DEDA KUPIO, A SAD SE I PRAUNUKA VOZI U NJEMU! Fiću iz Sombora teraju 3 generacije! Išao na more, prašio drumove! "Nema klimu, nema kompjuter ali ljudi, on radi!
Prava je atrakcija sresti vozilo koje je punih 57 godina, gotovo šest decenija u vlasništvu jedne porodice. Čuveni fića, kog je kupio deda, uspešno je prešao put kroz tri generacije!
Kako su nekada četvoročlane porodice uopšte sa ovako malim fićom išle na more bez klime po vrućini? A išle su - baba, deda, majka, otac i deca u krilu?!
Ovaj somborski ima ventilatorčić, i to je sva - klima.
Koliko je teško i zahtevno održavati ovakav auto, budući da su i svi emotivno vezani, i da i dalje u porodici, govori Aleksandar Jonjić koji kaže da mu je još u detinjstvu dao i ime!
- Iz detinjstva sam mu otprilike dao ime Bukefalo, zato što sam kao mali bio opsednut Aleksandrom Velikim, kao što je svaki momak koji se ikad zvao Aleksandar verovatno bio. I zato sam ga tako nazvao. Bukefalo je bio Aleksandrov konj, veran i samo je njega slušao. I pošto ovaj fića samo mene sluša, tako sam ga i nazvao.
- Vozili smo ga po ekstremnim vrućinama a najduže ove godine što sam išao, bio je Beograd. Za svoj rođendan sam se malo provozao. Bilo je 39-40 stepeni, voda u motoru je bila 105 stepeni, ali nije prokuvao, nije imao problema, držali smo visoke obrtaje i kuvali se unutra. Grejalica je bila uključena, što bolje da se ohladimo.
Na pitanje kako reaguju mlađi, kad ga vide u fići, kaže:
- Zavisi. Neki su začuđeni da još ima prekidače, ne dugmad, ne tačskrinoce i ostale džidžamidže što imaju noviji automobili. Drugi se sećaju ko je imao u porodici možda starog fiću koji je prodat zato što ga niko nije vozio, ali deca ga jako vole.
- Jako puno male dece, pošto je parkiran ispred kuće, staje, gleda ga. Ako sam ja tu na ulici, pustim ih da uđu unutra, upalim ga. Moja ćerka ga obožava! Zajedno radimo na fići...
Pošto ima nosače, na pitanje koliko može da nosi fića, veli: Koliko god možete da zavežete za njega! Nosio je od malih stvari kao što su bicikle i kutije, do cele kolevke za ćerku, drvene, koja je bila skoro veća nego on. Materijal za gradnju, sve i svašta...
Aleksandra Medurić Kalčan, ćerka prvog vlasnika ovog fiće, kaže da ga je i trudna vozila, i na posao je išla njime...
- I trudna i bez bebe u stomaku, i svakako... Pratio nas je i kad je bilo tužno, i kad je bilo lepo, i kad smo išli na sahrane dragih, i kada su se deca rađala. Moj sin je došao u njemu kući! To je kupio moj otac. Onda je posle vozila moja mati, oboje su već davno umrli, onda sam ja vozila, posle toga je vozio moj sin.
- Mi imamo fiću, figuara, fikusa, kako ga već zovemo, naš omiljeni auto, mali srčani. Nikad nas nije izdao na putu! Nikad, zaista nikad. Bilo je svega. Bilo da je prokuvao motor, pa smo malo stali, pa smo ga ohladili, pa išli dalje, ali nastavio je dalje. On je preživeo sve.
- Nema klima uređaj, nema kompjuter, nema ništa od tih bitnih stvari. Ljudi moji, ali on radi i ide po putevima i nikad ne ostavlja vlasnika. U njega može stati, svega i svačega... Mi smo nosili i voćke i kuhinju za vikendicu i sve živo, i sve je stalo unutra.
- Moj sin je vozio veliki krevetac, onaj za dete. Pa, to je bilo smešno, svi su se smejali na Fejsu kad su videli sliku. Krevet je bio veći od fiće, ali nema veze, on ga je odvezao gde treba.
Aleksandar kaže da je vrlo lagan, ima nekih 600 kilograma i da se najmanji vetar oseti kad vas udari, te da je išao 110 i 120 na sat kad je preticao.
Kurir.rs/Youtubu RTV Info
