70 GODINA UJEDINJENI MUZIKOM! Od prve Evrovizije 1956. učestvovale 52 države, od kojih je 27 pobeđivalo, a samo Džoni Logan i Lorin više puta
Pesma Evrovizije se rodila na inicijativu direktora švajcarske televizije Marsela Bezensona na sastanku u Monaku 1955. kao pokušaj da se Evropa poveže kroz muziku, posle krvavog rata, i okrene saradnji i toleranciji. Takmičenje je još 1951. dobilo naziv Evrovizija, kum je bio britanski novinar Džordž Kempi, a za uzor je postavljen već etabliran festival Sanremo. Program je trebalo da organizuje i kontroliše Evropska unija za radiodifuziju, sa sedištem u Ženevi i tehničkim centrom u Briselu. Tadašnja ideja bila je ujedinjenje različitih nacija i jezika kroz muziku, a taj duh se i danas neguje kroz slogan Evrovizije „Ujedinjeni muzikom”.
U prvom takmičenju u Luganu 24. maja 1956. pevali su predstavnici Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Luksemburga, Belgije i domaćina Švajcarske, i to po dve pesme. Glasala su po dva člana žirija iz svake zemlje, a kontroverza vezana za prvo izdanje novog festivala desila se kad predstavnici Luksemburga nisu mogli da dođu, pa je švajcarski žiri glasao dva puta i doneo svojoj zemlji pobedu. Lis Asija je otpevala pobedničku šansonu „Refrain”, posle čega je postala simbol i ikona Evrovizije do svoje smrti 2018.
Zanimljivo je da je takmičenje pre svega bilo radijsko, jer je malo domaćinstava posedovalo TV prijemnik, ali je prenos pušten i kao televizijski signal.
Prva Evrovizija bila je jedina na kojoj su svi predstavnici pevali po dve pesme, a naredne godine se festivalu pridružile Velika Britanija, Danska i Austrija. Glasanje je postalo javno, svaki izvođač je pevao po jednu pesmu, a takmičenje je održano u Frankfurtu.
Treća Evrovizija je prva koja je održana u zemlji koja je pobedila prethodne godine, a to je bila Francuska.
Jugoslavija je prvi put poslala svog predstavnika 1961. godine, kad je Ljiljana Petrović otpevala kompoziciju „Neke davne zvezde”. Tekst za ovu pesmu napisao je Mika Antić, a Ljiljana je zauzela osmo mesto.
Prvi kolor-prenos 1968.
Prvi kolor prenos desio se 1968. godine iz Londona, gde je pobedila predstavnica Španije Masijel s pesmom „La, la, la”. Naredne godine takmičenje je održano u Kraljevskom pozorištu u Madridu, a za dizajn kompletnog promotivnog materijala i izradu scenografije bio je zadužen nadaleko čuveni umetnik Salvador Dali.
Tada se dogodilo nešto nezamislivo, za šta ni sami organizatori niti žiri nisu bili spremni - predstavnici četiri zemlje imali su isti broj poena na vrhu tabele! Pravilo za ovakvu situaciju nije postojalo, pa su sve četiri zemlje proglašene pobednikom - Velika Britanija, Francuska, Holandija i Španija. Naravno, to je dovelo i do problema oko zemlje domaćina za 1969. koji odlučen bacanjem novčića.
Zbog tog i sličnih nejasnih pravila, koja su dovela u pitanje legitimitet i pravednost izbora, na Evroviziji 1970. nisu učestvovale Austrija, Norveška, Portugal, Finska i Švedska.
Značajnije promene desile su se početkom devedesetih, a kao posledica političkih promena u Evropi, raspada SSSR i SFRJ.
Naime, pojavio se veliki broj novih zemalja koje su želele da učestvuju. Neke su dolazile, neke odlazile, ali su do 2010. kroz Evroviziju prošle sve zemlje Starog kontinenta izuzev Vatikana i Lihtenštajna, tačnije njih 52.
Bilo je u glasanju i politike i dobrosusedskih odnosa, ali je Evropa zaista svake godine u maju bila ujedinjena muzikom, a mnogi izvođači su upravo pojavljivanjem na velikoj sceni iskoristili za globalnu popularnost.
Pandemija sprečila takmičenje
Jedina godina kad Evrovizija nije održana bila je pandemijska 2020, kad je trebalo da se ide u Roterdam, ali je koronavirus to sprečio.
Evrovizija nije bila pozornica samo za evropske izvođače, jer je Međunarodna unija za telekomunikaciju (ITU) dala dozvolu nekolicini zemalja koje geografski ne pripadaju Evropi da se takmiče. Na taj način je omogućeno Izraelu, Libanu i Jordanu s Bliskog istoka, i Maroku, Tunisu, Alžiru i Libiji iz Afrike, a kasnije i Australiji da se takmiče.
Od samog starta Evrovizija je bila stecište najrazličitijih umetnika, koji svoju kreativnost nisu prikazivali samo kroz muziku.
Najveću i najplodonosniju karijeru, pored švedske grupe ABBA, napravila je Selin Dion, koja je trijumfovala 1988. sa pesmom „Ne partez pas sans moi”.
Teško je izdvojiti najzanimljivije i najkontroverznije nastupe kroz 70 godina dugu istoriju takmičenja.
Možda je najveći šamar bila pobeda finske grupe Lordi s pesmom „Hard Rock Hallelujah” 2006. godine. Metal bend je nosio maske čudovišta, mada pesma tvrdog zvuka nije imala posebno „satanistički” tekst kako je ikonografija naslućivala. Ujedno, to je i prvi metal bend koji je odneo pobedu, a tvrdi zvuk najčešće nije bio ono što evrovizijska publika traži.
Verka Serdjučka je 2007. godine bila prvi transvestit koji je nastupio u ovom šouu. Iza dreg performansa stoji umetnik Andrija Danlik iz Ukrajine, a pesma „Dancing lasha Tumbai” i danas je jedan od simbola Evrovizije. Iako je stekla ogromnu popularnost, Verka nije pobedila, već je u Finskoj trijumfovala Marija Šerifović. Ipak, Serdjučka i danas rado učestvuje u revijalnim delovima Evrovizije, a publika je pozdravlja istim gromoglasnim aplauzima i uglas peva njenu pesmu iz 2007.
Treba izdvojiti i nastup Babuški, grupe simpatičnih starica iz ruskog sela Buranovo. Pesma je nosila naziv „Party For Everybody”, a veći deo teksta izvele su na lokalnom jeziku udmurt. Koreografiju je činilo jednostavno tapkanje oko drveta u papučama, ali su bakice osvojile srca publike, bile su favoriti na kladionicama, da bi na kraju takmičenje u Bakuu završile kao drugoplasirane.
Bradata žena
Sledeći neobičan performans o kom se pričalo priredila je Končita Vurst, predstavnica Austrije na takmičenju 2014. u Danskoj. Ona je baladu „Rise like a Phoenix” otpevala u blistavoj večernjoj haljini, s kompletnom scenskom šminkom i frizurom, ali i s bradom. Iako su njene vokalne sposobnosti bile perfektne, a pesma se potpuno uklapala u evrovizijski koncept, veliki deo javnosti ju je nazivao pogrdnim imenima, od kojih je „bradata žena” bio najbenigniji. Tomas Nojvirt, koji se krio pod pseudonimom Končita Vurst, nije napravio zapaženiju muzičku karijeru, ali je postao veliki borac za prava homoseksualaca. Bilo je najava da će biti deo voditeljske ekipe na takmičenju u Beču ove godine, ali se to neće dogoditi zbog poznatog stava Končite Vurst o učešću Izraela na ESC 2026.
Upravo je politika često bila uplitana u muzičko takmičenje, gde joj, realno, nije nikad bilo mesto. Stvar je otišla toliko daleko da je nekim zemljama bilo zabranjivano da uopšte učestvuju.
Prvi put se to dogodilo Libanu 2005. zbog objave da neće emitovati izraelski nastup u direktnom prenosu.
Belorusiji je uskraćeno učešće zbog političke konotacije u pesmi iz 2021, a Rusija se ne takmiči od 2022. zbog „intervencije” u Ukrajini.
S druge strane, Jermenija se sama povukla s takmičenja 2012. jer se Evrovizija održavala u Azerbejdžanu, što se smatralo nebezbednim za njihove učesnike i delegaciju.
Posle početka poslednjeg sukoba u Gazi bilo je mnogo polemike oko toga da li Izraelu treba da se zabrani učešće, ali se to do danas nije dogodilo.
Situacija je eskalirala na takmičenju u Malmeu 2024, kad je holandski takmičar Jost Klajn vređao i/ili udario nekog iz izraelske delegacije, te je diskvalifikovan posle polufinala. Kasnije je utvrđeno da je „sukob” bio tek usputna psovka koju je Jost izrekao, ali je takmičenje za njega bilo gotovo, iako je važio za jednog od favorita.
Nacionalne televizije nekoliko zemalja su tokom prošle i ove godine više puta tražile od EBU da se Izrael izbaci sa Evrovizije. Španija, Irska, Holandija, Slovenija i Island povukle su svoje učešće ove godine, a u nekoliko gradova Evrope organizovani su protesti ispred nacionalnih televizija.
Kontroverze je često izazivao i sistem bodovanja, koji se menjao tokom godina.
Do 1997. godine nije bilo glasanja publike već samo žirija, a od 2009. uvedeno je da polovinu glasova daje žiri, a polovinu publika.
Dok je glasao samo stručni žiri, upadljivo je bilo favorizovanje komšija, pa su sve bivše sovjetske republike davale poene jedne drugima, što je bio slučaj i s bivšim jugoslovenskim republikama, ali i skandinavskim zemljama.
Stvar se nije mnogo promenila ni kad je uveden televouting, jer je logično da će, na primer, hrvatska publika dati maksimalne poene Sloveniji, dok će Norvežani zasigurno podržati Švedsku i slično.
Od uvođenja sistema 50:50, koji su usvojili i lokalni izbori većine zemalja, retko su se podudarali glasovi žirija i simpatije publike, ali se stiče utisak da je publika uglavnom prelamala rezultat u korist svog favorita.
Kladionice retko greše
Što se kladionica tiče, one su retko promašivale. U poslednjih 30 godina samo četiri puta su kladionice omašile pobednika, i to u slučaju El&Niki, Končite Vurst, grupe Moneskin i Nema, koji je potukao višemesečnog favorita iz Hrvatske Bebi Lazanju. Ove godine najveću šansu za pobedu imaju Finska, Grčka i Danska.
Samo dvoje takmičara uspelo je da više puta trijumfuje na Evroviziji. Prvom je to pošlo za rukom Ircu Džoniju Loganu, kad je prvo slavio u Hagu 1980. s pesmom „Whatt Another Year” i drugi put u Briselu 1987. s pesmom „Hold Me Now”. Treću pobedu nije odneo kao izvođač već kao autor pesme „Why Me”, koju je 1992. izvela Linda Martin.
Dve pobede ubeležila je švedska pevačica Lorin, prvi put s pesmom „Euphoria” 2012. i „Tattoo” 2023. godine, i tako postala najuspešniji ženski izvođač na Evroviziji.
Jubilarno 70. izdanje Pesme Evrovizije održava se u glavnom gradu Austrije, u Bečkoj gradskoj dvorani, od 12. do 16. maja, a prijavljeno je 35 zemalja.
Svi pobednici Evrovizije
1956 - Švajcarska „Refrain” Lis Asija
1957 - Holandija „Net als toen” Kori Broken
1958 - Francuska „Dors, mon amour” Andre Klavo
1959 - Holandija „Een beetje” Tedi Sholten
1960 - Francuska „Tom Pillibi” Žaklin Boaje
1961 - Luksemburg „Nous les amoureux” Žan-Klod Paskal
1962 - Francuska „Un premier amour” Izabel Obre
1963 - Danska „Dansevise” Grete i Jergen Ingman
1964 - Italija „Non ho l’eta” Điljolja Činkveti
1965 - Luksemburg „Poupee de cire, poupee de son” Frans Gal
1966 - Austrija „Merci, Cherie” Udo Jirgens
1967 - Velika Britanija „Puppet on a String” Sendi Šo
1968 - Španija „La, la, la” Masijel
1969 - bila su četiri pobednika - Španija, UK, Holandija, Francuska
1970 - Irska „All kinds of Everything” Dejna
1971 - Monako „Un banc, un arbre, une rue” Severin
1972 - Luksemburg „Apres toi” Viki Leandros
1973 - Luksemburg „Tu te reconnaitras” An-Mari David
1974 - Švedska „Waterloo” ABBA
1975 - Holandija „Ding-a-dong” Tič-In
1976 - Velika Britanija „Save Your Kisses for me” Braderhud ov Man
1977 - Francuska „L’Oiseau et l’Enfant” Mari Mirjam
1978 - Izrael „A-Ba-Ni-Bi” Izar Koen i Alfabeta
1979 - Izrael „Hallelujah” Milk end Hani
1980 - Irska „What’s Another Year” Džoni Logan
1981 - Velika Britanija „Making Your Mind Up” Baks Fiz
1982 - Nemačka „Ein bichen Frieden” Nikol
1983 - Luksemburg „Si la vie est cadeau” Korin Ermes
1984 - Švedska „Diggi-Loo Diggi-Ley” Herejs
1985 - Norveška „La det swinge” Bobisoks!
1986 - Belgija „J’aime la vie” Sandra Kim
1987 - Irska „Hold me Now” Džoni Logan
1988 - Švajcarska „Ne partez pas sans moi” Selin Dion
1989 - Jugoslavija „Rock me baby” Riva
1990 - Italija „Insieme: 1992” Toto Kutunjo
1991 - Švedska „Fangad av en stormvind” Karola
1992 - Irska „Why me” Linda Martin
1993 - Irska „In Your Eyes”Nijam Kavana
1994 - Irska „Rock’n’Roll Kids” Pol Harington i Čarli Mekgetigen
1995 - Norveška „Nocturne” Sikret Garden
1996 - Irska „The Voice” Ejmir Kvin
1997 - Velika Britanija „Love Shine a Light” Katrina i Vejvz
1998 - Izrael „Diva” Dana Internešenel
1999 - Švedska „Take me to your heaven” Šarlote Nilson
2000 - Danska „Fly on the wings of love” Olsen braders
2001 - Estonija „Everybody” Tanel Padar, Dejv Benton i 2XL
2002 - Letonija „I wanna” Mari N
2003 - Turska „Everyway that I can” Sertab Erener
2004 - Ukrajina „Wild Dances” Ruslana
2005 - Grčka „My Number One” Helena Paparizu
2006 - Finska „Hard Rock Hallelujah” Lordi
2007 - Srbija „Molitva” Marija Šerifović
2008 - Rusija „Believe” Dima Bilan
2009 - Norveška „Fairytale” Aleksander Ribak
2010 - Nemačka „Satellite” Lena
2011 - Azerbejdžan „Running Scared” El i Niki
2012 - Švedska „Euphoria” Lorin
2013 - Danska „Only Teardrops” Emeli de Forest
2014 - Austrija „Rise like a phoenix” Končita Vurst
2015 - Švedska „Heroes” Mons Selmerlev
2016 - Ukrajina „1944” Jamala
2017 - Portugal „Amar pelos dois” Salvador Sobral
2018 - Izrael „Toy” Neta
2019 - Holandija „Arcade” Dankan Lorens
2020 - otkazano zbog pandemije koronavirusa
2021 - Italija „Zitti e buoni” Moneskin
2022 - Ukrajina „Stefania” Kaluš orkestra
2023 - Švedska „Tatto” Lorin
2024 - Švajcarska „The Code” Nemo
2025 - Austrija „Wasted Love” Džej Džej
KURIR.RS/JELENA KATARINA MITROVIĆ
