"NAUČNA ISTINA SVEDOČI O TOME KO JE PODIZAO SRPSKE CRKVE NA KOSOVU" Popović iz Narodnog muzeja: Skrnavljenje decenijama unazad motivisano brisanjem prošlosti
Istoričar umetnosti i upravnik Galerije fresaka Narodnog muzeja Srbije Bojan Popović kaže sa Kosovo onlajn da je skrnavljenje srpskih sakralnih objekata na Kosovu decenijama unazad motivisano damnacijom memorije ili brisanjem prošlosti.
„Ako želite da imate budućnost ispričanu onako kako vi želite, a pritom nemate nikakvo poštovanje, nego hoćete i da zloupotrebite prošlost, vi ćete tako nastupiti“, naglašava Popović.
Danas se navršava 45 godina od podmetanja požara u konaku Pećke patrijaršije, a sagovornik navodi da se već od završetka Drugog svetskog rata, kako na otvoren, tako i na tihi način, radilo na tome da se sve što je srpsko na Kosovu suzbije.
„Dovoljno je reći da, kada je goreo konak Pećke patrijaršije, o tome nije smelo javno da se priča, pa su pričani vicevi kako je za spaljivanje konaka odgovorno ‘paljidrvce’. Time se aludiralo da su krivi neki teroristi Albanci, jer to nije smelo javno da se kaže“, ističe Popović.
Ako se sagleda period od 1945. do 1981. godine, koji je, kako kaže, bio period mira, jasno je da su tada izostale mnoge stvari za koje bi se očekivalo da budu urađene.
„Na primer, nije rađena arheologija mnogih predela. Takođe, ako bi arheološka istraživanja počela, pogotovo ako bi bila uspešna, kao na Novom Brdu, te arheološke kampanje bile bi prekidane. Dovoljno je reći da, recimo, nikada nismo na pravi način arheološki istražili dvorove Nemanjića oko Uroševca, one čuvene koji se pominju u izvorima kao što su Pauni, Nerodimlja i Svrčin. To je dovoljan znak da nešto svakako nije bilo u redu u tom periodu“, navodi Popović.
On ukazuje da je danas na delu potpuna devijacija prošlosti kada je reč o srpskim crkvama na Kosovu, kroz tvrdnje da su izgrađene na nekakvim imaginarnim albansko-ilirsko-tračkim objektima koji nikada nisu ni postojali, ali i da je naučna istina ta koja svedoči ko ih je podizao i čije kulture je to prostor.
„Ono što je iz gledišta nauke najbitnije jeste da znamo da smo mi tu u potpunosti u pravu. Treba da insistiramo na istini. Istina je ono što je naše prvo i poslednje slovo. To je nedvosmisleno. Da nije tako, mi bismo ih izgubili kada su bila glasanja na Unesku o tome čiji su to spomenici. Moram da pohvalim moju struku koja se potrudila da objasni da je to nešto što nije samo nekada davno podignuto dekretom naših vladara, već da je to bila jedna mreža u koju je bila uključena cela naša zemlja i naš narod. Takođe, to nije pojava koja je trajala samo u 14. veku, već od davnina pa sve do današnjih dana“, navodi sagovornik.
O tome koji su načini da se stane na put prekrajanju i brisanju prošlosti u doba kada se na društvenim mrežama lako šire neproverene ili namerno plasirane pogrešne informacije, Popović kaže da se to može postići jasnim i dobrim tekstovima koji će biti pravo ogledalo stvari.
„Ako umete da obrazložite u potpunosti šta je to što se tamo nalazi, to će na kraju morati da se uvaži. Odavno imamo problem da se na Zapadu sve to što je tamo često pakuje u vizantijsku oblandu, pa se kaže da je to sve vizantijska umetnost, čime se pravi zamena teza. To, naravno, može biti umetnost vizantijskog stila, kao što može biti i umetnost raškog ili raško-gotskog stila, kao na primer u Dečanima, ali je suština da je to srpska umetnost srednjeg i novog veka“, objašnjava Popović.
Kurir.rs/Kosovo online
· Reaguj