KULTURA TRAJE KADA JE ČUVAMO U Loznici otvoren 93. Vukov sabor!
- U Loznici je svečano otvoren 93. Vukov sabor, najstarija kulturna manifestacija posvećena Vuku Karadžiću i srpskom jeziku.
- Govornici su istakli značaj očuvanja ćirilice, jezika i kulturnog nasleđa, uz poruku da kultura traje kada se čuva.
- Programi u Loznici, Tronoši i Tršiću traju do 20. septembra, a završna svečanost biće u Tršiću.
Najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji posvećena Vuku Karadžiću reformatoru srpskog jezika, 93. Vukov sabor otvorenа је svečano u ponedeljak uveče u Vukovom domu kulture u Loznici. Posle ''Himne Vuku'' Stevana St. Mokranjca, koju je izveo hor Gimnazije ''Vuk Karadžić'', pozdravnu reč uputio je zamenik gradonačelnika Loznice Petar Gavrilović koji je rekao da je Vukov sabor manifestacija koja više od devet decenija zauzima posebno mesto u srpskom kulturnom životu i svoju kulminaciju doživljava u Tršiću i da je ona ''mesto susreta jezika, književnosti, umetnosti i tradicije, ali i mesto na kome se iznova potvrđuje značaj kulture za jedan narod i njegov identitet''.
- Ovaj kraj duboko je utemeljen u srpskoj kulturi i njenom nasleđu. Loznica i Tršić nisu samo mesto održavanja sabora, već njegov prirodni i nerazdvojni deo. Upravo ovde posebno snažno osećamo odgovornost da jezik, književnost i kulturno nasleđe čuvamo i prenosimo budućim generacijama. Uveren sam da će ovogodišnji sabor pokazati da kultura ima snagu da sakuplja, povezuje i traje onda kada je čuvamo, ne samo kao uspomenu na prošlost, već temelj za budućnost. Uveren sam da ćemo ovim saborom pokazati da ono što smo nasledili umemo da čuvamo, ali i da za buduće generacije stvaramo nove vrednosti – rekao je Gavrilović.
Skupu se obratio i akademik Svetislav Božić koji je istakao da ova manifestacije gotovo čitav vek slavi, podseća i opominje pre svega srpski rod da čuva svoj srpski, maternji jezik, svoje slovo i reč. Govorio je o Vukovom delu, srpskom jeziku i ćirilici, kao i o značaju Tršića i Vukovog sabora u očuvanju kulturnog nasleđa, stradanju srpskog naroda u minule 93 godine do danas, redefinisanja i falsifikovanja istorijskih činjenica, ''što je gotovo ugrozilo smisao postojanja i održavanja Vukovih sabora''.
- Došlo se dotle da su u određenom periodu latinična slova na ulazu u Loznicu, pa i sam Tršić, postala stvarnost u rodnom arhipelagu ćirilice. Nadam se da će bar u Loznici u najskorije vreme svi vidljivi natpisi i reklame biti ispisani ćirilicom, to je najmanje što se može uraditi, a takav tretman ćirilice trebalo bi primeniti na teritoriju cele Srbije. Tendenciozna i zlokobna intervencija sa jakim ideološkim i geostrateškim naumima pokušala je da Vukov reformatorski poduhvat i rad na srpskom jeziku pretvori u sredstvo za negiranje apsolutno gradivne srpske jezičke supstance. Iako su te zloćudne tendencije još uvek prisutne, srpski jezik se vratio i vraća u matično korito srpske ćirilice. Danas je Tršić sposoban da ugosti najveća imena u poljima srpskog jezika i književnosti, okupi slovenski svet, da na najvišem naučnom nivou dostigne suštinu duhovne senzibilnosti srpskog, ali i drugih slovenskih jezika – kazao je Božić.
Na otvaranju manifestacije Srpski kamerni orkestar pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića održao je koncert ''Šapat Sentandreje'', a solista je bila Sanja Kerkerz, prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Otvaranju su prisustvovali, pored ostalih, državni sekretar Mileta Rosić i vladika šabački Jerotej, a svečanosti, nažalost, nije prisustvovalo mnogo publike pa je sala Vukovog doma kulture bila poluprazna.
Saborski programi u Loznici, Tronoši i Tršiću traju do nedelje, 20. septembra, kada će završna svečanost biti održana na Saborištu u Tršiću, a ovogodišnji besednik je Selimir Radulović, književnik i upravnik Biblioteke Matice srpske.
Kurir.rs
