POVRATAK FARAONA! VELIKI MUZEJ EGIPTA: Vreme je da se blago jedne grandiozne civilizacije vrati kući

Nedaleko od Velikih piramida, na ivici pustinje Gize, otvoren je Veliki muzej Egipta - najveći muzej na svetu posvećen jednoj jedinoj civilizaciji. Posle decenija planiranja, raskošnog građevinskog poduhvata, političkih turbulencija i tehnoloških izazova, Kairo je dobio svoje najmoćnije svedočanstvo državne vizije: monumentalno zdanje u kom se sada nalazi oko 100.000 artefakata, od prvih dinastija do poslednjeg daha faraonske moći.

Najambiciozniji projekat

Troškovi projekta procenjuju se na više od milijardu dolara. Kompleks zauzima skoro pola miliona kvadratnih metara, što ga čini jednim od najvećih kulturnih objekata ikada podignutih. Ovoliki prostor nije luksuz - on je nužnost. Jer Egipat je posedovao toliko blaga da je vekovima morao da ga drži po depoima, zatvorenog za javnost, rasutog kroz galerije, skladišta i nekoliko institucija.

Veliki egipatski muzej (Grand Egyptian Museum) taj raskid s prošlošću ispravlja: prvi put sve epohe Egipta predstavljene su na jednoj lokaciji, hronološki, prostorno i tematski. Umesto gomilanja eksponata, uvedena je savremena muzeološka logika: veliki narativi, tematske celine, interaktivne tehnologije i, naravno, monumentalnost kao vizuelni i emotivni doživljaj.

Centralno stepenište zamišljeno je kao procesija kroz vreme: tu je niz faraonskih statua postavljenih tako da stvaraju osećaj ulaska u kraljevsku aleju. Svaki komad kamena, bronzani detalj i hijeroglifski znak vodi posetioca starim dolinama, svetim hramovima i tišini grobnica u Dolini kraljeva.

U specijalno kontrolisanim salama nalaze se faraonski sarkofazi, zlatni kovčezi, drvene pogrebne komore i mumijski ostaci. To nisu eksponati - to su ljudi koji su nekada upravljali svetom. Preciznom svetlosnom dramaturgijom kreiran je utisak svetilišta, a ne vitrine. Nema senzacionalizma, nema trivijalizacije smrti. Egipat je smrt poštovao kao prelaz, a muzej taj odnos prenosi i publici.

Kustoski tim naglašava da se nije želelo da „izloži mumije radi turističkog utiska”, već da prikaže religiozni i kulturni koncept zagrobnog života koji je oblikovao Egipat. Sarkofazi ukrašeni zlatom i lapis lazulijem, pogrebne maske, amuleti, ritualni predmeti - sve to otkriva kako su faraoni zamišljali put u večnost.

Tutankamonovo blago

U srcu muzeja nalazi se najdragoceniji segment - kompletna zbirka Tutankamonovih artefakata, prvi put objedinjena na jednom mestu. Više od 5.000 predmeta, uključujući zlatnu pogrebnu masku, tron, kraljevske kočije, nakit, oružje, figurice, balsamovanu opremu - sve ono što je Hauard Karter otkrio 1922. godine u Dolini kraljeva, sada dobija monumentalnu prezentaciju, dostojnu svog istorijskog značaja.

Tutankamon, dečak-faraon koji je vladao kratko i umro mlad, postao je globalna ikona zahvaljujući blagu iz svoje grobnice - ne samo zbog zlata i dragulja, već zbog uvida koji njegovi predmeti daju u zanatsku veštinu, religioznu simboliku i svakodnevni život egipatske elite: „Da je Tutankamon živeo duže, možda ne bismo imali ovoliko blago. Ali sudbina je htela da njegova kratka vladavina ostane besmrtna.”

Pored Tutankamona, posetioci će videti originalne faraonske ratne kočije, ogromne statue, fragmente hramova i obeliske, čije površine blistaju pod svetlom muzeja kao pod zracima egipatskog sunca. Osvetljenje, akustika i postavka stvaraju utisak hramovnog kompleksa, a ne savremene institucije.

Otvaranje muzeja pokrenulo je i snažan međunarodni kulturni poziv: vraćanje egipatskih artefakata koji se nalaze u stranim muzejima. Egipat je ponovo zatražio povratak najznačajnijih izvezenih dragocenosti. Dr Zahi Havas, najpoznatiji egiptolog današnjice, povodom otvaranja muzeja je izjavio: „Mi ne tražimo samo predmete. Mi tražimo povratak dela naše duše. Ovi artefakti nisu trofeji, nego živi simboli Egipta.”

Najveće pljačke egipatskih artefakata u istoriji: Bitka za nasleđe faraona

Kad se govori o staroegipatskom blagu, teško je razdvojiti fascinaciju od gorčine - gotovo da ne postoji zemlja čije je nasleđe sistematski opljačkano kao egipatsko. Pljačke nisu počele s modernim pustolovima i kolonijalnim silama - grobnice su bile mete još u antičko vreme. Ali ono što se dogodilo od kraja 18. i tokom 19. veka promenilo je sudbinu egipatske baštine.

Evropski konzuli u Otomanskom carstvu, trgovci, avanturisti, „istraživači”, zatim arheološke ekipe koje su radile pod zastavama velikih imperija - svi su, u ime „nauke” i „civilizacije”, odnosili dragocenosti bez prava povratka. Grobovi su otvarani dinamitom, hramovi seckani blok po blok, statue odvožene brodovima pravo u muzeje Pariza, Londona, Berlina, Rima... Jedan istoričar finu ironiju sumira rečima: „Evropa je otkrila staroegipatsku nauku - tek nakon što joj je odsekla krila.”

Najdramatičniji primer je kraljevska nekropola u Dolini kraljeva, gde je veliki deo grobnica već u 19. veku bio ogoljen. Misteriozne mreže krijumčara u Luksoru, povezane s lokalnim poglavarima i evropskim diplomatama, izvozile su blago koje danas krasi najelitnije svetske postavke. Sarkofazi, statue boginje Sekmet, svici na papirusu, pa čak i mumije - sve je imalo cenu na evropskim aukcijama. Čak i Carigrad, pod čijom je vlašću Egipat formalno bio, dozvoljavao je mnoge „legalizovane odlaske” artefakata u zamenu za političke i finansijske ustupke.

Ekspedicija Napoleona Bonaparte 1798. godine nije bila samo vojna avantura. Bila je to misija nauke, propagande i kulturnog osvajanja. S vojskom je u Egipat poslato oko 160 naučnika, inženjera, crtača i istoričara - prvu organizovanu arheološku misiju moderne ere.
Oni su merili piramide, kopirali hijeroglife, katalogizovali pejzaže, život i običaje. Plod tog rada bila je monumentalna publikacija „Description de l’Égypte”, enciklopedija koja je Evropi prvi put otvorila svet faraona.

A onda - najčuveniji pronalazak: Rosetski kamen (1799), ključ za dešifrovanje hijeroglifa. Kasnije ga je, kao ratni plen, zaplenila Britanija i odnela u London. I tamo je i danas. Francuska i Britanija tada su započele takmičenje ko će biti „čuvar” faraonskog nasleđa - i ko će ga više izneti iz Egipta. Ova epizoda je označila početak ere evropske egiptomanije - umetnost, moda, arhitektura, pa čak i dekor u salonskim sobama preuzeli su duh piramida, skarabeja i sfingi. Faraoni su odjednom postali kulturni kapital Zapada.

Ivan Čorbić