu iznurenu i desetkovanu Prvu majevačku brigadu. Na Vučevo izbijaju bataljoni Šeste istočnobosanske brigade, kao i ostaci Majevačke brigade i Nemci su u borbi prsa u prsa do noći zbačeni s Vučeva. Pusta visoravan između Pive i Sutjeske ostala je u rukama partizanskih jedinica i poslužiće kao operativna osnova u daljem probijanju iz obruča preko Sutjeske i Zelengore. Ta krvava bitka za Vučevo pokazaće se kao presudna za celu ofanzivu.

Nemci su sada nastojali da čvrsto zatvore dolinu Sutjeske. Naređenje je da se sa svim snagama zaposedne položaj u dolini reke i po svaku cenu spreči prodor partizana preko reke. Već 2. juna kod Mratinja žestoko su se sukobile Sedma krajiška, Deseta hercegovačka i Četvrta proleterska sa snagama divizije „Princ Eugen”. Teško je stradala Deseta hercegovačka brigada na padinama Bioča i Magliča. Primorani su na povlačenje. Ponovo je zapretila opasnost da Nemci izbiju na Mratinje.

Već 3. juna u kanjonu Pive Vrhovni štab je uvideo da je položaj grupacije NOV s bolnicom „vanredno težak” ne samo zbog izvlačenja i spasavanja ranjenika već i samih jedinica, koje žestoko stradaju u borbama s nadmoćnim neprijateljem, koji neprekidno dobija sveže snage.

Vrhovni štab donosi odluku da se partizanske snage podele. Prva i Druga proleterska s Vrhovnim štabom idu preko Sutjeske. Treća udarna i Sedma banijska divizija da se, sa preko dve hiljade ranjenika i tifusara, probijaju u Sandžak. Ova odluka pokazaće se kobnom za stotine, pa i hiljade ranjenika i tifusara.

Podeljene snage

U potrazi za izlazom iz obruča, podeljene snage pokušavaju prodor, ali bezuspešno. Golgota u kanjonu Sutjeske kao da tek počinje. Partizanska vojska nalazi se pred slomom. Prva i Druga ne uspevaju da se probiju, prvi ne mogu preko Sutjeske, dok drugi ne izbijaju na Košur. Ginu na svakom koraku. „Od 65 drugova s kojima sam došao na položaj, ostalo je svega 20. Naredne noći poslao sam izveštaj da su pogunula još trojica. Sada nas je svega 17!”, izveštava komandir čete Druge proleterske divizije.

Partizanske jedinice jedva izmiču uskim koridorom. Danima ih štiti Dalmatinska brigada. Na početku Bitke na Sutjesci imali su 1.602 borca, na kraju manje od 900. Na Sutjesci ih je palo 715.

Jedinice NOV i ranjenici sabijeni su sada na 35 kilometara od kanjona Pive, do vrhova Zelengore. Potpuni slom kao da je neizbežan. Komandant Liters je u to uveren. On 10. juna naređuje: „Nijedan čovek sposoban da nosi oružje ne sme živ napustiti obruč.”

Međutim, Koča Popović, komandant Prve proleterske divizije, ispostaviće se bez odobrenja Vrhovnog štaba, donosi naredbu koja će odlučiti ishod Bitke na Sutjesci. Koča je odlučio da pokuša proboj preko Balinovaca. U zoru 10. juna Prva proleterska, gladna, izranjavljena i iscrpljena, stala je u jednu vrstu. Ušančeni, čekaju ih dva bataljona 369. Legionarske divizije.

Nemački komandant snaga na Balkanu Aleksander Ler za ovaj udar kasnije će reći: „Jedan besni napad partizana, koji je pogodio dva bataljona 369. divizije probio je i ovaj front.”

Koča Vrhovnom štabu odmah javlja da je obruč probijen, da za Prvom proleterskom odmah krenu i ostale snage, ali iz Vrhovnog štaba stiže depeša: „Mi nećemo dolaziti kod vas, niti nameravamo da krećemo u vašem pravcu.” Broz ubrzo uviđa grešku i polazi za Prvom proleterskom, jer drugog izlaska iz obruča nije imao. Zameraće Koči da je pobegao, ostavio drugove, ali su borci znali da je ta odluka bila spasonosna. Za Prvom proleterskom krenule su Druga proleterska i Sedma banijska divizija.

Na drugoj strani prevoja, na Ljubinom grobu, Druga četa Trećeg bataljona Četvrte crnogorske proleterske brigade šalje poruku Vrhovnom štabu: „Dok god budete čuli na Ljubinom grobu pucanje naših pušaka, Nemci neće proći. A kad toga ne bude, znajte da na njemu nema više živih proletera.”

Pogibija Save Kovačevića

Pošto je Prva proleterska probila obruč na Balinovcu i dok su trajale krvave borbe na Vučevu i Ljubinom grobu, fašisti su uspeli da zatvore obruč između glavnine snaga NOVJ i Treće divizije, na čijem čelu je Sava Kovačević. Radio-vezom Milovan Đilas 7. juna od Josipa Broza traži odobrenje da posakrivaju teške ranjenike i da krenu za njegovom grupacijom, jer se Treća divizija s ranjenicima ne može probiti iz obruča. Dva dana čekaju odgovor: „Ne možemo ih ostaviti. Ni kao generalni sekretar, ni kao vrhovni komandant, ni kao čovek ne mogu doneti takvu odluku”, odgovara Broz.

Ipak, teški ranjenici su ostavljeni, po vrtačama, pećinama, gudurama da čekaju svirepu smrt. Treća divizija je u agoniji. U opštoj pogibiji Sava Kovačević donosi odluku da još jednom krenu u juriš. Ovaj put preko Sutjeske. Očajnički proboj Treće udarne divizije na ukopane, brojne i dobro naoružane nemačke položaje počeo je u zoru 13. juna. Na čelu je komandant Sava, među prvima i pada. Obruč je na Balinovcu probijen, ali su mnogi partizani, ranjeni i bolesni ostali u klancu Sutjeske. Spasavao se kako je ko znao i umeo.

Partizanske snage su, ubrzo po probijanju obruča na Balinovcu, izbie na put Kalinovik-Foča, proširili koridor za proboj prema Jahorini. Nemci su zvanično 14. juna okončali operaciju „Švarc”. Na poprištu te velike bitke udarne grupe NOV ostavile su više od trećine svojih boraca. U kapitalnoj knjizi „Borci Sutjeske” Viktora Kučana precizira se da su partizani imali 7.543 poginula borca - 6.946 muškaraca i 597 žena.

Fašističke snage su imale ukupno 913 poginulih, 2.467 ranjenih, dok se 2.132 vodilo kao nestali. Tokom trideset dana i noći partizani su se borili protiv osam puta brojnijeg neprijatelja. Sve je bilo protiv partizana: „I najedanput vidimo da se u našoj blizini pored jedne bukve mladi naš hodža klanja - moli se bogu. Tek je od pre nekoliko meseci došao u partizane i ovo mu je ‚najgušća’ situacija, pa se setio, valjda, Alaha. Obratim se Nazoru rečima: ‚Imenjače, vidiš li šta onaj radi, sunce mu jarko! Sad samo ti kao katolik da zatražiš pomoć od boga i pape, a ja od pravoslavnih svetaca, pa da napravimo - opšte bratsko molepstvije’”, zapisao je Vlado Zečević, sveštenik.

Mora biti da su ih bogovi čuli. Borba se nastavila.

Uglješa Balšić