"DA KFOR RADI SVOJ POSAO MI NE BI IMALI OVAKVO NASILJE!" Narod se navikava na maltretiranje na Kosovu? Stručnjaci: Međunarodna zajednica prikriva zločine!

Posebna pažnja u emisiji posvećena je i prisilnim iseljenjima Srba iz svojih domova u opštinama poput Leposavića, gde izvršitelji dolaze da ruše kuće iako vlasnici nemaju nikakve dugove niti kreditne obaveze. Srbi na Kosovu trpe svakodnevna poniženja – maltretiranje dece, žena, radnika i domaćina postalo je gotovo uobičajeno stanje. U emisiji se ocenjuje da ovakva situacija ne može trajati beskonačno i da će, pre ili kasnije, morati doći do ozbiljne reakcije i promene odnosa prema toj realnosti.

Gosti koji su razgovarali na ovu temu u emisiji "Ni pet ni šest" bili su Jugoslav Petrušić - međunarodni agent, Aleksandar Šešelj - zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i Veljko Odalović - predsednik Komisije za nestala lica.

Jugoslav Petrušić na samom početku ističe da su, prema poverljivim dokumentima NATO-a, između 1999. i 2001. na Kosovu zabeležena hiljade krivičnih dela, te da je međunarodna zajednica prikrivala zločine i postavljala ljude poput Aljbina Kurtija.

- 2003. došli smo do dokumenta NATO snaga, koji su radili između 10. juna i kraja 2001. godine. U tim dokumentima piše da su 53 nacije došle na Kosovo, sa specijalnim snagama i imali smo 150 logora. Oni su imali specijalnu jedinicu za istraživanje zločina na terenu. To su dokumenti sa njihovih strana. Učestvovala je Argentina, Belgija, Benin, Bangladeš, Bugarska, Kanada, Kamerun, Češka Republika, Egipat, Francuska, Kina, Nemačka itd. I to bih mogao da progutam, ali nikako nisam mogao da progutam da engleski vojnik slika linčovanje čoveka i kaže "nema svedoka". Došao sam u dokumentu do toga da je od 10. juna 1999. do kraja 2001. godine, 17.172 različita krivična dela napravljeno - kaže Petrušić i dodaje:

- Od toga su 577 ubistava, 1066 kidnapovanja. Ja pričam o 2001. godini, ovo su dokumenta koja su strogo poverljiva. Ko je prikrivao te ljude i logore? To je jedna grupa ljudi koja je nama uskratila svako pravo da mi egzistiramo na tim teritorijama, ma koliko se naša država borila protiv svega toga, ona nema dovoljno kapaciteta i snage bez stranih upliva – Rusije, Amerike, Kine. I šta mi sada treba da uradimo sa Kurtijem, pogledajte šta je pričao dok je bio u zatvoru i sve će vam biti jasno, uzmite njegov dosije, proteraće ga ljudi sa Kosova. On je između ostalog odgovoran za više ubistava. On nema veze sa Albancima, on ne zna ni svoje ime, poreklo, raspored.

Odalović ističe da je nasilje nad Srbima na Kosovu nastavak kontinuiranog terora koji se obnovio posle Kumanovskog sporazuma i uprkos prisustvu 50.000 međunarodnih vojnika.

- Ovo je samo nastavak terora koji traje u kontinuitetu, prekinut je bio 90-ih, a nastavio se posle Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244. Mi smo potpisali Kumanovski sporazum da bi prestao sukob. To garantuje, od strane Ujedinjenih nacija, da ono što je napisano bude i ispoštovano. 50.000 vojnika i policije je došlo na prostor Kosova. Mi smo 11. dan završili našu obavezu i sklonili vojnike. Francuska je držala sever Kosova, Italijani su držali Peć i okolinu, Prizren Nemci, a centralni deo Britanci i Amerikanci – kaže Odalović i dodaje:

- Pet zemalja koje su svo vreme pripremale NATO agresiju donele su rezoluciju koja je trebala da donese mir i bezbednost svima. Da je misija ostvarila svoju ulogu, mi ne bismo imali ovo nasilje. Puni progon se desio pod punim njihovim mandatom. Upravo od tog 10. juna 1999. i trajao je do kraja 2000. godine. To je onaj period kada su se dogodile brojne tragedije, a oni su tu i ćute. Pred njihovim očima se to dešava, a oni ćute. Mi jedino možemo da se stidimo njih i onoga što smo uradili. Mi smo svoje obaveze ispoštovali.

Šešelj upozorava da je opasno to što se javnost u Srbiji polako navikava na nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji, posmatrajući sve s tugom i bespomoćnošću, dok međunarodna zajednica, posebno Francuska i Nemačka, koje su od početka bile pristrasne, učestvuje u dijalozima bez istinske objektivnosti.

- Ni blizu nema incidenata ovde kod nas, za razliku od toga šta se dešava na Kosovu i Metohiji, pogotovo kada su ovakve scene u pitanju. Dolazimo u opasnost poslednjih nekoliko godina jer smo počeli da se navikavamo na to. Polako se navikavamo na to da se dešava nešto na Kosovu i Metohiji, a da smo mi bezmoćni i da možemo samo sa nekom tugom i besom da to posmatramo. To je poražavajuće i trebale bi te stvari da se promene. Došli smo u tu fazu da to je toliko intenzivno, polako se vremenom navikavamo na to, to je jako loše. Država treba da preduzme neke mere, ali ne poziv na rat - kaže Šešlj i dodaje:

- Mi učestvujemo u nekim dijalozima, mi očekujemo neku vrstu objektivnosti od nekih ljudi koji nisu nutralni već opredeljeni, upravo ti Francuzi i Nemci koji su poslali trupe na Kosovo i došli sa tom jasnom namerom da učvrste odvajanje Kosova od Srbije. Što se tiče tih sporazuma, neke životne lekcije se uče na teži naćin, tako i sa tim našim međunarodnim osnosima. Mi smo imali puno iskustva potpisivanja sporazuma sa Zapadom. Mi potpišemo sporazum sa njima, oni krenu odmah u suprotnom smeru. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs