"Pregli smo, gospodaru, bolje no ikad od Kosova!", rekao je Jovan Gutić knjazu Nikoli. Legenda kaže da je u ljutnji slomio čibuk crnogorskom vladaru!
Bože mili čuda velikoga - svima nam je znana ona narodna, koja nam je i u krvi - "Početak bune protiv dahija", a u kojoj se veli kako srpska raja ne može više trpeti turskoga zuluma, te Karađorđe podiže ustanak. Ali ne znamo da istim rečima počinje još jedna narodna o čoveku koji bi prvak još jednog srpskog ustanka protiv Turaka. I u njoj se isto tako veli da raja cvili zbog zuluma. I to uz koleno Jovana Gutića, onog znamenitog među vođama Nevesinjske puške, kneza, koji je danas - zaboravljen.
Nevesinje. S ponosom se letos ovde proslavi 150 godina od izbijanja Hercegovačkog ustanka. Sjatiše se mnoge visoke zvanice i iz Srbije i iz Srpske. Dočekao grad da se naveliko o Nevesinjskoj puški priča. A na samo 15 km odavde, od kršnog i dičnog Hercegovca s puškom isklesanog u kamenu, grob je jednog takvog čija puška puče istorijskog 9. jula 1875. Na njega niko ne ide, njemu vence niko ne polaže. S mukom se i da pročitati da pod kamenim krstom počiva Jovan Gutić. Ovde u Zovom Dolu, prostranom selu nevesinjskom, jednom od najvećih.
Iznedri Zovi Do Gutiće slavne - Jovana starog, sinovca mu Mijajla, koji ga nasledi na mestu kneza, Jovana Spasojevog, koji bi mlađi ustanik, Anta, te Simuna Zečevića.
- Gutići su najveća porodica u Zovom Dolu i jedina koja živi u svakom zaseoku. Iz kuće Gutića godinama su bili seoski knezovi. Prvi je bio Jovan, a pošto mu je sin mlad umro, kneževstvo prenese na sinovca Mijajla, čiji su potomci bili knezovi sve do Drugog svetskog rata. Stari Jovan Gutić posebno je značajna istorijska ličnost, učestvovao je i u ustancima Luke Vukalovića (vođa ustanaka u Hercegovini 1852-1862), išao i kod knjaza Nikole na Cetinje - reći će nam novinar Miljan Kovač iz Zovog Dola, koji je i u rodbinskim vezama s Gutićima.
Kad deca sve čuju
Prva potera za Jovanom
Miloš Kešelj, kako pripoveda Proroković, pričao je jedno veče braći u kući zašto su išli na Cetinje, ali nije opazio kako sve deca slušaju. Ona će se nekoliko dana kasnije pohvaliti čobanima, deci Halila Džinovića, kako im je oca darovao knjaz. To će stići do kajmakama Sulejman-bega Bašagića, koji će za kolovođu označiti starog Jovana Gutića, te narediti juzbaši zaptijskom da mu Jovana, živa ili mrtva, dobavi u roku od 24 sata. Zaptije na Mitovdan 1874. upadaju u Zovi Do, odakle im Jovan izmiče u planinu Glog. Zapucaju uz pretnju knezu Mijajlu i seljanima da će ih sve povezati i u Kasabu oterati ako ne uhvate Jovana. Narede mu i da iskupi seljane u hajku. A Mijajlo seljanima poruči da čeljad isprate kud ko zna, pa da svi zajedno poteraju zaptije. Tako i bi, diže se narod, te zaptije pobegoše u Kasabu iliti Nevesinje.
- Stari Jovan Gutić najviše se slušao i poštovao. Da je Jovan bio prvi početnik i narodni ljubimac, to se najbolje vidi iz narodne pesme - zapisaće Nevesinjac i istoričar Risto Proroković, koji će godinama kasnije, po kazivanju još živih svedoka ustanka, napisati delo "Nevesinjska buna 1874. i početak ustanka u Hercegovini 1875. godine", čiji reprint u ovoj, jubilarnoj godini objavljuje Udruženje Nevesinjaca u Beogradu u knjizi "Nevesinjska puška - pucanj koji odjekuje vijekovima".
Kao knez velikog sela, Jovan Gutić biće među istaknutim prvacima i kod crkve u obližnjem Biogradu, gde će na Malu Gospojinu 1874. pasti dogovor da dižu ustanak. Upravo on će potom predvoditi tročlanu delegaciju Hercegovaca koji će krenuti na Cetinje kod knjaza Nikole po blagoslov i pomoć. A koje nikad zvanično neće dobiti. Kad ih knjaz upita: "Zar su tako pregli Nevesinjci da se pokolju s Turcima usred Hercegovine?", kako piše Proroković, Jovan Gutiće će knjazu:
- Pregli, gospodaru, bolje no ikad od Kosova!
Pa će još kazati:
- Samo te molimo, nemoj nas vratiti brez pomoći i tvog blagoslova, a za ostalo što nam Bog da. Ako bude njegova volja da se oslobodimo, onda mi, stari, ne žalimo što ćemo izginuti, barem će naša đeca proživjeti u slobodi. Ako li ne bude božja volja, a ono, bolje nam je da izginemo i mi i đeca, no da vječito robujemo prokletom Turčinu.
A legendu o ovom sastanku ispričaće nam baš kod crkve u Biogradu nam Radmilo Grubačić, potomak istaknutog ustanika Tripka Grubačića:
- Knjaz je pušio cigare na čibuk, dužine 20 cenata. I Jovan Gutić mu je, kad mu se smrklo, trgnuo taj čibuk i slomio. Tad je knjaz uvideo da nije šala s Hercegovcima.
Međutim, nauka to ne može da potvrdi.
- Za to nema dokaza. Ali je tačno da je Jovan Gutić, kao istaknuti prvak, najčešće bio u delegacijama koje su išle kod knjaza Nikole na Cetinje - reći će nam istoričar Boško Buha, praunuk ustaničkog prvaka Tripka Buhe (Buve).
Upravo Jovan Gutić biće jedan od najviđenijih Hercegovaca koji su od Nikoljdana 1874. do Spasovdana 1875. bili u Grahovu, u Crnoj Gori. Tu ih je primio knjaz Nikola kad su se sklanjali od Turaka, koji saznaše da se narod na oružje sprema. Vratiće se tek kada im austrougarski car Franjo Josif, na molbu knjaza, isposluje amnestiju kod sultana.
Unuka Gospava
Zaklale je komite
"Ovde počiva Rab božji Jovan Gutić, umro 1892. g. I počivaju kosti njegove familije i supruga Milica i unuk Obrad i unuka Gospava, umrla 1919. g. Na pravdi boga pogibe. Spomen podiže 1919. Anđa", natpis je koji dešifrujemo uz pomoć Miljana Kovača, koji nam veli:
- Jovan Gutić imao je sina Živka i dve ćerke. Unuku Gospavu ubile su 1919. komite, što je u ovim krajevima bio opšti naziv za razne odmetničke i pljačkaške bande između dva svetska rata. Navodno, Gospava, čiji je nadimak bio Goja, bila je u vezi sa nekim žandarmom, a žandarmi su jurili te komite. Čak postoji priča da su žandarmi svratili u njenu kuću, da je ona tad pogledala kroz prozor i videla kako brdom na konjima idu neki naoružani ljudi. Navodno je rekla: "Kuda su pošli naši puškari?", misleći da su lovci. A žandarmi su pogledali i kazali: "Nisu to puškari, to su komite", pa otišli za njima, ubili nekoliko, a neke uhapsili, nakon čega komite unoć dolaze i kolju Goju u majčinom krilu.
I tog 9. jula (po novom kalendaru) 1875, kada će u Krekovima opaliti nevesinjska puška, pucaće i Jovan Gutić. Sa Kikom Stevanovićem i Dragićem Radovićem i još 80 ljudi pohita Jovana da spasava Tripka Grubačića, za koga čuše da su ga Turci opkolili. Biće to puškaranje usred nekropole od čak 462 stećka, koja je u nekadašnjoj Jugoslaviji bila najveća. Po Srbe nikakve štete biti neće, a Turci će s bojnog polja otići bez jedne glave.
- Samo nekoliko dana nakon bitke na Krekovima odigrala se velika bitka na Zovom Dolu, koja je opevana i u pomenutoj epskoj pesmi "Boj na Zovom Dolu" - Miljan će.
Jovan Gutić preminuo je 1892. Direktnih potomaka odavno nema. Ali Gutića najbližih mu, od rođene braće, ima. Ulazak u Zovi Do ne može bez kafana. Desno je ona Mihaila Gutića, potomka kneza Mijajla. Pored njom otac mu Slobodan, kome ovaj knez beše čukundeda.
- Po pričanju naših starih, Mihajlov otac i Jovan stari bili su braća. Jovan je kneževstvo preneo na Mijajla, pa je nastavio moj pradeda Gligor, dok se deda Boža nije u to mešao - reći će nam Slobodan.
Ustanak je, veli, zataškavan za vreme Tita, malo se o tome pričalo, a opet se i zna o precima na koje je ponosan.
- A i sam sam bio dobar potomak i ratnik. U poslednjem ratu sam komandantu naše Nevesinjske brigade, zajedno sa kumom, jagnje s ražnja skinuo i odneo na položaje - smeje se.
Prekoputa, pa malo naviše opet kafana. Nekadašnja "Panorama". Opet bila Gutića. To im je u krvi. Gde će kuća pored glavnog puta bez kafane? I kuća i kafana danas su pod katancem. Pomrli i raselili se potomci Jovanovog brata Ćetka. U Beogradu je Miloš Gutić, čiji je otac Manojlo bio pljunuti kršni Jovan Gutić stariji. Čak i ona Jovanova slika, izbledela od reprinta i vekova kroz koje je prošla, jasno govori da krv nije voda i da su te crte lica u genima ovih Hercegovaca. Pa čak i Manojlova kosa i brkovi bili su nalik onoj slavnog pretka mu.
- S ponosom nosim prezime Gutić. Iako sam daleko od moje Hercegovine, iako više nikoga nema u Zovom Dolu od najuže porodice, ne zaboravljam ko smo i ko su nama i Jovan i Mijajlo Gutić. Nadam se da će, konačno, dobiti i zasluženo mesto u kolektivnom pamćenju i poštovanju - kaže Miloš.
A odmah iza Gutića kuća, s iste strane puta, izdignuto na brdu je groblje. Ako ne znaju oni kojima su posao venci za godišnjice naše istorije...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
