Penzioneri iz Paralova, nedaleko od Gnjilana, Živojin Ristić i Stanko Simić, do nedavno su penziju dobijali na kućnu adresu, međutim, nakon uredbe Centralne banke Kosova kojom se zabranjuje platni promet u dinaru, strahuju i zabrinuti su kako će primiti novac od naredne penzije, koja je, kako ističu, mala, a put do Bujanovca dug i puno košta.

Živojin Ristić ima 74 godine i više nije u stanju da sam vozi automobil, a sinovi ne mogu da odustvuju sa posla kako bi ga odvezli do najbližeg mesta u centralnoj Srbiji da tamo primi penziju.

„Ne znam šta ćemo da radimo sa penzijom, jedini izlaz je da platim prevoz i da odem u Bujanovac da je podignem. Sada, koliko se to isplati, neka svako razmisli. Za tih 20 hiljada, ja polovinu treba da dam na prevoz, a ranije mi poštar donese na kućnu adresu. Nisam imao problema nikakavih i nisam se sekirao“, kazao je Ristić za Kosovo onlajn.

Kaže da ima dovoljno godina da bi razumeo koja je namera kosovskih vlasti, a u ovom slučaju je, kako ističe, da se preostalo srpsko stanovništvo odseli sa Kosova.

„Jedina namera im je, kako zamišljaju, i šta žele da urade, da isele srpski narod sa Kosova. Ja jedino takvu nameru njihovu vidim, pošto sa njima ne može se na lep način, dijalogom i običnim govorom, za njih to ne vredi. Njima je jedini cilj da isele srpski narod, a šta će biti dalje videćemo“, kaže Ristić.

Stanko Simić, takođe penzioner iz Paralova, ima 83 godine i ne pamti da se nekada dogodilo da nije mogao da podigne platu ili penziju koju je, kako ističe, mukotrpno stekao. Međutim, nada se da će se dinar „vratiti na Kosovo“.

„Ja se nadam da će dinar da se vrati ponovo. Možda će biti malo natezanja, ali dinar mora da bude vraćen na Kosovo, jer naš dinar postoji dugi niz godina i sigurno ga ne može ukinuti niko. U to sam siguran. Malo će stranci da se natežu kako bi rešili taj problem, ali ja verujem da će taj problem biti rešen“, rekao je Simić.

Na pitanje, šta će učiniti ukoliko do toga ne dođe, Simić odgovara:

„Ukoliko do toga ne dođe, onda nema druge, ili da podižemo u Srbiji ili da se iselimo, masovno iseljavanje, druge nema. Pa kad krenemo masovno da se selimo, valjda će neko staviti prst na čelo i reći, `ne može ovako`“, rekao je Simić.

Istakao je da Srbi na Kosovu od 1999. godine, pa do danas, žive teško, i da jedva preživaljavaju.

„Mučimo se, trudimo se kako bismo nekako zadržali svoje poreklo ili, bolje rečeno, ostali na svojim ognjištima. Kosovske vlasti, ovaj što je sada došao na vlast, Kurti, veće zlo nije bilo, niti će ikada doći. To je čovek osvetnik, koji se sveti susednom narodu, bolje rečeno, i svom narodu. On se i svom narodu sveti, jer pogledajte koliko je nekada ljudi bilo na Kosovu, koliko je danas. Dobar deo i njegovih su otišli. On misli nas da istera, to je tačno, da nema Srbina na Kosovu, ali to biti neće nikada. Uradio je zlo i svom narodu, i njegov narod je otišao. Sada, za penzije, i njegovi puno ispaštaju jer imaju penzije iz Srbije. Imaju isti problem kao mi. To je čovek koji podleže tuđim idejama, jer ja verujem da on ne čini ovo sam, već ga neko savetuje“, rekao je Simić.

U Paralovu, selu udaljenom petnaestak kilometara od Gnjilana, ima oko 35 aktivnih domaćinstava, a meštani se bave uglavnom poljoprivredom.