NOVA OPASNOST! STOTINE ZEMLJOTRESA UGROŽAVAJU HILANDAR: Pucaju zidovi crkava, paraklisa, krst cara Dušana, Milutinov pirg, padaju dimnjaci... (FOTO)

Taman što su, prema planu obnove, poskidane skele, koje su bile postavljene radi sveobuhvatne sanacije Manastira Hilandara posle stravičnog  požara, morale su ponovo da budu vraćene na zidine i krovove kako bi bile sanirane štete od čestih potresa

Huk, pa potres

U Hilandaru je oštećeno čak 48 dimnjaka u različitim nivoima, od kape do celog tela dimnjaka iznad krova. Stradali su i kupola na Crkvi svetog Trifuna kao kameni pokrivači na nekoliko konaka. Oštećeni su Milutinov pirg, Grobljanska crkva, paraklis Pokrova Presvete Bogorodice, konak na Jovanjici, krst  cara Dušana. Od čestih potresa oštećeni su prozori na sabornom Hramu, paraklis Svetog Nikole... Taman što su, prema planu obnove, poskidane skele, koje su bile postavljene radi sveobuhvatne sanacije Hilandara posle stravičnog požara koji je planuo 4. marta 2004. godine, morale su ponovo da budu vraćene kako bi bile sanirane štete od čestih potresa.

- Najpre se čuje jak zvuk, kao da prolazi neko teško vozilo, a zatim najčešće sledi potres. Toliko se bratstvo naviklo na učestale zemljotrese da možemo sada sasvim precizno da pogodimo koliko je rihtera bila jačina - rekao je za Kurir monah Simeon uoči Bogojavljanja.

Monah Simeon ističe da je lane samo u jednom danu bilo čak 42 potresa tla.

Najjači potres pogodio je grčko poluostrvo prošlog juna i kako je saopštio Evropsko - mediteranski seizmološki zavod zemljotres je bio jačine 5, 2 stepena po Rihterovoj skali. Zemljotres je pogodio zapadnu obalu Svete Gore, nedaleko od manastira Dohijar i Konstamonit, na oko 10 do 15 kilometara južno od srpskog manastira Hilandar. Od tada tlo se ne smiruje.

Seizmolozi objašnjavaju da je grčki "treći prst" trusno područje i da o tome postoje zapisi i u svetogorskim manastirima. Stručnjaci navode da velika većina takvih potresa, ipak, nema rušilački karakter. Celo to područje je, kako navode, izrazito trusno i proteže se sve do Izmira u Turskoj, a sve je to posledica "naponskih stanja uslovljenih međusobnim kretanjem evro - azijske i afričke ploče". Potvrđuju iskustvo monaštva sa Svete gore da se potresi "najave" - tutnjavom.

Epicentar kod Jovanjice

Dragomir Krivokuća, rukovodilac obnove Manastira Hilandara potvrđuje da postoje zapisi o jačim, pa i o katastrofalnim zemljotresima koji su pogađali Grčku.

- Ovo što je nama bliže, poznato je da je zabeležen jak zemljotres na Svetoj gori s početka 20. veka. I jedan iz 1932. godine koji je porušio Jerisos, najveće naseljeno mesto, koje je u blizini Svete gore. Tada je ceo grad srušen. Postoje zapisi da su manastiri tada pretrpeli oštećenja - navodi Krivokuća.

Taj razorni zemljotres koji je razorio Jerisos bio je jačine preko sedam Rihtera.

- Poslednih godinu i po dana, od Petrovdana 2024. godine traje serija zemljotersa na Svetoj gori, gde je veći deo njih skoncentrisan sa epicentrom u blizini hilandarskog pristaništa Jovanjica - navodi Krivokuća.

Luka Jovanjica se nalazi na južnoj obali Svete gore i desetak kilometara je udaljena od Hilandara. Na ovom mestu poklonici koji posećuju Hilandar stupaju na tlo Svete gore. Izuzetak su oni retki koji dolaze kopnom ili oni koji na Hilandar putuju iz Jerisosa odakle isplovljavaju i koriste Arsanu u Hrusiji, na severoistočnoj obali Svete gore. Ipak, najveći broj hodočasnika dolazi brodom iz Uranopolisa i stupa na tlo u Jovanjici.
- Radijus potresa je prečnika pet do šest kilometara, gde je i skoncentrisan najveći broj epicentara zemljotresa. Deo njih se pomera prema manastirima Vatoped i Zograf, ali najveći deo njih je kod Jovanjice. Do sada ih je bilo više stotina, u danu ih je bilo i pedesetak slabijih. Njihova snaga je od jedan, dva do tri Rihtera, ali je bilo i njih petnaestak snage od 4, 5 do 5, 2 stepeni Rihtera - objašnjava Krivokuća.

Pokretanje kupole

I sama tutnjava je zastrašujuća, kao da se nešto ruši.

- Jači zemljotresi su napravili štetu na dimnjačkim kapama, samim dimnjacima, mestima gde su spojevi konstruktivnih i pregradnih zidova... Nekih velikih oštećenja, u smislu urušavanja elemenata nismo imali. Ipak, javile su se na nekoliko paraklisa pukotine na kupolama - na Crkvi svetog Trifuna, na Crkvi svetog Nikole, na Grobljanskoj crkvi Blegovaštenja... Tu su se javila oštećenja koja zahtevaju intervenciju i sređivanje - navodi Krivokuća.

On ističe da ništa od toga nije ugroženo, najugroženiji su bili dimnjaci koji su padali po dvorištu. Svi dimnjaci iz 19. veka, ali i neki koji su kasnije zidanu su oštećeni.

- Prosto su dosta veliki elementi, koji trpe najveću amplitudu i najlakše pucaju. Opasnost od eventualnog težeg oštećenja samog manastira možemo da tumačimo samo kroz praksu. Ako su oni preživeli pre 100 i nešto godina dva zemljotresa preko sedam Rihtera i mi nemamo podatke da je bilo ozbiljnog urušavanja, pretpostavljam da je to tako. Sve ovo što smo mi radili novo, što je rekonstruisano imalo je najminimalnija oštećenja, u smislu da je negde puko malter. Sve je izdržalo potrese, osim odžaka. Ovi stari delovi koji nisu rekonstruisani posle požara su imali na nekim mestima te, takozvane kose pukotine gde je vidljivo da je bilo sleganja ili pomeranja temelja, ali ni to ništa nije ugroženo u smislu da će se srušiti u nekom trenutku - navodi rukovodilac obnove Manastira Hilandara.

Ipak, sva oštećenja zahtevaju veliko angažovanje, postavljanje skela i angažovanje ljudi, sanaciju freski, kao i stalne popravke.

- Ipak utešno je da ništa nije kritično. Najveće je, recimo, pokretanje kupole na svetom Trifunu koja se pomerila za dva santimetra. Pukla po horizontali i pomerila se dva santimetra. Međutim, i ona je sada stabilna, i neće se srušiti - naglašava Krivokuća.

Istrpeli su Hilandar i njegovi monasi za sve ove vekove požare, pirate, nepogode... Prebrodili su mučno osmanlijsko ropstvo, nadmudrili mnoge zavere, preživeli su u veri i molitvi gotovo zaboravljeni surovo vreme komunizma, pa će u slavu Boga i uz Bogorodicu Trojeručicu, zaštitnicu Manastira i ove zemljotrese izdržati, manastir sačuvati i postojati u vekove vekova.

Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu: To je prostor gde se očekuju zemljotresi

Prostor gde se nalazi manastir Hilandar, sa aspekta geološke građe područja, nalazi se između afričke ploče koja se podvlači pod evroazijsku ploču. To je prostor gde su bili i biće zabeleženi zemljotresi srednjeg intenziteta. To znači iznad pet stepeni, oko pet ili šest stepeni. Veoma retko mogu biti i razorniji. To još nije mesto gde zemljotresi mogu biti jačeg intenziteta. Prema geološkog građi, saznanjima i statističkim podacima, to je prostor na kome se očekuju zemljotresi. Ipak, u geologiji nemamo informaciju kad će biti zemljotres, pa i u područjima gde se očekuju potresi srednjeg intenziteta.

Mesto gde je Hilandar je veoma heterogeno, izgrađeno je od stena kroz koje seizmički talasi veoma brzo prolaze. Tu ima velikih ruptura, starih razloma kroz koje se energija mnogo lakše i brže oslobađa. Ono što je važno zavisi i, kad je na površini, da li ste vi ili zgrada na amplitudi talasa ili se nalazite u njegovoj depresiji. Ako se nađete na amplitudi, tu je razornije.

Sve građevine na Svetoj Gori su urađene od kamena i cigle i neophodno je izraditi mikorseizmičku kartu, koja bi eventualno dala jasniju sliku u kom delu su potresi intenzivniji, a gde nisu.

Uglješa Balšić