LAUREAT LJUBIŠA ĐIDIĆ: Doneta odluka o dodeli nagrade Jefimijin vez
Žiri za dodelu nagrade „Jefimijin vez“, u sastavu Danica Andrejević, predsednik; Bratislav Milanović, član; i Dragan Lakićević, član, doneo je jednoglasnu odluku da ovogodišnju nagradu dedeli zbirci pesama „Zavetne“ autora Ljubiše Đidića.
Žiri smatra da je poetika sveljubavi, tihovanja i duhovnosti ovom zbirkom kreirala hram sabornog umlja, genske primordijalne memorije i nacionalne istine. Pesnik je sublimirao samožiće i opštežiće, tradiciju i moderni senzibilitet, donoseći sugestivne estetičke rezultate.
Sam pesnik je decenijama bio stub Bagdalinog kulturološkog kruga koji je sabirao značajne pisce i stvaraoce. Lirska zbirka „Zavetne“ je zakletva, molitva i bolna ljubav za rod i paradigma za nagradu koja joj je dodeljena. Đidić zatvara krug prošlosti i savremenosti, slovoljubva i negativnih manifestacija realnog sveta.
U uži krug ušle su i zbirke pesama: “Miris starog srebra” Pera Zupca, “Put u praskozorje” Milene Severović i “Šestar za oreol” Koste Kosovca.
Profesor dr Danica Andrejević detaljno je obrazložila odluku žirija.
- Sveti krug samo još jedan čovek čuva – pesnik. Ne zna da li su ga kraljevi, sveštenici, vojnici, umetnici zamolili da ostane ili je samo bio poslednji i kad su svi otišli, rekao je – izdržaću. Ovaj sveti krug Bele Hamvaša, Ljubiša Đidić čuva decenijama.
Naš pesnik sublimira etiku i estetiku, samožiće i opštežiće, esenciju sveljubavi i egzistenciju nacionalnog. U hramovnoj viziji „Zavetnih“ on je spojio maternju melodiju Momčila Nastasijevića, gensku memoriju, saborno umlje i primodrijalnu istinu svog naroda, na polzu narodu i jeziku, kako veli Dositej.
Đidićeva lirska zidanica je duhovna, ali i svetovna kuća. On je u kulturološkom krugu Bagdale sakupio čitavu književnu republiku autora koji su donosili estetički i vrednosni pluralitet u srpsku književnu sredinu. Praveći sopstveni poredak tradicije koji podupire brdo Bagdale, ali i to brdo podržava pesnike, Đidić je naše arhajske mitove i ličnosti obogatio modernim sentimentom.
U vremenu novih ratova i novih Varvara, iz mutne senke Apokalipse, pesnik očuvava „vrednost stvari spasenih iz brodoloma“ kako piše Andrić, nudeći duhovni spas u božjem apsolutu i emanirajući svoje emotivno misleće jastvo.
Profesorka kaže da kao savremeni urbani rapsod, pesnik nosi svoj san o sveljubavi, tihosti i suštini bića u venama srednjevekovlja, svestan savremene situacije novog Sizifa ili Prometeja.
Kurir.rs