PROFESOR MILAŠINOVIĆ: Pokušaji da se srpska kulturna dobra pretvore u albanska tendenciozna je kulturna eksproprijacija
Predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom profesor Goran Milašinović kaže da će u izveštaju koji Srbija svake godine piše Unesku o dobrima koja su na listi svetske baštine biti pomenut slučaj da su na Gugl mapama na albanskom jeziku srpske crkve bile označene kao albanske, a što je, smatra, vrsta tendenciozne kulturne eksproprijacije kojom se pokušava da se srpska kulturna dobra pretvore u albanska.
Milašinović ističe u izjavi za Kosovo onlajn da Unesko ne može da kontroliše Gugl mape, ali da je na Srbiji da u ovakvim situacijama, koje su za nju veoma neprijatne, obavesti nadležne u Unesku, budući da je reč o dobrima koja nisu samo na listi dobara svetske baštine, nego na listi ugroženih dobara.
„Ministar Selaković je u obraćanju gospođi Odri Azule i pomenuo te segmente perfidnosti borbe da se naši kulturni artefakti pretvore u albanske, a što traje već godinama“, navodi on.
On podseća i na situaciju kada su se srpski srednjovekovni manastiri na KiM upisivali na listu Uneska (2004. i 2006. godine) u kojoj se, kako kaže, na potpuno volšeban način kao završna definicija pojavila „srednjovekovni manastiri na Kosovu“ iako je u procesu nominacije stajalo „srpski srednjovekovni manastiri na Kosovu i Metohiji“.
„To je bilo tendenciozno od strane država koje su htele da na neki način pomognu Kosovu da i na ovaj način ostvari potpunu samostalnost i da jednog dana aplicira da bude redovna članica Uneska, što su i pokušali 2015. godine. Mi smo uspeli da sa dosta napora promenimo tekst tog upisa i da u tekstu, ne u naslovu, napišemo da je reč o srpskim manastirima na Kosovu“, kaže Milašinović i dodaje da se tu nije radilo o činjenicama jer su one jasne, već o perfidnosti i o vrsti specijalnog rata, u kome se koriste i najmanje mogućnosti.
Označavanje srpskih svetinja kao albanskih na Gugl mapama on vidi kao samo jedan u nizu pritisaka.
„Na prvi pogled to izgleda kao neka vrsta kulturne eksproprijacije. Neko bi rekao, pa dobro, nije to strašno, pogrešili su. Međutim, mi znamo da je to smišljeno i znamo da se iza toga krije politika i da sve to ima svoju političku konotaciju koja znači stvaranje atmosfere u kojoj ne postoje srpski tragovi, a to onda znači i srpski narod na Kosovu i time nezavisnost postaje apsolutno obligatna za njihovu stranu“, ukazuje predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom.
Ono što Srbija može i treba da radi, ističe, jeste da bude oprezna i budna i da nijednog trenutka ne dozvoli gubitak pažnje.
„Mislim da smo to do sada i radili, pogotovo 2015. godine. Mi smo značajni broj prijateljskih država i neutralnih država, onih koje racionalno gledaju na to pitanje uspeli da uverimo da je reč o neprestanom skrnavljenju kulturnih dobara koja jesu svetska, jer su na listi, ali su takođe i u funkciji jer to nisu neki muzeji, nego žive crkve, a time se ugrožava i narod. I to što Unesko uporno ne skida ove spomenike kulture sa liste ugroženih, iako je sa strane Prištine bilo takvih inicijativa, dokaz je da Unesko i te kako razume o čemu se zapravo radi na Kosovu“, uveren je Milašinović.
Svake godine na zasedanju Komiteta za svetsku kulturnu baštinu, Srbija obaveštava u pisanoj formi kakvo je stanje njenih srednjovekovnih manastira na Kosovu i Metohiji, i svi koji su u Izvršnom savetu Uneska, prema rečima Milašinovića, i te kako znaju o čemu je reč, a informacije onda idu i drugim državama članicama.
„Sa naše strane pažnja mora biti stalno budna, a to znači upozoravanje svetske javnosti i saradnju sa prijateljskim državama“, ukazuje naš sagovornik.
Kurir.rs/Kosovo online
