NEKADA JE OVDE BILO 400 ĐAKA, SAD IH JE SAMO 6! Najteže je kad padne sneg, onda moraju peške! Kako izgleda detinjstvo u praznoj i oronuloj školi (FOTO)

Belo Brdo, udaljeno 20 kilometara od Leposavića a svega nekoliko od Kopaonika, nekada je bio centar kulturnih dešavanja koje su posećivali ljudi iz cele bivše Jugoslavije. Meštani čuvenog rudarskog naselja i dalje ne gube nadu da će jednog dana oživeti staru slavu.

„Ovde su uslovi za rad dosta teži od matične škole zbog udaljenosti pre svega. Đaci putuju, neki i pešače iz svojih sela a neke mi dovozimo. Broj učenika je znatno manji nego ranije, ali se trudimo da deci pružimo znanje i da im ulepšamo detinjstvo. Škola je u lošem stanju. Zidovi su oronuli, spoljašnjost zgrade je dosta oštećena, teren je takođe u lošem stanju”, navela je Antonijević.

Iako možda mnogo teže podnose školske dane, savladavaju prepreke na putu do škole sa kojima se njihovi vršnjaci ne suočavaju, Andrea i Jovan, učenici 6. i 8. razreda ove škole, iako dolaze iz susednih sela, ne traže mnogo. Ono što bi želeli su bolji uslovi u školi i igralište na kojem mogu da provode slobodno vreme.

„Putujem iz sela Leskova do škole u Novom Brdu, dovozi me otac. Najteže je kada padne sneg jer moram pešice. Škola je stara, voleo bih da imamo bolje uslove za učenje”, kaže Jovan.

Andrea, iako kao najveći problem navodi prevoz u zimsklim mesecima, volela bi da škola ima više učenika.

„Dolazim iz Zemanice. Najteže je zbog prevoza, idemo kombijem ali kada padne sneg od rudnika, koji je dosta udaljen od škole, idemo pešice. Volela bih da se škola renovira, i da dođe više učenika kako ne bih bila sama u odeljenju”, navela je Andrea.

Njena majka Snežana kaže da njena najmlađa ćerka, uprkos lošim uslovima pre svega zimi, putuje u školu, isto kao što su njena starija deca nekada, iako je selo udaljeno osam kilometara.

„Imaju đački prevoz, nije toliko loše osim puta posebno zimi. Dešava se da jednu deonicu puta pešače. I moja starija deca su išla u istu školu, jedina je razlika što je bilo više dece”, ističe Snežana.

Dodaje da bi volela da bude kao kada su njeni roditelji išli u školu, kada su one bile pune đaka, da se ljudi vrate u selo, svojim korenima, jer je to svrha života.

„Najviše je ljudi bilo kada su moji roditelji išli u školu, tada su one bile pune. Ja bih volela da se potomci iz porodica koje su ovde živele vrate jer im je zemljište upravo tu, niko to nije niti preuzeo niti prodao. Lepo bi bilo da se vrate i da ovde naprave kuće, jer je na selu ipak najlepše”, kaže Snežana.

Selo koje je prema legendi dobilo naziv po belini snega koji se tu dugo zadržavao ali i značaju srednjovekovnog rudnika, danas se suočava sa migracijom stanovništva. Nastavnik fizike u ovoj školi Đorđe Ivanović veruje se kroz istoriju pokazalo da je srpsko selo, uz kosovski i svetosavski zavet, bilo stožer obnove srpske države i da će tako biti i sada.

„Sama legenda iz staroslovenske mitologije kaže da je Belo Brdo dobilo naziv po belini snega koji se zadržavao zato što potkopaoničko selo a još od antičkog vremena je rudarsko naselje, na šahtama, tako su se zvale jame iz antičkog perioda, nastavljena je eksploatacija olova i cinka, u srednjem veku je bila i dubrovačka kolonija. U periodu kada je Đurađ Branković vladao, 1438.godine, to doba se naziva zlatnim. Danas je nažalost situacija dosta loša, zato što sve više ljudi odlazi pre svega zbog infrastrukture što je žalosno. Upravo je srpsko selo bilo stožer obnove srpske države u doba Krađorđevića i Obrenovića. Jednog dana se možda narod vrati u varošice, ako dođe do duhovne samoobnove, jer će ovakvim tempom migracija doći će do samoumiranja stanovništva”, naveo je Ivanović.

Kurir.rs/Kosovo online