"ŽIVOT NA KOSOVU JE STVARNO TEŽAK, ALI JA SE BORIM" Upoznajte šampione Uroša i Mihajla, državne prvake u atletici (FOTO, VIDEO)

U Prilužju, selu u blizini Prištine, žive dva državna prvaka u atletici – Uroš Mašić, prvak Srbije u trci na 800 metara za senore i Mihajlo Stević državni prvak u kategoriji starijih pionira. Prva želja im je ostvarena, a njihov naredni cilj je, kako kažu za Kosovo onlajn - Evropsko prvenstvo.

Ova medalja svakako nije jedina koju je Mašić odricanjem i trudom osvojio.

„Pored ove medelje, imam i medalju sa Balkanijade za juniore koja se održavala u Sofiji. Tu sam u trci 4 puta 400 sa mojim reprezentativnim kolegama osvojio srebrnu medalju, a trčao sam i trku za 800 metara gde sam poboljšao svoj lični rekord za jače od sekunde. Pored toga, imao sam i seniorsku Balkanijadu, Tromeč Srbija, Hrvatska i Slovenija, tu sam bio treći. Na seniorskoj Balkanijadi koja se održavala kod nas, u Beogradu, trčao sam trku na 1.500 metara, poboljšao svoj lični rekord za šest sekunde i bio peti“, navodi talentovani sportista.

Ljubav prema „kraljici sportova“ nije došla odjednom, kaže Uroš, navodeći koliko je bilo potrebno odricanja i truda da se stigne do zlata.

„Atletika je individualni sport, i kako kažu, kraljica sportova. U atletici zavisimo sami od sebe, a ostali sportovi su kolektivni i onda zavise od više nas. Atletika jeste naporna, mnogo je odricanja potrebno, mora biti toga, za trening, vidite i sami, imamo ovu salu, tu treniramo kada je loše vreme, kada je kiša, a treniramo i po ulicama, selima“, dodaje on.

Iako, kako ističe, u rodnom Prilužju nema idelane uslove za treniranje, ljubav prema rodnom mestu i dresu reprezentacije pobeđuje.

„Fali slobode, dosta fali slobode, vidite kako živimo i gde živimo. Teško je trenirati ovde, ali mučimo se i borimo se koliko možemo i nećemo da prestanemo. Život na Kosovu je stvarno težak, vidite i sami da mladi sve više odlaze po Srbiji, inostranstvu, zarad posla, ali ja se borim i koliko mogu ostaću ovde, jer ovde su mi koreni, ovde su svi moji i probaću da ovde ostanem i opstanem“, kaže Mašić.

Stopama Mašića krenuo je i nešto mlađi Mihajlo Stević iz Prilužja, prvak Srbije na 800 metara u kategoriji starijih pionira.

Mihajlo pohađa srednju Medicinsku školu u obližnjoj Plemetini i atletikom se bavi šest godina.

„Najznačajnija medalja mi je ova sada, sa Državnog prvenstva, gde sam bio prvi u trci na 800 metara u Beogradu. Za sada je cilj da oborim državni rekord na 800 metara“, ističe Mihajlo.

Nije lako baviti se atletikom na Kosovu.

„Jako je teško, ima dosta odricanja, pogotovu ovde u našim uslovima, nemamo staze, trčimo na putu. Trening zpočinjemo sa laganim istezanjem, posle idemo na zagrevanja, pa imamo vežbe, tehniku, pa onda glavni deo treninga, deonice“, objašnjava Mihajlo.

Najponosniji na Uroša i Mihajla svakako je njihov trener Dejan Dimitrijević.

Atletski klub „Prilužje“ oformljen je 2012. godina, a sada broji oko 20 članova, ističe Dimitrijević, a pored dece iz lokalnih mesta, članovi su i iz Straže – sela u Kosovskom Pomoravlju, među kojima je i prvak Evrope u paraatletici na 400 metara Ivan Cvetković.

„Imamo i školicu sporta koju pohađaju i deca od pet godina. Imamo četiri kategorije od pet do sedam godina, od sedam do devet i dve ozbiljnije kategorije, koje se ne bave samo atletikom, već i drugim sportovima, jer mi profesori Fizičkog vaspitanja nismo tu samo da decu učimo jednom sportu, nego smo tu da usmeravamo decu na pravi put, da li će biti fudbaler, košarkaš, rukometaš zavisi od toga za šta procenimo da su talentovani. Tako sam i kod Uroša, iako je malo više voleo fudbal, kao i Mihajlo, nekako deca najviše vole fudbal, težio i želeo da ostanu što duže u atletici, da tu atletiku zavole, kao što sada jeste slučaj“, ističe Dimitrijević.

Nakon državnog prvenstva pročulo se za Uroša i Mihajla.

„Stigao je veliki broj čestitki sa svih strana, gde mu svi sada čestitaju, ali taj trud koji oni ulažu, se na kraju isplatio. Verujte mi, ima dana kada ujutru mora da se ustane rano, jutarnji trening, po mrazu, hladnoći, sve je morao da trpi, da radi, da trenira, popodne deonice, dva puta dnevno. Odricanje od mnogo čega. Morao je mnogo čega da se odrekne da bi se došlo do tih vrhunskih rezultata“, navodi Dimitrijević.

Uveren je da je ovo tek početak.

„Mi tu nećemo da stanemo, nama je cilj Evropsko prvenstvo koje se očekuje u julu mesecu, gde je norma 1,50, a mislim da je Uroš za to spreman“, ističe Dimitrijević.

On navodi da Uroša, iako je bio najmlađi na seniorskom prvenstvu, to nije sprečilo da dođe do zlata.

„Dukadinović koji je četiri godine zaredom bio prvak, koji je gledao trku, video je da je poslednjih metara bio prvi, vodeći, gde je Uroš u jednoj taktičkoj trci uspeo da pobedi na kraju, gde stvarno nije bilo lako, gde je dan pre toga imao izuzetnu trku, gde je učestvovao na Tromeču i trčao 1.500 metara, a kada vam kažem da je tu buo Armenac koji je imao 3.38, to je vreme sa kojim se uzima medalja na evropskim prvenstvima, a Uroš je tada imao 4.01, što je oko 20 sekundi razlike, gde je Uroš izašao tu jako hrabro i počeo da vodi trku, kontrolisao je trku sve vreme i na kraju mu se to isplatilo, da je prošao sa 3.55, a da je Armenac prošao sa 3.52, da je bio u ilegalu, što bi žargonski rekli. To mu je zatim dalo dalji podstrek da na Balkanijadi osvoji srebrnu medalju u štafeti 4 puta 400. Dve trke u jednom danu nije malo, ozbiljne su to trke bile, branio je dres reprezentacije Srbije i uspeo je da popravi svoj lični rekrod i na 800 metara. Usledio je šlag na torti, što bi se reklo, na kraju to Državno prvenstvo, gde smo tempirali formu za to Državno prvenstvo, gde je u jednoj taktičkoj trci, jedino on istrčao ispod 1.55 što mu je donelo i zlatnu medalju“, navodi trener.

Dimitrijević ističe da pored Uroša u Prilužju stasava još jedan prvak – Mihajlo Stević.

„Mihajlo je osvetlio obraz, ne samo Prilužju, negom celom Kosovu i Metohiji, doneo je zlatnu medalju za starije pionire. On je i kao mlađi pionir uspeo da osvoji medalju za mlađe juniore na 1.500 metara, bronzanu, što je veliki uspeh. Da ne pričam da smo više puta bili ekipni prvaci Srbije u krosu - jedne godine je Uroš bio kapiten, a pretodne - Mihajlo, tako da su rezultati u uslovima u kojima radimo izuzetno dobri“, navodi on.

Priznaje da svi pitaju - gde to treniraju, kada postižu tako vrhunske rezultate.

„Biti prvi u selu je veliki uspeh, a biti prvi u državi, onda je to nešto izuzetno i ne može doći peko noći. To je rezultat dugogodišnjeg rada, odricanja od mnogo toga, druženja, noćnog života i svega onoga što mladi vole. Ali, oni su se u tome pronašli i ja želim da im se ovom prilikom zahvalim na tome, jer su oni najbolji ambasadori, ne samo svog mesta, svoje škole, fakulteta, nego celog Kosova i Metohije“, zaključio je Dimitrijević.

Kurir.rs/Kosovo Online